Top pet Đokovića 2017.

Očekivali smo da nam se Nole vrati na teren posle dužeg odsustva, ali ništa od toga. Ponovo ga je zaboleo lakat, ne znamo da li stvarno ili u smislu "boli me bre lakat da igram, sad će Nova godina". Kako god, mi smo pripremili i treću godišnju listu najboljih Đokovića. Nećete verovati ko je na prvom mestu!

Wow! Ko bi rekao da će godišnja lista osmišljena 20 minuta nakon rečenice „Matija ako napišeš još jednu za ovu godinu ne moraš više da prisustvuješ sastancima redakcije“ ugledati svoje treće izdanje (2015 i 2016). Dakle, tri godine i nula sastanaka redakcije Tegle kasnije, mnogo se toga promenilo. Dok su prethodni tekstovi pisani sa očiglednom ljubomorom na Novakov planetarni uspeh, što je rezultiralo dodeljivanjem titule Đokovića godine bukvalno bilo kome drugom, ovaj je pisan u drugačijem stilu. Ništa ne hrani naše sitne duše više nego kada nekome padne kruna sa glave, ali motiv za promenu mi nije bila želja za iskupljenjem, već strah da će svi usputni sportski fanovi samo preleteti na Jokića. Tolerantni ste bili kada ste okupirali jedan nebitan sport poput tenisa, molio bih da se manete košarke. Hajde sada da nam vratimo idola.

 

5) Novak „Udaviću vas humanitarnom pomoći“ Đoković

Fondacija koja nosi njegovo ime danonoćno šljaka (he he, „šljaka“ označava u isto vreme obavljanje nekakvog posla i podlogu teniskog terena) kako bi ulepšala postojanje ugroženim slojevima društva, a prevashodno deci. Ako imaš vrtić koji je kratak za poneki zid ili imaš parcelu na kojoj bi spičio kakav spotski teren, imam čoveka koji će ti pomoći. Lik bukvalno oprema sirotišta svom potrebnom opremom, osim naravno siročićima. Najbliže što smo ja ili ti uradili da nas nazovu humanitarcem jeste onomad kada smo punili džakove peskom na nasipu, a i to je bilo barem 40 odsto zato što smo hteli da pevamo „Ti voliš nju, a tebe ja“ u javnosti a da nas niko ne osuđuje.

 

4) Novak „Mislim da ću sada tražiti medicinski time out“ Đoković

U sportskom smislu ova godina se ne može baš nazvati uspešnom za Novaka. Tome je kumovala jedna nezgodna povreda, zbog koje je na posletku i digao ruke od dobrog dela sezone. Zli jezici su pričali da je to karma zbog svih medicinskih tajm auta koje je tražio više iz strateških, nego zdravstvenih razloga. Neka se jebu zli jezici! Ovolika pauza mu samo daje alibi da ih ubuduće koristi još češće i mentalno upropasti protivnike. Daj Bože da 2018. na Wimbledonu u finalu vidimo kako baš to čini zbog navodnih bolova u nogama i odmah nakon zapali tu travu (he he, „trava“ označava u isto vreme podlogu teniskog terena na Wimbledonu i sleng za marihuanu, za koju se priča da pomaže kao sredstvo protiv bolova).

 

3) Novak „Mogu ja i drugim sportom da se bavim“ Đoković

Ovo je ono neka priča kao kada moja baba svojim drugaricama kaže kako ne samo da sam ja super u svojm poslu, nego kada bih hteo, mogao bih njihovim unucima da otmem poslove kojima se bave, i žene da im otmem, i kuću na još dva sprata da izgradim, samo kada bih hteo. Čisto ako niste znali Novak je pretnja u: skijanju, košarci, američkom fudbalu, odbojci, stonom tenisu, kriketu… Ne sme se zaboraviti da je selektor Muslin (hvala mu) dobio otkaz na poziciji selektora naše fudbalske reprezentacije ne zato što nije zvao Sergeja Milinković-Savića, već upravo zato što nije zvao Novaka u reprezentaciju. Ok, ovo poslednje nije baš istina, ali zasigurno bi se Nole snašao u ekipi nekog prvoligaša, jer samo njegova odlučnost i snaga volje ga izdižu daleko iznad timova neke tamo beton lige (he he, „beton“ označava u isto vreme najnižu po kvalitetu fudbalsku ligu i podlogu teniskog terena).

BONUS INFORMACIJA:
S obzirom da sam u tekstu o jednoj kalendarskoj godini uspeo da provalim po lošu foru za sve vrste teniskih podloga koje se igraju na Grand Slamovima, zvanično se ovaj poduhvat može smatrati Calendar Slam-om. Uspeh koji je u eri modernog tenisa (realno od 1978.) pošao za rukom samo Štefi Graf. Želeo bih da zahvalim svim svojim fanovima. Vidno sam se mučio na „betonu“, ali i to smo progurali nekako.

 

2) Novak „Pravoslavni“ Đoković

Nije ametist sve što sija. Kada je Novak zamenio krst sa Hilandara nekom tamo amajlijom, pola Srbije je dobilo fras, ali sve je došlo na svoje. Krst je ponovo oko vrata, za Aranđelovdan se kolač nosio u crkvu, za sva moralna posrnuća se krivi njegova žena, kako je to u našem narodu već tradicija. Ne znam da li je po običajima da slavski kolač bude bez glutena, ali znam da lik posti češće od Irineja. Možda ta joga i meditacija nije baš „najhrišćanskija“ stvar na svetu, ali svi mi nosimo svoje grehe.

 

1) Nikola Jokić

Sto mu gromova! Znao sam da će ovo da se desi. Nadao sam se da će nakon ispaljivanja reprezentacije pomama za ovim čovekom utihnuti, ali avaj. Svaka iole korektna partija se naziva maestralnom i svaki poraz se pripisuje saigračima koji ga nisu ispratili. Sada će kao i u Divac/Stojaković periodu da se množe priče kako konačno može da se gleda NBA, jer je tu barem jedan košarkaš koji igra na pamet, a ne na snagu. Je l’ znaš ti da se svi crnci tamo dopinguju? Ja sam čuo da se Amerikanci na Olimpijskim igrama ne testiraju na doping, nego američka vlada potpiše dokument kojim garantuje da su njeni sportisti „čisti“. Sa pravom ga smatram za Đokovića, jer ga je jednom prilikom Kevin Garnet oslovio tako, a to je jednako kao da si zakonski promenio ime. Da mene KG nazove Persida, insistirao bih da me svi od tada nazivaju tako. Za prijatelje Sida.

Autor: Dobroćudni 

Top pet Đokovića 2017.

COMMENTS

WORDPRESS: 0