Skoro deceniju i po sam najglasniji u kafanskim raspravama, kad dođemo do teme filma, mada za isto toliko vremena, nikad nisam baš razumeo šta označava termin autorski film. Vikipedija kaže da to podrazumeva da je film jednog reditelja, ili rediteljke, refleksija ličnog kreativnog pogleda na temu filma, film i umetnost uopšte, kao i da su on, ili ona, primarni stvaraoci istog. Sve je to ok, ali zar onda Uve Bol i Majkl Bej ne bi trebalo da potpadaju pod isti termin, jer njihova sranja prenose njihov kreativni pogled, a primarni su autori istih. Dao sam vam temu za debatu, ali nismo zato tu. U Beogradu se po 21. put odigrava Festival Autorskog Filma, iliti među omladinom poznatiji i kao FAF. Već dvadesetak godina ovaj festival nam predstavlja filmove koji su skriveni aduti svih nas na godišnjim listama najboljih ostvarenja. Sad kada pune 21. i ulaze u period starijeg punoletstva, ekipa FAF-a je spremila uzbudljiv program, koji obuhvata sve ono najzanimljivije što se dešava trenutno u svetu filma, a i prikazuje naslove koji su žarili po svetskim festivalima. A i nema ih još uvek na torentima, pa taman da se malo iscimate do DKC-a, Doma Omladine, Kinoteke, Fontane i Studentskog grada. Ja ću se potruditi da pogledam što više filmova da bih mogao da vam na kraju festivala preporučim šta valja, ali ni vi ne budite lenji, pa se prošetajte do bioskopa. Ovi naslovi su moji pikovi za ovaj FAF.
Snažnije od bombi
Za početak, krenimo od glavnog programa i filma Louder Than Bombs Joakima Triera, Norvežanina koji nam je poznat po prošlom mu filmu Oslo, August 31st. Taj film je obeležio baš dosta tumblira umetnički nastrojenih devojčica kad je izašao, tako da imamo velika očekivanja. Ovo je Joakimov prvi izlet na englesko govorno područje, a i ekipa mu je prilično impozantna: Gabrijel Birn, Džesi Ejnsberg i Izabel Iper. Porodična drama o ocu i sinovima koji moraju ponovo da se upoznaju posle majčine smrti. Već deluje obećavajuće.
Pod električnim oblacima
Ništa ne govori autorski film kao ruski film od dva sata, a ove godine najveći pretfestivalski buzz (naći neku našu reč) dobija ovaj film Alekseia Germana, iako se na festivalu nalazi i film njegovog sunarodnika Sokurova Frankofonia . Film je smešten u Rusiju 2017. godine, tačno 100 godina posle Oktobarske revolucije i prati sedam odvojenih priča koje oslikavaju stanje u bratskoj nam Rusiji.
Blago
Iako nisam neki fan novog rumunskog filma, Korneliu Porumboju je retki lik čije filmove pratim. Posle 12:08 istočno od Bukurešta i Police, adjective stiže njegov novi film Blago, o komšijama koji traže zakopano blago u dvorištu. Kapiram da će iskopati metaforu o raspadanju istočne Evrope i lošem uticaju EU. Porumboju je zastupljen sa još jednim filmom ove godine, dokumentarcem Druga utakmica, o tekmi Steaue i Dinama pred pad Čaušeskog.
Aferim
Sve nešto kao ne volim rumunske filmove, a evo preporučujem još jedan. U pitanju je priča iz sredine XIX veka, gde dva žandara jure odbeglog roba po Balkanu, a po trejleru bismo rekli da sve ima neki vesternasti šmek, ali naravno vuče na jedan od onih arty farty vesterna. Ljudi koji su već gledali film, kažu da je jedan od smešnijih u poslednjih par godina.
Chevalier
Još od kad me je slučajno ukenjalo da pogledam sjajni Doogtooth, nadam se da će me neki drugi grčki film tresnuti po glavi i dupetu u isto vreme. Tako da sad nade polažem u Chevalier, koji je osvojio nagradu za najbolji film na Londonskom filmskom festivalu. Šest tipova na brodu, a u zvaničnom opisu stoji things will be measured. Znači patkometrija. Jedan od onih filmova koje jedva čekam.
Džejms Vajt
Ovaj film nam dolazi sa Sandensa i dobio je nagradu publike, s tim što je publika tog festivala davno prestala da nagrađuje indie lepršave filmiće i napravila je zaokret ka mračnim studijama likova . Tako i ovde imamo mladog Kristofera Abota, koga znamo iz prvih par sezona serije Girls kako se dvouima da li da brine o bolesnoj majci ili da gleda svoje dupe i partija sa Kid Kadijem.
Naša Svakodnevna Priča
Za kraj ostavio sam tri filma sa ovih prostora, s tim što je ovo jedini u glavnom programu. Film Ines Tanović (ne dođe ništa Danisu izgleda) prati porodicu iz Bosne koja se ne snalazi baš najbolje u posleratnim godinama. Realno, ne bih ovo gledao da glavnu ulogu ne igra Uliks Fehmiu, jedna autentična pojava za koju mi je jako žao što se češće ne pojavljuje na filmu.
Sizif K.
Domaći film, o kome malo znam. Sećam se da najavljivan u nekom novinskom članku od pre par godina i tada sam mislio da nikad neće biti snimljen, ali evo ga. Po naslovu bi videli da se spaja Kamijev Sizif i Kakfin Josef, tako da jedva čekam da vidim kakav kalambur može da ispadne od ovoga.
Čekaonica
Da li se sećate Audicije? A Mime Šiš? E pa Mimu Šiš je glumio Jasmin Geljo, koji se zbog rata preselio u Ameriku i tamo je pokušao da nastavi karijeru. Naravno da od uloga može jedino da zabode teroriste sa Balkana. I ovo je izgleda priča o tome, o liku koji je bio zvezda kod kuće i šta ga je sve snašlo kad je otišao.
Autor: MimiKraljMamba
COMMENTS