Ovogodišnja lista je slobodno mogla da se zove i “bioskopska”, jer su nas veliki studiji počastili ozbiljnim žanrovskim naslovima. Možda prvi put u poslednjih nekoliko godina, primat se na tom polju vratio sa malih budžeta, na skupe produkcije. Rano je, naravno, govoriti o nekoj renesansi, jer se i dalje zna da se studijski filmovi pakuju pod strogo kontrolisanim uslovima, ali sigurno raduje da su neki od nama dragih autora dobili šansu u najglavnijem od glavnih tokova. Glavni kriterijum za ulazak na listu bio je stepen zabavnosti, tako da se unapred ograđujem od “objektivnih” kritičara. Ovo su samo filmovi koje bih, da je još uvek to vreme, makar dva puta pogledao, pre nego ih vratim u video klub. A i to je valjda nešto.
20. Goon: Last of the Enforcers
Odmah priznajem da je ovaj film na listu ušao preko veze, ali jbg, moja je lista, mogu da radim šta hoću. Prvi deo mi je viskoko na listi potcenjenih naslova u istoriji kinematografije, pa je nastavak baš morao da zasere da se ne bi našao u izboru najboljih filmova iz ove godine. A nije zasrao. Autori su otišli još dalje u preteranom humoru, a Šon Vilijam Skot je ponovo fenomenalno dočarao hokejaša tvrdih pesnica i ne toliko velikog talenta. Ima ovde i par odličnih saveta o braku i roditeljstvu, tako da osim tabanja na ledu, možete i nešto korisno da naučite. Mada ni tabanje na ledu nije beznačajna veština.
19. Justice League Dark
Animatorski DC studio izbacuje toliko filmova godišnje, pa je nemoguće da bar neki ne zavredi mesto na listi najboljih filmova godine. Čini se da ljudi znaju nešto što izmiče većini njihovih kolega koje prave igrane filmove. Ovu ekipu ćemo zbog skupoće efekata i mračne priče teško nekad videti na velikom platnu, ali su pravi tim za direct to video zabavu. Malo koji ljubitelj stripa se neće obradovati dugometražnom verzijom Džona Konstantina, njegovim timom magijskih super heroja, krvavim prizorima i Betmenom, čija je ovde jedina uloga da bude comic relief. Obećali su nam nastavak univerzuma, pa ajde da se nadamo.
18. Eat Locals
Niskobudžetni dragulj, kog sam iz internet video kluba izvukao kao i iz pravog – na osnovu omota. Možda bi i malo koji viđeniji reditelj uradio bolje sa malim budžetom i već sto puta viđenom premisom, ali je Džejson Fleming očigledno naučio dosta iz glumačkog rada sa Gaj Ričijem i ostalima, pa nam je omogućio sat i po vrhunske filmske zabave. Vampirski samiti na vrhu, pridružene krvopijske peripetije i paralele sa klasnim sistemom i Bregzitom nisu skoro bili bolje predstavljeni.
17. Dave Made a Maze
Da je ovo snimljeno čak i malo većim budžetom, verovatno bi se našlo u vrhu liste. Ovako ostaje kao pokazna vežba svega što od autora možemo da očekujemo u budućnosti. Ok, verovatno je da bi malo ko dao novac za fantazi film o frustracijama mladog hipstera, koji odluči da iste manifestuje kroz homemade lavirint i kartonska čudovišta. Ekipa je uspela da uz mali budžet izgura priču šarmom i kreativnošću, tako da ne bih zamerio producentima koji reditelju Bilu Votersonu povere nekog sedampesetpog Indijanu Džonsa. Mislim da bi bio na visini zadatka.
16. Okja
Kad bi mi neko preporučio film koji naginje ka ljudima sklonim stavovima da čovek po anatomiji ne bi trebalo da jede meso, oterao bih ga u tri lepe. Tome bi doprinelo i to da bi trebalo da žalim sve životinje koje sam ikada pojeo, jer su odgajane u užasnim uslovima. Ej, volim pečenje, žao mi je. Mada bih verovatno napravio izuzetak kada je reč o naslovnoj živuljci iz filma, jer ne znam da li bih mogao da svarim rebarca ogromne mešavine psa i svinjčeta, koja je pritom umiljata kao beba. Južnokorejski Spilberg, Bong Džun Ho, je doneo fenomenalnu priču o prijateljstvu deteta i ljubimca, licemerstvu boraca za životinjska prava i, moram da priznam, surovosti globalne mesne industrije. A oni što su ga izviždali u Kanu, samo zbog toga što je film izbacio Netflix, su gori ljudi od svih ovde pomenutih. Na gomili.
15. John Wick: Chapter 2
Definitivno jedna od boljih akcionih franšiza XXI veka, koja bi mogla da se nazove i Sad Keanu: The Movie. Ispade da se Kianu Rivs najbolje snalazi u akcijama i da, uprkos na oko krhkoj konstituciji, može sebe da predstavi kao opasnog mamojeba. Ko je gledao prvi deo, može da očekuje sve to isto i ovde, samo podignuto na peti ili šesti stepen. A ko nije gledao, neka pogleda, pa će znati šta da očekuje. Pošto je osvetio psa (da, to je premisa keca), ponovo zakopava ratnu sekiru, pištolje, automate i noževe, ali mu dušmani iz prošlosti ne daju da se konačno smiri. Dvojka proširuje i mitologiju međunarodne organizacije plaćenih ubica, što priči daje malo bizarniji šmek, uz koji vam je lakše da zažmurite na povremeno repetitivne akcione scene. U svakom slučaju, sprema nam se i treći deo, pa samo ostaje da poručimo: Kianu, izdrži!
14. Mayhem
Zabavna satira sa pevanjem, pucanjem i klanjem, o pošasti neoliberalnog sistema i propadanju milenijalsa unutar njega. Ništa preterano originalno, imaćete asocijacije i na Office Space, i Purge, i nedavni Belko Experiment, ali je napaljeni žanrovac Džo Linč, te sastojke odlično pomešao u bombu koja vam razvaljuje sva čula. Dobra strana scenarija je što ne gubi vreme na objašnjavanje virusa koji ljude pretvara u manijake, već odmah kreće da razvija radnju. Neinventivnost u motivima, ispravljena je u raznoraznim načinima na koji će kolege u nekom korporacijskom sranju jedni drugima vaditi dušu (metaforički) i džigericu (bukvalno). Tu su i odlične uloge Stivena Juna (Glen iz The Walking Dead) i Samara Viving, koja posle naslovne uloge u Bejbisiterki, otvara kandidaturu za novu horor heroinu. Još zamislite da se ovo dešava vašim kolegama koje baš ne volite i ugođaj je potpun.
13. Blade of the Immortal
Ako ni po čemu drugom, ovaj film će ostati u analima svetske kinematografije, kao stoti film japanskog genija Takaši Mikea. Ili bar u to pokušavaju da nas ubede reklame i trejleri, iako bi preciznije bilo da se kaže “stota režija zapisana na IMDb-u”, ali priznaćete, to baš i ne bi dobro stajalo na posteru. Miike nam je ponovo objasnio da ne postoje granice onoga što smete da prikažete na ekranu. Imamo sve što očekujemo od samurajskog filma – seču kroz desetine neprijatelja, inventivna oružja, over the top negativce. Sve to uz malo Miikeovog najcrnjeg humora i poveremenih nadrealnih izleta. Možda će nekome smetati malo nakalemljena kritika na račun države i vlasti, ali, da se ne lažemo, bilo koji pamflet možete da provučete kroz vizuelno besprekorni samurajski ep, o ratniku koji ne može da umre, i bori se za slabije.
12. Better Watch Out
Bolji od dva ovogodišnja horor hita sa bejbisiterkama. Jedan, originalnog naslova Bejbisiterka, smo već kratko pomenuli, i činilo se da će njegova preterana vizuelnost, natpljenost krvlju i gikovski humor da prevladaju, ali je u foto finišu, i na ponovno gledanje, Better Watch Out pokazao da je ipak kompleksnije delo. Kada sam svojevremeno pisao o njemu, rekao sam kako je bolje da o zapletu znate što manje i ostajem pri tome. Recimo jedino da su sami u kući klinac, i devojka koja ga čuva, da neko pokušava da provali i da kreće drama, koja će otići u sto različitih smerova, ali na kraju, sve zajedno ima udarac kakav su autori očekivali. A vi očekujte neočekivano.
11. Brawl in the Cell Block 99
Ovaj film nije podelio javnost i kritičare, ali je prilično podelio mene. Naišao je na gotovo jednoglasnu podršku i najveći broj ljudi ga je nazvao modernim klasikom. Ako ste gledali prethodno ostvarenje S. Krega Zalera Bone Tomahawk, znate da možete da očekujete slowburn priču sa likovima većim od života, koji sa duhovnim mirom idu ka sopstvenoj propasti. Vins Von je odigrao jednu od uloga karijere, kao bokser koji postaje diler, zaglavljuje u zatvoru i mora da se bori za sebe i svoju porodicu. Zen atmosferu, uz retke hardboiled dijaloge presecaju neke od najboljih scena tuče ikada zabeleženih na filmskom platnu. Sve ovo zajedno zaista diže film u nebesa, ali problem je, makar meni, što je autor maletene preslikao postupak. Posle sledećeg filma ćemo verovatno znati da li je zaista jedan od boljih modernih filmskih autora, ili je samo jedna velika prevara.
10. Split
Treći put zaredom, M. Night Shyamalan isporučuje nešto kvalitetno, pa se nadamo da je posle gomile đubreta, konačno nešto i shvatio. Posle prve sezone serije Wayward Pines i filma The Visit, dobili smo još jedno zabavno žanrovsko ostvarenje, koje kao da priziva neka davna vremena. Film deluje kao SF-horor iz pedesetih, gde se neka falinka, u ovom slučaju mentalna bolest, tretira na toliko preteran način, da stvarno ne mogu da shvatim kako je ovo prošlo kontrolore političke korektnosti. Postavka je relativno jednostavna – glavni lik, koji u sebi nosi 23 ličnosti, otima tri devojčice kako bi im… uradio nešto, Džejms Mekavoj je sjajan u toj ulozi (ulogama?), dok je nasuprot njemu prelepa Anja Tejlor Džoj, opsednuta sopstvenim demonima. Kraj je izazvao mnogo polemike, ali ajde, sačekaćemo najavljeni nastavak, da vidimo koliko je sve to imalo smisla.
09. Star Wars: The Last Jedi
Kada deo Ratova zvezda počne scenom koja priziva legendarne audio klipove Stole vole i Mene treba grašak, znate da vas očekuje nešto drugačiji predstavnik serijala. U potpunosti autorsko delo (režija i scenario) indi heroja Rajana Džonsona, film je uspeo da malo prodrma franšizu, budući da je (iako uspešna i kvalitetna) prethodna epizoda gotovo potpuno preslikala Novu nadu. Džonson se nije uplašio blokbastera, svemirske i zemaljske borbe su fantastično urađene, humora ima dosta (opet malo pomerenog), a glavni likovi nam postaju sve simpatičniji. Rej je dobila najbolje moguće otkriće svog porekla, Fin briljira kao moderni Han Solo, a Mark Hamil je uspeo da se vrati u cipele Luka Skajvokera i dočara ga kako treba – matorog, pijanog i malo izlapelog. U završetku trilogije nam se vraća JJ Abrams, tako da će ovo možda i ostati kao najspecifičniji film čitave franšize.
08. Tour De Pharmacy
Tim koji dobija ne treba menjati, pa se ekipa filma 7 Days in Hell vraća da nam posle tenisa, predstavi i biciklizam u mokjumentari stilu, sa toliko dobrom glumačkom ekipom, da Endi Semberg nije u prvom planu. Čak i da ništa ne znate o biciklizmu, biće vam prezabavna ova verzija Tur de Fransa, u kojoj učestvuju neki od najsmešnijih likova, sa kojima smo se skoro susreli na ekranu. Televizijski jednosatni format je još i bolji, nego da je ovo išlo na dugometražno ostvarenje, jer nema ni sekunde popunjenog prostora, sve je tu gde bi i trebalo da bude. Klasičan Saturday Night Live humor je blago ublažen, taman da se dopadne i onima koji baš ne preferiraju taj šou. I veliki rispekt za Lensa Armstronga, koji je rešio da se baš pošteno zajebava na svoj račun.
07. The Poughkeepsie Tapes
Možda je ovo i mala prevara, jer je film star deset godina, ali budući da je tek sada dobio legalno kućno izdanje, možemo da ga predstavimo u izboru najboljih, jer je to svakako zaslužio. Lažni dokumentarac o nikada uhvaćenom serijskom ubici, u većem delu je sastavljen od traka koje taj ludak snimao, a policija pronašla zajedno sa ko zna koliko leševa koje je ostavio za sobom. Nećete ovde videti ništa preterano eksplicitno, a opet vam je nivo nelagode nekako na maksimumu, jer vas pojedini delovi i neprimetno uvuku da pomislite kako se sve to što gledate zaista dogodilo, a u tom slučaju je sto puta grozomornije. Sve vreme provejava i pritajeni, ali brutalni crni humor, pa i to daje dodatnu težinu na pozitivni tas kritičarske vage. Nije za svakoga, ali preporuka za one sa jačim želucem.
06. Thor: Ragnarok
I dođe red na Marvel Cinematic Universe. Iako sam razmišljao da ubacim i ostale ovogodišnje na neko od prethodnih mesta, ipak je bilo i boljih kandidata, tako da se za detaljnije prikaze drugog dela Čuvara galaksije i prvog novog Spajdermena obratite arhivi sajta. Treći deo Tora je pokupio najbolje od dosadašnjeg univerzuma, nije želeo da bude nešto smrtno ozbiljan (bilo je toga i biće dosta u Avengersima) i doneo nam je prezabavni rolekoster akcije, humora i gikovštine. Taika Waititi je pravo osveženje za Marvel, i dokazuje da indi reditelji mogu odlično da se snađu sa visokim budžetima, samo ih treba pustiti da urade ono što su zamislili. Urađen u maniru najboljih spejs opera, Thor je sigurno jedan od najboljih predstavnika šireg serijala, koji broji već skoro dvadeset naslova.
05. Life
Ovo je film kakav je novi Alien trebalo da bude. Horor-triler u svemiru je potencijalno jedna od potentnijih žanrovskih mešavina, iako nema mnogo potpuno uspešnih primera. Mladi švedski reditelj Daniel Espinosa je uspeo da se izbori sa tim okvirima, pa iako ovde možda sve deluje poznato, i te kako udara u glavu, pre svega zbog fantastične fotografije i režije, kao i nekoliko scena koje će sigurno da vam ostanu urezane u pamćenje. Ekipa koja se na Međunarodnoj svemirskoj stanici tuče sa neprijateljskim oblikom vanzemaljskog života je solidno odradila posao. Rajan Renolds posle Dedpula može da radi šta hoće, Džejk Gilenhal fino funkcioniše iz drugog plana kao depresivni lekar, a ostali su tu koliko da se popuni body count, mada niko nije nešto preterano hrđav. Realno je novijim astronautskim filmovima falilo da na sve te Mekonahije, Dejmone i Bulokove počne da skače nešto sa pipcima.
04. Wonder Woman
Koliko Marvel u svom filmskom univerzumu uči na sopstvenim greškama, toliko DC udara ko Maksim po diviziji, ali ne želi da sasluša nijedan savet. Zato je Wonder Woman još primetniji izuzetak, pravi moderni superherojski film, sa duhom nekada popularnih avanturističkih ostvarenja, koji zaista pogađa svaku žicu u pravo vreme. Posle njega smo dobili zabavnu, ali prilično šuplju Ligu pravde, tako da ćemo očigledno za kvalitet u ovoj franšizi morati da sačekamo sledeći WW nastavak. Naravno, ništa od ovoga ne bi bilo moguće bez Gal Gadot u naslovnoj ulozi, koja oko sebe širi toliko harizme i energije, da proguta svakoga ko joj se pojavi u kadru. Bukvalno, dajte i film gde se ne bije, nego govori u kameru tri sata, sigurno će biti zabavno.
03. Baby Driver
Malo sam popustio što se tiče pozicije ovog filma na listi, nije mi na prvo gledanje baš ovoliko dobar utisak ostavio, ali se mora priznati da je reč o možda i najzabavnijem naslovu sezone. Potpuni style over substance u orkestraciji večitog dečaka Edgara Rajta, tera vas da pređete preko svih rupa u priči i da posvetite se fenomenalnim vožnjama, pucnjavi i saundtreku koji vozi bolje od bilo kog opijata. Ok, priču o vozaču koji učestvuje u pljačkama smo videli hiljadu puta, pa je i bilo potrebno da se film nečim izdvoji. Uz toliko dobru montažu slike i zvuka, ne možete a da se osećate kao da ste na suvozačkom sedištu našeg junaka Bejbija. I da zajedno sa njim proživite sve fizičke, psihičke i ljubavne lomove, kroz koje prođe tokom filma. Samo se zavalite i opustite, biće vam prezabavno.
02. Get Out
Možda i film o kojem se najviše debatovalo ove godine. Istovremeno napeti horor, politička satira i metaforički prikaz rasnih odnosa u SAD. Svežinu pristupa doneo je reditelj i scenarista Džordan Pil, koji je svoje komičarsko iskustvo lepo pomerio kao filmu strave i užasa i stvorio delo uz koje možete da plačete i od smeha i od jeze. Suptilni omaži su tu čisto da se pokaže kako se radi o poznavaocima žanra, koji pokušavaju da ga učine svežim, ali uz duboko poštovanje. Trenutna situacija u Americi je sigurno doprinela aktuelnosti i veličini filma, pa ne čudi da je bio jedan od osnovnih argumenata svih boraca za ljudska prava. Nek ostane Tramp još malo, ako ćemo ovakve filmove da dobijamo.
01. Logan
Divio sam se entuzijastima koji su očekivali da će ovo biti verna adaptacija stripa Old Man Logan, jednog od najboljih grafičkih romana ikada i dostojnim završetkom Vulverinove karijere. Od početka je bilo jasno da je to preveliki produkcijski zalogaj, ali je Džejms Mengold uspeo verno da prenese duh ostarelog Logana, u malo svedenijem post-apokaliptičnom okruženju. U isto vreme akcija, drama, priča o prijateljstvu, roditeljstvu, šlag na torti velike franšize i spomen ploča Hjua Džekmena liku u čijoj je koži i kandžama toliko puta bio. Kada dodamo sjajne izvedbe Dafne Kin, kao mladog mutanta i Patrika Stjuarta, koji je nestvarno prikazao dementnog Profesora Iksa, jasno je zbog čega je ovo film godine na listi. Nasilan i dirljiv, Logan bi trebalo da bude uzor svima koji žele da se superherojima posvete na malo ozbiljniji način.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS