DRŽAVNI POSAO 2/3: Krv nije voda

Godinu ili dve nakon poštanskih avantura, zatekao sam se u novom okruženju, dosta drugačijem od onoga na šta sam do tada navikao.

JKP Vodovod i Kanalizacija

Ambijent: 4/5

Zamislite bilo koju firmu koja se ikada pojavila u nekoj domaćoj seriji tokom 90-ih i 80-ih. Sivilo, štrokavi tepisi ružnih dezena, požutele zavese, blagi smrad cigareta koji se oseća u svakoj prostoriji, nešto bolje očuvano parče zida gde je do pre koju godinu visila Titova slika… Naravno, dočekuje vas sekretarica u lošijoj polovini sedme decenije života sa nekim poluosmehom na licu.

Bila je to ljubav na prvi pogled.

Količina rada: 1.5/5

Kada posle godina šljakanja na efektivno fizičkim poslovima (svaki posao gde morate da se pomerate) dobijete jedan ovakav, gde zavaljeni u udobnu stolicu dve godine stariju od vas, kuckate na jakoj Pentium 2 mašini, nijedna količina posla neće vam biti prevelika. A tu je i činjenica da je posla efektivno imalo za dva sata dnevno, lošim danima.

Ekipa: 1/5

Ovde je već bila velika razlika u odnosu na ranije poslove. Desetine omladinaca zamenila je šaka sredovečnih ljudi i nekolicina metuzalema. Sam u kancelariji 95 odsto vremena, tugu sam utapao u knjigama, za koje sam imao više nego dovoljno vremena. Monotoniju je povremeno razbijao moj šef, koji je par puta dnevno upadao u kancelariju, sa nepristojnom ponudom.

Vinjak: 5/5

– Idi nam kupi litar vinjaka!

– Heheh od rana jutra? hehe?

– Hehehhehehhehehehehhe

Prvi dijalog nas dvojice na temu vinjaka i daleko od poslednjeg. Uglavnom svako jutro je počinjalo najstarijim srpskim običajem ispijanja vinjaka u kancelariji. Dok su mi ždrelo, jednjak i želudac goreli, on je već dosipao sledeći i gledao me s ponosom.

“Biće nešto od tebe”, kao da je mislio, “Bićeš i ti jednom Šef“. Tako sam makar ja sebi opravdavao zašto pijem svako jutro na prazan stomak.

Pogledi ljudi u prodavnci kad u pola devet ujutru kupujete litar vinjaka i twix nije nešto što ću lako ili ikad zaboraviti. Dobra vremena.

Egzistencijalna kriza: 4/5

Čemu sve ovo? Da li moj posao utiče na bilo šta? Mojih dva sata dnevno truda i znoja, Worda i Excela, ponekad i Outlooka, da li pravi neku razliku? Radno vreme od 8h do 14h i sasvim solidna plata, čine li ikakvo dobro Srbiji? Samo su neka od pitanja koja su me morila u Tvrđavi Samoće, kako sam od milošte zvao svoju kancelariju. Odgovor je verovatno bio ne, čak i na pitanja koja nisu da/ne pitanja.

Za kraj:

Sasvim solidan posao i besplatna žestina.

4/5

Autor: Bili Rubin