Ove godine (tj. već prošle) uleteo sam u razgovor sa likom koji se pohvalio da gleda samo serije i da je odavno batalio filmove. Nakon desetina razmenjenih naslova, došli smo do zaključka da nemamo zajedničkih sadržalaca, jer to je nama 2016. (i naša borba) dala. U ovoj godini je na malim ekranima TV prijemnika emitovano 455 serija. Konstantno raste broj novih naslova, ali polako se uviđa da raste i razlika između kvantiteta i kvaliteta. U odnosu na prošlogodišnju listu, čak 13 serija je novo. Neke su otišle zauvek, neke su imale lošije sezone, a neke su samo pauzirale godinu i putovale backpackom po Evropi. Sa ovolikom količinom programa koji nam se nudi, prosto je nemoguće sastaviti neku opštu listu, koja će nam svima pokazati kakva je bila godina. Ovde neće biti nekih stvari, jer nisam stigao da ih pogledam, ili nisam želeo. Tako da se izvinjavam Pameli Adlon, velikoj carici i partenerki Louis CK-a, što nisam ispratio Better Things, iako svi kažu da je strava. Nisam uspeo da se uhvatim u koštac sa četvrtom (i poslednjom sezonom) sjajnog Rectify, a vidim da se gomila portala pretvara da ju je gledalo sve vreme. Gistro! Na ovoj listi nema Westworlda, jer realno nisu uspeli da prodaju ovu SF roboti imaju osećanjca priču. Nema ni The Walking Dead i serem vam se u Negana. Pošto sam cele godine bio singl, nisam pogledao Narcos, jer koliko sam skontao, to se gleda samo sa devojkom, pokriven, za jedan vikend u cugu. I dalje mislim da me zajebavate kad kažete da gledate American Crime Story, ili Transaprent. U poslednji čas je ispao Brooklyn Nine-Nine, iako su se vratili na izvorni kvalitet. Ispao je Broad City, iako je epizoda sa dildom verovatno jedna od najsmešnijih stvari koje sam pogledao u 2016. Ispao je SNL, koji ima sjajnu sezonu posle iks godina i definitivno su im prijali i promena casta, ali i izbori u Americi. Ostalima više sreće u narednom izvlačenju, ovo je Teglinih TOP 20 serija za 2016. godinu.
20. Game of Thrones
Jeste, GOT je na listi. Ova serija konačno može da se gleda kada vi smarači što ste čitali knjige nemate više o čemu da popujete. Sad, nije to vrhunska umetnost, ali je ok zabava. A i konačno su neki pozitivni likovi mogli da urade nešto dobro i da im se to ne obije o glavu. Svašta smo videli ove sezone. Prvo, eto – John Snow je živ (ma idi boga ti). I ne samo to, nego je dokazana teorija po kojoj je on Targerijen, postao je kralj na severu i učestvovao u Battle of the Bastards, vernoj rekreaciji petog oktobra. Aria je naučila da se bije, a i Sersei sedi na Gvozdenom prestolu. Po koja suzica pala je za pokojnog Hodora, koji je celog života imao tu jednu misiju, da drži vrata. Ali ništa od toga nije mnogo važno, u ovoj sezoni smo dobili najmamojebačkiji lik u uzrastu do 9 godina – Lady Mormont, i realno mislim da ceo svet navija da ona jednog dana zasedne na presto.
19. Love
Realno, ništa čudno ako kažemo da volimo da gledamo serije gde su glavni junaci odvratni ljudi. S tim što se to uvek nekako vezuje za sitkome, u kojima su mane likova prenaglašene do momenata gde oni postaju neverovtni (videti seriju na 15. mestu). Međutim, šta ako su dvoje junaka onako stvarno užasni i gadni, kao ljudi koje svakodnevno srećete, i trudite se da ih posle nekog vremena izbegnete. Nova produkcija Juda Apatowa nam je donela upoznavanje, muvanje, vezu, raskid i ono što sledi posle, dvoje socijalno retardiranh likova. Ona (Gilian Jacobs) je ustvari Seth Rogen sa sisama. Dobro, i Seth Rogen ima sise, ali ona ima kul sise, ne kao man boobs. On se (Paul Rust), pored toga što je na pogled neprijatne pojavnosti, licemerno fura na dobrotu, a ustvari je šupalj kao moja petica gore levo, koju nikako da odvedem kod zubara. Doduše, jedna od boljih ovogodišnjih stvari za nerdove je svakako ekipa iz ove serije koja se skuplja jednom nedeljno, džemuje i pravi izmišljene saundtrekove za postojeće filmove. To bi verovatno i mi radili da znamo da sviramo.
18. Quarry
Kad se završi neka serija, obično je potreban određeni grieving period, kako bi fanovi uspeli da prihvate neku novu. Tako nas je prošle godine napustio Justified, ali već 2016. imamo finu zamenu. Quarry nije o panduru koji rešava slučajeve, već o vijetnamskom veteranu koji postaje plaćeni ubica, jer ga neka mafija drži za muda i mora da vrati dug. Međutim, pisanje i sama radnja vuče na te palpi Elmor Leonard sedemdesete, kojima nas je Justified kupio. Dosta polupoznatih likova paradira ovom serijom, ali priču vozi Logan Marshal Green, kog su ljudi mogli da gledaju ove godine u odličnom Invitationu, ili ga se sećaju kao starijeg Rajanovog brata iz OC-a, na koga Marisa puca. Jedini razlog zašto se ova serija nije našla nešto više na listi je što nisam završio sezonu. Negde sam na pola i ne znam da li će nastaviti u ovom finom 70’s mračnom tonu, ili će se pojaviti vanzemaljci kao u jednoj seriji čije ime neću pominjati, ali rimuje sa sa Margo.
17. Difficult People
Ovu seriju sam zaboravio da uvrstim prethodne godine na listu čistom nepažnjom, tako da ove godine nikako nisam smeo da napravim istu grešku. Julie Klausner i Billy Eichner glume u sitkomu koji izgleda kao kad bi Vilu i Grejs dodali reference iz Community-a. Pritom, i Billy Eichner je prešao veliki put od onog lika što se dere po ulici i koga sam oduvek hteo da udarim. Ovde ipak pokušava da se uklopi u ceo sadcom fazon, koji sad svi komičari guraju, barem koliko mu to glumačke sposobnosti dozvoljavaju. Julie je, pored toga što je komičarka, i nešto kao uticajna tviterašica, tako da se izgleda ne bavimo samo mi ovom raskošnom titulom.
16. The Good Place
Parks and Recreation se nije propisno o’ladio, a njegov kreator Mike Schur ima novo malo remek delo u svojim rukama. The Good Place je high concept priča o Veroniki Mars (nikad ona neće biti Kristen Bell da se razumemo) koja greškom završava u afterlifeu koji je nešto kao raj, samo mnogo rigorozniji po načinu na koji dolaziš. Naravno, postoji i bad place, gde (po onome kako je opisano) verovatno 95 odsto ljudske populacije treba da završi. Sa njenim dolaskom u Good Place javlja se gomila bagova i problema, koje (uvek fantastični) Ted Danson pokušava da reši. Kroz klasične sitkomaste zaplete uvaljene su nam neke mnogo veće priče, o moralu i etici, kojima Shur i njegovi kompanjoni odlično žongliraju. Lagana uvertira za sve nas fanove Leftoversa, koji se vraćaju u naše uređaje za skidanje torenata nekad u aprilu.
15. It’s Always Sunny in Philadelphia
Jedanaest sezona kasnije, serija i dalje ima da ponudi štošta što se tiče sadržaja, a i na inovativan način uspeva da ispriča priče sa kojima se njihove kolege stalno bore i već posle tri, četiri godine zapadnu u kojekakve autorske krize. Ove sezone smo videli svašta novo od ovih pet kretena – Frenkovu POV epizodu, novi nastavak najbolje društvene igre Chardee Macdeniss, kao i suđenje sa Mekpojlovima, ali svakako za panteon ostaje epizoda u kojoj se Denis i Mek sele u predgrađe. Poslednja epizoda sezone (tj. poslednje dve) je vrlo lako mogla da ostane u nekoj fioci, jer su savršene za kraj serije, za koji se ipak nadam da neće skoro.
14. Better Call Saul
Druga sezona spin-offa Breaking Bada je valjda počela da nam naznačava razloge za transformaciju sitnog, ali dobroćudnog prevaranta/advokata Jimmy McGilla, u bubašvabu Saul Goodmana. Valjda. Bilo da je to nepoštovanje od strane brata, ili prošli život, ili to što je i dalje u nerazjašnjenim odnosima sa svojom koleginicom/devojkom. U svakom slučaju, Vince Gilligan i dalje donosi sjajnu priču o razvoju čovekove ličnosti, potpomognut likovima koje smo već naučili da gotivimo, pa mu je samim tim sve mnogo lakše. U ovoj sezoni, Saul, tj. Jimmy, pokazuje da ima talenta za to što radi, s tim što mu njegovo street smart obrazovanje ipak ne dozvoljava da napreduje u poslu, za koji mu ipak treba koža gmizavca. Naznake da bi u narednim sezonama mogli da vidimo još BB likova mi se ne dopadaju, jer pustimo Voltera Vajta da počiva u miru. I Džesija da vozi što dalje od svih ovih likova.
13. Man Seeking Woman
Jedan od najoriginalnijih sitkoma je pre neki dan ušao u svoju treću sezonu, međutim druga je ucementirala kultni status među nekolicinom koji gledaju ovaj nebrušeni dragulj. Naš junak Džoš je nastavio da prolazi kroz sve one probleme koje twentysomething single muškarac danas ima, od zabavljanja sa svojim automobilom, pa sve do loženja na koleginicu, koju ti naravno preotima najbolji ortak, sa kojim moraš da se pobiješ na kraju, tako što svako komanduje svojim džinovskim robotom kao u nekoj epizodi Moćnih Rendžera. Jay Baruchel nastavlja da se ponaša kao nešto mršaviji i stidljiviji Louis CK, a još veće otkrovenje ove sezone je Eric Andre, koji svojim nadrealnim talk showom stiče ogromnu popularnost među zajednicom koja se seče na Adult Swim humor.
12. Daredevil
Ne znam koliko trenutno ima superherojskih serija na TV-u. Ja gledam samo jednu. Tj, jedan univerzum – onaj Marvelov na Netfliksu. I tu ipak i dalje caruje Daredevil, iako se ove godine pojavio i Luke Cage, koji nije ispunio očekivanja. Uvođenjem Panišera i Elektre u već obiman Hell Kitchen univerzum dobijamo još bolje priče, odličnu akciju i klasičnu ko je good guy, a ko je bad guy priču, koju u poslednjih 10 godina pričaju svi superheroji. Iako je samo gostovao u par epizoda, Vinsent D’Onofrio kao Wilson Fisk je i dalje za par koplja ispred svih TV negativaca. Uskoro nas očekuje novopridošli Iron Fist, i njegova samostalna serija, a onda celu bulumentu gledamo krajem godine u Defendersima. Postoje ljudi koji i dalje gledaju Marvel’s Agents of S.H.I.E.L.D. i ignorišu ovu priču i ceo univerzum. Budale!
11. Roadies
Jedina serija koju sam uzeo u razmatranje da stavim na listu, iako je ukinuta posle prve sezone. Štaviše, mislio sam da će zauzeti neko veće mesto, jer je ovo nešto najbolje na čemu je veliki gospodin i car Cameron Crowe radio poslednjih desetak godina. Ovo je vlažan san za sve Almost Famous fanove – rokenrol, ekipa roudija koji prate bend, male, a opet tako velike životne priče i gomila muzike. U rukama nekog diletanta ovo bi bila još jedna tralala pričica, sa moralnom porukom na nivou šestog razreda osnovne škole. Međutim, Crowe je sa sjajnom glumačkom ekipom napravio neke od velikih likova, koji će uću u istoriji njegovog univerzuma, zajedno sa već pomenutim članovima Stillwatera, ili ekipe Samaca iz Sijetla. Možda ovakva kvalitetna sezona Cameronu treba da pokaže da je televizija medij u kom treba da nastavi da pliva i da se mane filma.
10. Silicon Valley/ Mr. Robot
Potpuni sam duduk za kompijutere i tehnološki sam nepismen. Tako da mi ponekad nije baš najjasnije što mi se sviđaju ove dve serije, iako ne razuem baš uvek šta rade ovi ljudi i o čemu pričaju. U svakom slučaju, njihovu tematiku sam iskoristio da ih spojim na desetom mestu, a i da na prevaru u listu ubacim 21 seriju. Silicon Valley sa jakom trećom sezonom je svakako najbolji sitcom koji smo da gledamo u 2016. Omiljena nerdovska kompanija Pied Piper jeste propala, ali ima prostora da krene od početka, i sad nas zanima u kom pravcu sve to može da odvije. Inače, Silicon Valley ima specijalan tretman na našem sajtu kao jedna od retkih serija koja je dobila svoj tekst. Mr. Robot je sa novim tvistom (mnogo boljim nego onim iz prve sezone), novim zgodama starih likova, novim zgodama novih likova, fantastičnom ’90s family epizodom, Joeye Badassom, i celim mindfuckom na kraju, odlično pokrio sve one priče o hakerskim zajebancijama, o kojima znam koliko i o prirodnom priraštaju Nove Gvineje.
09. Stranger Things
Verovatno najhajpovanija serija godine, pa nisam siguran da li su me više nervirali fanovi, ili oni koji su je pljuvali na svim mogućim poligonima za pljuvanje, koji postoje u formama društvenih mreža. Svako je imao mišljenje o ovoj posveti ’80-im godinama. Na kraju balade, ostalo je uvaženo mišljenje da je ovo (samo?) simpatična SF pričica, kakve smo nekad davno gledali za vreme zimskog raspusta. Kad smo imali struje, naravno. Količina spoofova i parodija je dobar pokazatelj koliko je serija bila gledana, a to govore i maskenbali, gde smo mogli da vidimo gomilu obučenih u ćelave devojčice ili u vijetnamkama umotanim u lampione. Čekamo drugu sezonu, da vidimo gde je mala ćelava, gde je Barb, i da li će onom malom debelom da izrastu stalni zubi.
08. This Is Us
Ako kažem da mi se od osam odgledanih epizoda, plakalo posle sedam, to govori da sam ja plačipička, ali i da smo dobili novu porodičnu seriju, koja ne mora nužno da svojim zapletima vređa inteligenciju, ili reciklira već postojeće koncepte. Priču o dva brata i sestri, kao i o njihovim roditeljima dok su ih odgajali, svako od nas može da razume. Ono što nije često za ovakvu vrstu serija su tvistovi koji se dešavaju skoro na kraju svake epizode. Sad, čitao sam da nekome to smeta, ali meni ne, i unosi određenu dozu originalnosti, koja te tera da uvek pustiš sledeću epizodu, kao da gledaš avanturističku seriju o izgubljenim ljudima na ostrvu, a ne o tome da li će dva brata da se zbliže, i da li će mama i tata uspeti da stignu na Thanksgiving večeru. Plus, TV par godine su svakako Peter Petrelli (ne, nikad on neće biti Milo Ventimiglia) i Mandy Moore.
07. Preacher
U nerdovskom svetu pravila su jasna – ma koliko bio veliki fan nekog stripa, uvek ima veći. Tako da su ljudi dočekali na nož priču da Seth Rogen i partner mu Evan Goldberg, rade adaptaciju skoro pa nefilmljivog remek dela grafičkih novela. Ubrzo se utvrdilo da su gospoda Rogen i Goldberg priči pristupili pažljivo, kao pravi fanovi, i napravili nešto slično stripu, koliko god televizija može da se približi ovoj crtanoj umetnosti. Fino su izbegli zamku, tako što su radnju smestili u epizode pre prvih epizoda stripa, tako da pratimo kako naš popa postaje Preacher. Hektolitri krvi, gomila morbidarija, solidan izbor glavnog glumca i fantastičan izbor ostalih, gde naravno prednjači Joseph Gilgun u ulozi irskog vampira. Sad ostaje teži posao, visoko dignuta lestvica i sophmore godina. Spavaš li mirno Rogene Sete?
06. The Americans
Omiljeni ruski špijuni sa malih ekrana su imali možda i najbolju sezonu. Za razliku od ostalih serija koje godinama postaju gore, Amerikanci postaju sve bolji, pametniji, ali i guraju u sve veći bedak odlukama da ubiju neke od glavnih likova, ili da pošalju u daleku i hladnu Rusiju. Naše dvoje glavnih špijuna su bili pod tolikim stresom, da je čak KGB morao da ih pošalje na godišnji odmor. Kad na sve to dodamo regularne probleme u braku, kao i tinejdžere koji odrastaju, ali i saznaju da ste špijuni, dobijate rolerkoster emocija i akcije, a The Americans pričom, gledanošću i za sada samo nominacijama za nagrade, polako postaju najuspešnija FX serija svih vremena.
05. Horace and Pete
Kada je počinjala godina, bio sam ubeđen da od ove serije neće biti ništa bolje. Vremenom su se rađale neke, možda ne bolje priče, ali svakako one s kojima sam mogao više da se povežem. Ipak, priča o bircuzu u Bruklinu koji drže dva brata, njihov ludi stric i gomila likova sa kojima su, ili u srodstvu, ili su samo inventar šanka, serija je koja je ostala specijalitet za odabrane, koji su rešili da u ovom vremenu masovne produkcije, daju šansu filmovanom pozorištu, i čudnom miksu depresije, svakodnevnih tema i tople melanholije Louis CK-a. Ovde smo videli neke od najviših dometa televizije 2016. – bila to epizoda koja je u prvih deset minuta imala samo krupni kadar Laurie Metcalf, ili sve što je rekao maestralni Alan Alda, pa i ona neprijatna epizoda kada Steve Buscemi (kome više odgovaraju ovakve uloge nego bossa iz Boardwalk Empire) dovede devojku. Ipak, previše mračan kraj nije lepo stario u meni i možda je razlog zašto ova serija nije na nekom većem mestu.
04. Atlanta
Prošle godine u ovo vreme čitao sam o tome da svima omiljeni Donald Glover, aka Childish Gambino, aka Gospodar svemira, sprema seriju koju najavljuje kao Twin Peaks sa reperima. To je moglo da znači bukvalno bilo šta. Nije baš najbolji opis serije, ali su bizarni likovi i drive by shooting iz nevidljivog automobila, dovoljni da skontate šta je Donald želeo da kaže. Ako uzmemo da je sadcom stvarno žanr u kom su se oprobali svi moderni komičari, od tate žanra Luija, preko Aziza Anzarija, do svih ostalih, Glover je zaslužio da ponese titulu najboljeg depresivnog šonje za 2016, i to mislim kao kompliment. Pritom je uz gomilu nadrealnih situacija, uspeo da udari komentar na problem rase, na fenomen jućub repera koji su poznati, ali ne i slavni, a epizoda za anale je svakako ona iz perspektive njegove devojke, kao i talk show gde gostuje Paper Boi, najbolje novo ime koje nam je atlantska hip hop scena dala.
03. The Get Down
Uvek mi je kod Baz Lurmanovih mjuzikala nešto falilo da bi ih zagotivio. Nije mi bilo dovoljno da se neko prošeta kroz kadar i u novom ruhu otpeva neke od klasika svetske pop i rock scene. Sa ovom serijom, stvar je postala jasna. Bio mu je potreban Nas! Miksom Nasove biografske priče, hip hopa i West Side Storyja, Lurman je konačno zabo džek pot. Mali crnci, ljubavna priča, geto, rađanje hip hopa, savršen soundtrack, najbolja crvena treša koju sam ikada video, takmičenja u đuskanju kao da su Đoganiji, Grandmaster Flash, bukvalno ne znam šta ovde ima da vam se ne sviđa. Kad sam pogledao tri epizode, poželeo sam da pustim afro, budem mali crnac i naučim da grebem ploče. Lurmane, jebeš Moulin Rouge, drži se ovoga.
02. Bojack Horsman
Da nisam slučajno naterao sebe da pogledam seriju koja je na prvom mestu, ovo bi bilo nešto ubedljivo najbolje što sam gledao ove godine. Kao što sam već jednom prilikom rekao, više mi leži da gledam crtani sa depresivnim konjem, nego sa dedom i unukom koji lete od planete do planete i prave gluposti. U trećoj sezoni su naravno otišli na teren na koji animirane serije retko idu. U 13 epizoda smo videli svu sjaj i bedu Holivuda, kroz agitovanje za nominaciju za Oskara. Pritom, dve epizode se ističu kao možda i najbolje koje su uopšte snimnjene ove godine. Nema epizoda, u kojoj Bojack odlazi na festival pod vodom, kao i ona gde nekoliko nedelja jurca na dopu sa svojom “filmskom” ćerkom, i sam epilog te jurnjave, najbolji su bittersweet momenti 2016, nakon kojih ništa nije bilo isto, ni u našem, a ni u Bojackovom svetu. Bojack je verovatno najživlji animirani lik svih vremena, a jedna od zasluga za to svakako ide i Will Arnetu, koji mu daje glas, ali i dušu.
01. Ubice mog oca
Hahaha, ne.
01. Young Pope
Šta vam prvo padne na pamet kad čujete floskulu Young Pope? Meni sve one ’80s komedije tipa Mladi vukodlak, ili Mladi Frankenštajn. Nešto slično sam očekivao od novog masterpiecea Paola Sorentina. Ili priču iz mladosti nekog pape, ili neko liberalno proseravanje gde papa jebe, pije, drogira se i legalizuje gej brakove. Not that there’s anything wrong with that! Koliko sam se samo zajebao. Radi se o prvom papi Ameru, koji je pritom baš zajeban, zadrt i konzervativan, toliko da su matorci iz Vatikana u fazonu – brate, olabavi malo. Ali dok gledaš seriju, ne možeš, a da ne staneš na njegovu stranu i kažeš ma tako je bre, sjebi im sve, nanicu im katoličku. Pritom, politička previranja, nameštaljke, spletke, i sve ono kako je Kopola verovatno zamislio da Kum 3 treba da izgleda, dvadesetak godina kasnije je Sorentino objasnio na pravi način. Soundtrack je toliko šizofren da je fenomenalan i zahteva tekst za sebe. Nisam fan Jude Lawa, ali ovo je verovatno njegova uloga po kojoj ćemo ga pamtiti, i računati njegovu karijeru pre i posle pape Lenija. Naravno, shout-out za najvećeg navijača Napolija (pored reditelja Sorentina) Kardinala Voiella. Ako ne gledate serije i još uvek vas loži sedma umetnost, ali eto želite da budete kul u društvu, pa biste nešto ispratili – ne tražite dalje od Mladog pape.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS