Ako je moja keva videla novi Vučićev predizborni spot, gledajući na njen manjak aktivnosti na internetu, to znači da smo ga svi videli. Spot je pokrenuo lavinu komentara od onih – kako su mogli da uzmu helikopter a ne avion, do onih gde se postavlja pitanje zašto je spot uopšte snimljen, kada je Vučić više puta naglasio da se neće kandidovati za predsednika. Pored svih ovih, veoma važnih pitanja, postavlja se još jedno, a to je ko su ona dvojica što glume pilote? Verovali ili ne, to su glumci! Možda nisu dovoljno egzotični kao ovi popularniji, ali jbg, njih su zapljunule zločinačke DOS stranke, pa je ovo najbolje što je ostalo SNS-u. Uz naravno već iskorišćene Buleta Goncića i Albanca iz Kursadžija, koji bi verovatno bio kontroverzan izbor (insert 9/11 joke here). Tako je izbor pao na Biću tata lika i Zazinog verenika. Danas ćemo se baviti ovim drugim. Krenimo od početka. Ko je on?
Lepomir Ivković je rođen u Beogradu 18. februara 1959. godine. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Milenka Maričića. Stalni je član Narodnog pozorišta od 1. septembra 1985. godine. Pored uloga u pozorištu ostvario je zapažene uloge i u televizijskim serijama, tumačeći epizodne uloge.
Ovo je njegova kraća biografija uzeta sa Wikipedia stranice. Na njoj ne piše da je bio konferansije Miloševićevih mitinga devedesetih, ali to nije ni bitno. Uostalom, svako nosi svoj krst kako zna i ume. Sprega između kulture i politike je uvek postojala, stoga bilo bi malo licemerno da ga pljujemo što glumi u Vučićevom spotu, a Voju Brajovića i pokojnog Dragana Nikolića ne diramo, iako su glumili u spotu za Borisa Tadića. Problem je što su ova dvojica bili Prle i Tihi i još mnogo toga, a ovaj je bio… pa Zazin verenik. Ali, hajde da vidimo gde smo još mogli da se upoznamo sa njegovom glumačkom veličinom.
Vuk Karadžić
Kultna serija koja govori o najvećem sinu naših naroda i narodnosti i njegovom turbulentnom životu. U seriji je glumila cela bulumenta naših poznatih glumaca, pa se u dve epizode našlo mesto i za mladog Lepomira, koji je dobio tu čast da glumi pevača kojeg je Vuk najviše cenio, Tešana Podrugovića. Ovaj narodni pevač je bio rodom iz Crne Gore, a Lepomir je rođen u Beogradu, stoga je apsolutno logično što su njemu i u nastavku karijere davali uloge povezane sa ovom nekadašnjom jugoslovenskom republikom, iako je u par navrata, ako pričamo o akcentima, prilično loše odrađivao te role. Ova serija će ostati upamćena kao svojevrsni Once Brothers jer smo mogli zajedno u seriji da vidimo Lepomira sa Borom Kandićem, glumcem koji je tumačio ulogu mladog Vuka, a bio je mnogo poznatiji kao Bora Ravna Gora, konferansije SPO-ovih mitinga.
Želja zvana tramvaj
TV filmovi su baš bili zastupljeni na RTS-u devedesetih. Jedini problem je što je većina bila jako loša. Kada u Americi pravite TV film, iscimate Paćina da glumi Džeka Kavorkijana, a u ovom remek delu imamo čast da gledamo Džeja kako glumi šibicara i lopova u tramvaju. Ne znam koja je bila poenta, osim da se pljuje tadašnje društvo, što je ironično, gledajući da su pojedini glumci, sa određenim partijskim knjižicama, bili upravo deo te elite. Film dosta posvećuje pažnju i tome kako nema više pravih Beograđana, a kad smo kod njih, Lepomir se ovde pronalazi u ulozi koja je tipična za noviju beogradsku elitu – ulozi Crnogorca. Njegov lik će ostati poznat po tome što se poziva na čojstvo i junaštvo, što neće da ustane trudnici u prevozu i što je Džeja nazvao fukarom.
Svadbeni marš
A kad smo kod TV filmova, izgleda da se Lepomir ovde snalazio kao riba u moru, ili kao mladi pravoslavac u trci za krst časni. Iako se pojavi tek u poslednjih pet minuta, Ivković predstavlja veoma bitan šraf za rasplet ovog ostvarenja iz 1995. Naime, ceo film gledamo kako se mlada devojka udaje za jednog lika, pa za drugog, pa onda na kraju za simpatičnog kapetana Ljubu, komandira Crvenih beretki. Jer treba da se napomene da se devojka (no zezofon) zove Ceca? Na kraju, šarmantni kapetan, kao onomad Arkan u Bosni, napravi razmeštaj po kući, preuda Cecine sestre za njene sad već bivše muževe i uguši autoritet Bate Živojinovića, oca kuće, iako je čin pukovnika jači od čina kapetana. Dok sam gledao ovo sa svojih šest, sedam godina, već mi je bilo jasno da ovde nešto ne valja.
Srećni ljudi
Evo i Lepomirovog vrhunca karijere. Uloga koja je i još poznata kao “Zazin verenik Gagi”. Ako ste gledali ovu seriju, mnogo poznatiju kao Pavićev Građanin Kejn, onda se sigurno i sećate Lepomirovog lika. Korpulentni Gagi, koji se prvo predstavlja kao Zazin brat, kako se ne bi zamerio neugodnom i uvek prepredenom Šćepanu Šćekiću, da bi se na kraju ispostavilo da oni ustvari nisu ni u kakvom krvnom odnosu, i da u slobodno vreme voli da taslači lukavu i elokventnu Zazu. Gre’ota je samo što Ivković nije imao dovoljno vremena na ekranu da pokaže svoj talenat, ali nije bitan kvantitet nego kvalitet. I Entoni Hopkins je u Jaganjcima glumio samo 16 minuta, pa ga to nije sprečilo da uzme Oskara za glavnu mušku ulogu.
Gorki plodovi
Najtreš serija, među netreš serijama. Kažem netreš, jer ako bi ste danas pitali Sinišu Kovačevića, rekao bi vam kako je to pravi prikaz korumpiranosti i zlobe u svim porama našeg društva. To je ok, ako zanemarimo činjenicu da je on pravio seriju dok je na vlasti bila stranka čiji je bio istaknuti član. Da li je on bio jedan od onih da očistimo u svom dvorištu likova ne znam, a iskreno – zabole me, serija je sranje. Jedan od faktora malopre spomenute zlobe i korumpiranosti je i inspektor Jović, koga tumači Lepomir, i on će ostati poznat kao lik koji nije dao svom podređenom, onom Alo ođe mobilni liku, da izvršava svoju dužnost, tj. hapšenje kriminalaca. Uticaj Džejmsa Kromvela iz filma L.A. Confidential je očigledan i sigurno bi Ivković u intervjuima naglašavao kako mu je baš ova uloga pomogla dok se spremao, odmah posle one dobre stare rečenice kako je Srbija poverena dvojici ljudi i kako ta dva čoveka ne smeju da vode državu u različitim pravcima.
Utisak koji nije na listi
Primećuje se šablon, odnosno da je Lepomir bio uglavnom angažovan na projektima koji su bili u okviru političko-glumačke sprege (zna se koje) devedesetih. Sigurno mislite da nije prljao ruke sa onima što su došli posle 5. oktobra. E pa prc, dame i gospodo! Eno Lepomira i u Profesionalcu. Doduše više je bio statista, verovatno jer mu nije bilo milo da sedi za stolom gde se peva Pada vlada.
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS