Naša redakcija bi ovom prilikom čestitala gospodinu Dilanu Bobu Nobelovu nagradu za književnost, i u zdravlju da je potroši. Naši narodi su ovu nagradu uglavnom vezivali za ono jednom kad je ’61. Andrić uzeo titulu, i zapevao ispred drugoplasiranog Tolkina Večeras je naše veče, večeras se Tuđman peče. Prođe od tad nekoliko Bajrama, a mi neosetismo slast pobede na ovom takmičenju. Doduše pre par godina pronela se vest da će Dobrica, otac nacije, poneti ovo laskavo priznanje, ali ipak beše ovo samo trol. Sa vešću da će lentu najboljeg za 2016. poneti Robert Zimmerman zamislili smo se ko bi od muzičkih autora sa ovih prostora mogao da postane Nobelovac, i evo koga smo rešili da kandidujemo.
Momčilo Bajagić za književnost
Samo najveći pesnik u duhu Rabindranata Tagore i Desanke Maksimović može da urimuje “telefon” i “telefon” i da svu patnju života na Balkanu izrazi kroz “Bam bam bam neću ništa da znam”. Nagrada mu je, kao i Dobrici Ćosiću, izmakla jer navija za Crvenu Zvezdu.
Boris Bizetić za književnost
Kada bi ovu multimedijalnu zvezdu trebalo da predstavljamo strancima, opis se sam nameće – srpski Dejvid Bouvi. Svoj talenat nikad nije uzalud traćio, a svetu je podario umetnicu – Doris koja će možda čak uspeti da prestigne njegove visoke standarde. Umetnik u srži napisao je Slavujkinu knjigu koja ima čak 73 priče. Svaka od njih je biser koji ne treba propustiti.
Miroslav Ilić za medicinu
Ovaj čovek zna kako funkcioniše ljudsko telo. Od same fizionomije, pa do psihe. Zna da ludujemo kad smo mahniti i besni, dokazao je da boleće, boleće, ništa srce utešiti neće. Veliki je pobornik odlaska kod lekara, jer lažu da vreme leči sve. Bolnice menja kafanom, jer one leče rane. Veliku pažnju pridaje nutriconizmu, za ručak – Usne njene mesto hleba, oči crne mesto vina, za dezert – Sladak šećer, ‘ladna voda. Posebno ističe da nema života u samoći, jer postelja je bela krojena za dvoje.
Borivoje Đorđević za književnost (i mir)
Ako je verovati ocu voditeljke pokojne emisije Utisak nedelje, najveći živi srpski pesnik. Dug je put prošao ovaj roker, književnik, alkoholičar i patriota. Od pevanja na snežnim klupama u parku u Čačku, do ocenjivanja polu-talentovanih pevača romske nacionalnosti u prajm tajmu srpske televizije. Pravo je čudo kako čovek koji je autor pesama Zašto stalno kurcu sviram, Progone me džukele i Oj živote skote nije ranije postao laureat ove nagrade. Poslednji put kad je Srbin uzeo ovu nagradu, imao je jaku konkurenciju u vidu J.R.R.Tolkina, tako da Bora ovde mora dobiti svoj Bajern i Olimpik u vidu Murakamija ili Marka Perkovića.
Tonči Huljić za (al)hemiju
Umetnik koji je imao nesreću da se Bregović zapljune prvi da bude Brega, inače bi Tončiju to mnogo bolje stajalo. Čovek koji je odradio zatvorsku kaznu sa Magazinom i izašao čist zahvaljujući svom novom projektu Madre Badessa. Osoba kome ova nagrada više nije ni potrebna, jer je pronašao mir na hrvatskim otocima gde ispija vina, jede ribe i snima do 80 pesama godišnje. Neki kažu da mu je jedina mana što je izmislio Jelenu Rozgu, ali i Ivo Andrić je imao loše romane.
Neško Lutovac za mir
Razjedinjeni kakvi jesmo na ovim prostorima, jedino što nas spaja, što fizički tako i metaforički, su mostovi. A i zapad je pokazao da nas vidi tako što je za sad jedinog Nobela dodelio upravo takvoj priči. Na drini Ćuprija je most koji može da spoji (hehe) prvog i drugog nobela za našu reprezantaciju, a ko onda zaslužuje drugog nobela ako ne Neško Lutovac sa svojim jedinim vanvremenskim hitom Mostovi na Morači. Tema ljubavnika koji su rastavljeni i koje spaja most između njih, može da se prenese i na dve bivše republike koje su nekad bile dva oka u glavi. A i super je što posle nagrade možemo da se pokoljemo koje je nacionalnosti bio pesnik.
Oliver Mandić za književnost
Mnogo pre dueta sa Cecom, Oliver Mandić je bio studijski pacov koji je znao kako da svaku bezazlenu kontroverzu pretoči u dobru priču. Ispostavlja se da springstinovska moć naracije uz fank čarobnjaštvo nisu bili dovoljni atributi ovom rođenom Užičaninu da nastavi da piše i snima za sebe nakon albuma Kad ljubav ubije. Zadovoljio se time da kao pojam traje u svojstvu ideala kome treba težiti ili anđela čuvara svakog muzičara sa ovih prostora koji pokušava da nakalemi sopstvenu skepsu i netoleranciju sa muzikom koju stvara.
Autori: Tegla.rs
COMMENTS