Fudbalska reprezentacija SNS-a – jedanaest naprednih

Kada se spoje lepote fudbala i politike, dobije se ovo. Ne znamo šta bismo radili s ovakvim timom, a vi pročitajte pa procenite.

Kako reče narodni pesnik: „Hiljadu ljudi, u moje grudi, večeras gleda, a ja još igram, Sa-mo za, za tvoje oči“. Kao što ste već videli, najmnogoljudnija politička stranka u zemlji je pred lokalne izbore izbacila listu javnih ličnosti koje je podržavaju. Time su bacili svoje protivnike u popularno nazvan nokdaun, jer broj 1000 je mnogo veći od tridesetak Đilasovih, par polu-poznatih iz Ne davimo Beograd, i Vesne Rivas koja valjda i dalje podržava Šešelja. Na listi smo mogli da vidimo ličnosti iz različitih sfera javnog života. Mogli smo da nađemo doktore, profesore, glumce, nepoznate glumce, glumce koji imenom podsećaju na poznate glumce, muzičare, estradne muzičare, bivše pripadnike JUL-a, Mirka Alvirovića, i mnoge, mnoge druge.

Jedna od često viđenih zaposlenja na listi su i sportisti i to baš svi sportisti, od tekvondašice do svetske rekorderke u ronjenju. Sa liste može da se napravi jedna dobra petorka u košarci, šestorka u odbojci i jedan vrlo solidan rekord u ronjenju. Jedino, koliko sam primetio, oskudevamo sa košarkašicama, jer sam primetio samo jednu, a i ona je muško (Vladimir Tica), pa je po difoltu diskvalifikovana. Najčešće „zanimanje“ među sportistima sa liste je ipak fudbaler, ili nešto povezano sa fudbalom, tipa trener ili legenda. Ako sam ih izbrojao dobro, ima ih 43. i veoma su raznovrsni, od Miroslava Čermelja, igrača koji je u jednom trenutku igrao za Ekstramaduru pod Rafom Benitezom, do Mitra Mrkele, osvajača bronze sa OI 1984, bivšeg muža Lidije Vukićević i aktivnog člana SPO-a ’90ih.

Na listi ima dosta prvotimaca FK Crvena Zvezda, stoga ću iskoristiti ovu priliku da kažem da je fudbalski klub, čiji se stadion nalazi u Humskoj ulici, poslednji bastion slobodne misli. Mada dobro, nama je na čelu Vučela, a on je gori od svih povezanih sa Zvezdom. Osim Čovića, on je najgori. Dobro, egal su Čović i Vučela. Nije ni bitno. Partizan šampion!

Uglavnom, palo mi je na pamet, da napravim tim od ovih slavnih imena i olakšam posao funkcionerima stranke, kada budu sastavljali reprezentaciju SNS-a. A u stvari, pišem ovo čudo, jer su mi tekstovi povezani sa izborima, koji nisu na prvu loptu povezani sa politikom mnogo bili čitani, pa rekoh ‘ajde opet da probamo to. Ako vas zanimaju koji su to tekstovi, pročitajte na Tegli tekstove o Ani Stanić i Lepomiru Ivkoviću.

P.S. Tim nije sastavljen samo od aktivnih igrača, kako je originalno planirano, jer bi onda bio malo dosadan, a radije bih glasao za SNS, nego propustio priliku da uvrstim Ognjena Koromana u bilo koji tim.

 

Golman: Ivica Kralj

„Bez Kralja na golu, kao bez Lava na stolu!“ Osim onda kada si apsolutno mogao bez ovog piva i ovog igrača. Čovek koji je imao neke fantastične partije poput one protiv Njukasla, ali je bogami, imao i tolike kikseve, da mu navijači Porta i dalje nisu to zaboravili (da, Kralj je branio u Portu ako se ne sećate). Još na prošlim izborima je podržao listu koju predvodi Aleksandar Vučić i time osigurao svoje mesto među stativama ovog tima. U konkurenciji su i večita rezerva Ilije Petkovića i dugogodišnji golman FK Železnika, Oliver Kovačević (koliko znam nije brat Olivere Kovačević) i Đorđe Pantić, čovek koji je u životu bravurozno branio na par utakmica i otišao u legendu. I snimio duet sa Zoranom Pavić

 

Desni bek: Filip Stojković

Naturalizovani crnogorski reprezentativac je mogao da bude desni bek selekcije Srbije na Svetskom prvenstvu ove godine da je bio malo strpljiviji. Ovako će Antonio Rukavina, igrač veoma limitiranih kvaliteta, biti desni bek u Rusiji, a mladome Filipu, kao počasna nagrada ostaje mesto u ovoj ekipi, i to baš ispred dotičnog Rukavine koji se takođe našao na ovoj prestižnoj listi. Tu je i Marko Petković, igrač Spartaka iz Moskve, ali on je samo dobar u Fudbal Menadžeru.

 

Levi Bek: Marko Lomić

Pored levog beka Čukaričkog Ivana Popovića i levog beka Rada Vladimira Volkova, odlučio sam se za bivšeg igrača Partizana, Koblenca i Dinama Moskve. Danima sam lupao glavom o sto i na kraju sam shvatio da sam ipak više simpatija gajio prema Marku, a i mislim da mi je dao neki bitan gol u Menadžeru pre nekoliko godina. Plus, imam veliko poštovanje prema njemu, od kako sam čuo priču da je namerno dobio žuti karton dok je igrao u Nemačkoj, da bi bio suspendovan za naredni vikend i stigao na svadbu u domovini. #Respect

 

Štoper: Branislav Ivanović

Možda Bane nije više u zenitu karijere, ali zato i dalje pruža dobre partije u Zenitu iz Sankt Petersburga. Realno ni Srbija, ni SNS-ova lista nema boljeg štopera. Kratko i jasno.

 

Štoper: Vujadin Savić

(Glasom Dejana Anđusa) Momak je očigledno krenuo očevim stopama, i tu ne mislim na fudbal, nego na političko angažovanje. Vidan je napredak ove sezone u dresu Crvene Zvezde, barem ono što sam ja video. Trebalo bi da bude zadovoljan kako je njegov klub igrao u Evropi, a i uvrštavanjem u ovu ekipu u veoma tesnoj konkurenciji u vidu stamenog Vidaka Bratića, lucidnog Gorana Bunjevčevića, univerzalca Milana Stojanovskog i Vladimira Matijaševića, sportskog direktora Čukaričkog.

 

Zadnji vezni: Marko Gobeljić

Jedan mlad momak koji grize i koji se može nazvati, kako bi rekli anglo-saksonci, utility player. Čovek je tokom svoje karijere igrao na sedam različitih pozicija, kao svojevremeno izraelski desni bek Dor Malul, legenda Fudbal Menadžera 2008. Zabeležio je i dva nastupa za reprezentaciju Srbije i posle Zvezdinog evropskog pohoda, sledi kruna karijere u vidu broja 4 u reprezentaciji SNS obožavatelja.

 

Centralni vezni: Igor Matić

Momak koji je, da su okolnosti bile drugačije, mogao da bude nazivan srpskim Andreom Pirlom ili Fernandom Redondom. Dobro, možda malo preterujem, a možda sam samo hteo da nekad iskoristim u svom tekstu ime Fernando Redondo. Elem, Matić je imao veliki potencijal kad je igrao u OFK-i. Sećam se da sam očekivao da eksplodira na Evropskom prvenstvu za mlade 2004, a umesto njega, proslavio se njegov zamalo prezimenjak Miloš Marić. Pod stare dane, je pružao odlične partije u Čukaričkom i prošle godine je okačio kopačke o klin. Možda planira trenersku karijeru, a možda planira i karijeru u gradskom sekretarijatu za sport.

 

Plejmejker: Stefan Babović

Popularnu desetku dajem odlično tehnički potkovanom Stefanu Baboviću. Njegove igre su bile savršene, skoro kao njegova frizura ili veličina njegovog falusa. OK, Babović je bio go kurac od igrača, mrzeo sam ga svaki put kad sam ga video! Stavio sam ga čak i u selekciju najgore reprezentacije svih naših država! Hteo sam zapravo da stavim ovog Luku Adžića, sina Ivana (Adžiću reaguj), unuka Šabana, prvog od svog imena, kojeg zapravo nikad nisam ni gledao kako igra. Ali, sam izabrao Babovića da me ne bi napali da samo forsiram Cigane među Naprednjacima, a i kida mi u sejvu na Menadžeru koji trenutno igram.

 

Desno krilo: Ognjen Koroman

Ovde su zapravo bile najveće muke, jer sam morao da se odlučim između Ognjena Koromana i Nikole Lazetića. Razmišljao sam se čak da jednog pomerim na drugu stranu, da bi obojica bili u timu, ali sam ipak hteo da stavim na levo krilo ovoga. Koroman je presudio, jer mislim da je ipak imao bolju reprezentativnu karijeru nego Lazetić. Isto, Lazetić možda jeste glumio u Cecinom spotu, što je veliki plus, ali ipak je Koroman kitio laptop na svadbi.

 

Levo krilo: Nemanja Radonjić

Treba dati mladima šansu, plus lik stvarno dobro igra. Izborio se za mesto u ovoj jedanaestorici pored dvojice desnih krila, malopre spomenutih, i legende jugoslovenskog fudbala, i jednog od najvećih levih krila sveta u prošlome veku, Dragana Džajića. Međutim, Džaja se diskvalifikovao tako što je na spisku SNS-a naveden kao legenda, a legendama je mesto u istoriji. A i biće njemu lepo u loži dok gleda ove momke kako kidaju. Može i Tozovca da pozove.

 

Napadač: Nenad Mirosavljević

Kada sam dobio ideju za ovaj tekst, bio sam ubeđen da će Nenad Jestrović Jestrogol biti najistureniji igrač ekipe, ali kada sam ugledao ime Nenada Mirosavljevića, morao sam da ga odaberem, jer sam mu se divio dok je igrao za Sartid iz Smedereva. Igrač koji se komotno može uporediti sa golgeterima Serije A poput Darija Hubnera, Marka Di Vaja i Đuzepe Sinjorija. Plus, nema mnogo naših igrača koji se mogu pohvaliti golovima protiv Čelzija i Atletiko Madrida.

 

Selektor: Milan Živadinović

Ko drugi, no bard našeg fudbala. Čovek koji je bio šesti na svetu, čovek koji zove kriminalce na Novo Groblje, čovek koji je rekao Muntariju “ševa”, čovek koji je veliki prijatelj Aleksa Fergusona, čovek koji je pasionirani gledalac serije Dolina vukova. U stručni štab može da primi mladog Lalatovića, i Pižona Petrovića sa kojim je već sarađivao u Fudbalskom savezu Jugoslavije.

Suma sumarum, pitanje se nameće samo – dokle može ovaj tim? Spoj iskustva i mladosti, kako na terenu, tako i na klupi. Ako budu imali nultu toleranciju prema kriminalu i mešetarenju u ekipi (baš kao i vlast), ako ne bude povlašćenih u timu (baš kao i na vlasti), ako budu igrali pametno i staloženo (baš kao i vlast), i ako budu išli svom snagom u reforme, očekujemo velike i istorijske uspehe, poput drugog kola Intertoto Kupa.

Autor: Momčilo Dašić

 

Fudbalska reprezentacija SNS-a – jedanaest naprednih

COMMENTS

WORDPRESS: 0