Srećan vam svima dan oslobođenja Beograda. Na današnji dan, pre 72 godine, Prle i Tihi su nogom u dupe, na četiri noge izbacili Krigera i ekipu iz Beograda. Dobro, tu su se nešto i Rusi kurčili, kao pomogli su imi. Ako vaši đedovi nisu bili u fazonu oslobođenje i to, onda su verovatno bili na brodovima ka velikim srpskim zemljama Melburnu i Torontu ili su pekli rakiju u Čačku. Ali nećemo o tim mračnim temama, ‘ajmo da proslavimo današnji datum pesmom. I to o Beogradu. Sad, da ne budemo kliše, pa da krenemo po nasmejanim ulicama Đorđa Marjanovića, niti da se grlimo sa Cecom na Marakani dok ovo sećanje nosi njoj sve. Proletećemo kroz nekoliko različitih žanrova, stilova, krajeva i razloga zbog kojih o Beogradu ima najviše pesama.
Nataša Gajović – My Belgrade
Da krenemo sa laganim i poznatim notama. Ova pesma, nastala ’86, trebalo je da na najbolji način promoviše Beograd u kandidaturi za organizaciju Olimpijskih igara 1992. Svi znamo da smo ga izduvali, zemlja se raspala, Nataša Gajović je otišla iz Zane (potpisnik ovih redova tvrdi da im je ovo najbolja pevačica) tako da se nastavio najmračniji od svih tajmlajna istorije. Možemo da zamislimo samo neki od paralelnih univerzuma, gde smo dobili Olimpijadu, izbacili Argentinu sa Svetskog 1990, a Nataša nije izašla iz Zane. Država je mogla, ili nije morala da se raspadne, ali rata nije bilo i mi smo nastavili da jurimo Švabice po Makarskoj rivijeri.
Ana Stanić – Grad
Ovaj grad je uvek umeo da se menja i metamorfozira. Kao dizelašica, majka kralja kokaina, koja reši jednog dana da uzme gitaru u ruke i postane Sheryl Crow. Tako je mlada Stanićka reinventovala svoju karijeru. Naravno, posle je ponovo malo zasrala, probala da se izvuče i ostala u talogu mediokroteta pop scene, ali pamtimo ovaj izlet gde šalje ljubavno pismo svom gradu. Naj-SF momenat u celoj stvari nije promena usmerenja karijere, već korišćenje metroa u spotu.
Alex i Breskvica – Moj grad
Beograd je grad festivala, što filmskih, što muzičkih , što pozorišnih. Negde na apsolutnoj margini već godinama postoji Fesram, festival sranje muzike. Upravo taj festival je promovisao ovu lepoticu od pesme, koja slavi sve ono što je godinama stavljalo Beograd na mapu najuzbudljivih gradova noćnog života Evrope. Jer život bez dobre žurke je stvarno dosadan.
Šaban Šaulić – S namerom dođoh u veliki grad
Pesma o tome kako prestonica ume da zavede mladog i naivnog studenta iz provincije. Realno ovde se radi o Beogradu, nemojte da se lažemo. Dilanovska avantura mladog Šapketa, dok je još nosio tupe, je pesma koju mnogi i dalje naručuju po kafanama beogradskim, a pouzdano znamo da je u mnogim domovima zabranjena zbog istinitosti samog storytellinga.
Darkwood Dub – O pustinji
Moja omiljena pesma o Beogradu. Ako mislite da joj to nije tema, provedite celo leto besposleni u gradu i sami, pa mi javite kakvi su utisci iz srca pustinje. Momci iz miljakovačke mračne šume to znaju. Pustinja u srcu.
Arian – Lutaš velikim gradom
BG je bio najveći grad SFRJ, pa su ga opevavali i žitelji drugih republika, što poznati, što nepoznati. Tako i ovaj mladić iz Skopja, Arian koji luta Grande (hehe) gradom, kome se gubi trag posle ovog disko remek dela. Ako nikad niste čuli ovu pesmu, zamislite je kao disko verziju Šabanovog dolaska u veliki grad, ili saundtrek za nepostojeći jugoslovenski rimejk za Groznicu subotnje večeri.
Džej – Slavija
https://www.youtube.com/watch?v=bnePW2TtIYU
Veliki Dorćolac je rešio da opeva druge delove grada, u ovom slučaju rutu od četri stanice tramvaja dvojke, koju pešaka naš junak prelazi kao Springstin u spotu Streets of Philadelphia. Još jednu storiju o mladom provincijalcu, ovde zapečati mlada polugola devojka, koja prvo proveri ličnu kartu i mesto boravišta pa onda dozvoljava da joj platiš piće.
Sky Wikluh – Ovaj grad nikad ne spava
Ova oda klabingu je bila veliki hit pre nešto manje od 10 godina, i već neko vreme nas uhvati blaga nostalgija kad nam slučajno zaluta na plejlisti neka od pesama sa kultnog Viklerovog albuma Ortaci ne znaju. Za ove potrebe ćemo mu oprostiti na nešto malo jačoj inspiraciji za album u liku i delu Mike Skeenera aka The Streetsa.
Eddy Grant – Belgrade
‘Ajde da uguramo i neku pesmu nekog stranog izvođača. Eddie Granta su više puta dovlačili u Beograd, pod parolom dovedite nekadašnju svetsku zvezdu da bi Marija Slobodan Milošević izdala njegov album za Košavu i oprala neke pare i da se Bora Čorba slika sa njim. Međutim i pored pokušaja druženja sa njim, Bora ga nije privoleo na svoju stranu – neko mu je utrapio Partizanov dres, tako da danas imamo i mural na PMF-u, koji svedoči da je gospodin Grant Veliki Grobar.
Bajaga – Grad
Ova lista ne bi bila potpuna bez najvećeg živog Beograđanina. U njegovim pesmama je motiv Beograda stalan , ali ovde je, čini mi se, istresao sve iz sebe, svaku sliku grada sa početka ’90-ih, gde je, ma koliko se činilo da je sve sivo i crno, uspevao da nađe optimizam u refrenu. A i izrimovao je telefon sa telefon. Za to bismo mu dodelili Nobelovu nagradu.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS