Nešto razmišljam, sigurno postoji ime za tu bolest, ili barem za tu dijagnozu, da više voliš da stojiš u masi i konstantno osećaš mirise raznih ljudi koji se i kupaju i ne kupaju, i najviše što možeš da vidiš je potiljak nekog višeg od tebe, ili leđa ribe na ramenima svog dečka, nego da sediš na plaži u zalazak sunca, ili suton, ili šta već, i gledaš onu poslednju tačku gde se dodiruju voda i nebo. Ne znam, probaću da izguglam.
Volim Sziget jer se ne stidi što je vašar, ne stidi se svojih prljavih nogu i što je sve tako fino uncool. Zaboravio sam na sve to, ali jučerašnji dan me je podsetio, pošto sam imao dosta vremena između bendova da sam procunjam po ostrvu, izgubim se i vidim ceo freak show, počevši od gomile Indijaca koji kao da su zalutali na putu do Guče, pa uzeli da sviraju na sred kampa, do lika koji nosi prepariranog psa sa sobom. Valjda kao conversation starter u muvanju riba, šta ga znam.
Zato je juče sve počelo, barem za mene, nastupom britanaca Everything Everything. Bend je napravio onaj Zemunac iz onog mmm sve klipa. Dobro nije, mada je pevač podednako lep kao i ovaj junak iz foldera vašeg oca “smešni klipovi”. Nstali su kao omaž pokliču iz sjajne pesme grupe Underworld, mada tu se svaka povezanost sa ovim elektronskim junacima završava. Ovo je još jedan od bendova iz edicije Osveta nerdova, kao i iz edicije Hvala Zane Lowe za sve što si učinio za svetsku indie scenu. Ako znate njihove pesme, gibaćete se, đuskati, mešati kukovima i širiti ruke u vazduhu. Ako ne znate pesme, pa… ignorisaćete šta se dešava na bini. Ja znam par stvari, pa sam rešio da budem u ovoj prvoj grupi. Ustvari, znam i prevše njihovih stvari. Jednom prilikom sam otišao na koncert benda Django Django i skontao da ne znam nijednu stvar, jer sam ih pomešao sa Everything Everything. Eh ti mladi i njihova šašava imena bendova sa istim rečima. Đuskavo je sve i na korak do indietronike, ako je to ikada i bio žanr. Čujem prvi put pesmu (A Fever Dream) i krenem da je pevam posle trećeg refrena, toliko je hit. Preporučujem je i vama. Kao što rekoh, bend je – i može i ne mora, ali meni je bilo fun.
Još jedan bend iz edicije Hvala Zane Lowe na svemu je Bastille, koji sam ovom prilikom slušao četvrti put, ali ovog puta je bio next level shit (yes, pun intended) sa WC šolje u VIP sektoru, jer to je valjda taj neki kurve i kokain način života, koji mi na Tegli oduvek negujemo.
A onda se sve nekako pretvara u Guču, ali u onu u koju bi voleli da idu i vaši priajtelji što jedu plastično voće. Na mojoj uvek omiljenoj bini nastupaju Jewish Monkeys. Sto posto sam siguran da se ovde krije neka rasistička uvreda. Momci dolaze iz Tel Aviva i sviraju neki gypsy punk, klezmer ili kao se već to sve zove, i prilično je zabavno, pogotovo kad posmatraš ceo ugođaj kao miks skoro pa poznate muzike i stranaca koji se vataju u kolo i đipaju, ali niko ne zna šta radi. Kažem skoro pa poznate, jer smo dobili i verziju Mnogo žena volim ja Bogdana Zvonka u gypsy pank fazonu. Možda je obrada, a možda je i krađa, istražićemo, nije sad to mnogo bitno. Pevač kaže da toliko skače jer oseća sporedne efekte vijagre što je popio sinoć. dok je vodio ljubav sa svojom ženom. Ovo je bilo veče za baš loše fore, onakve kakve najviše volimo, videćete posle.
Na mejnu najmanja gužva za nekog hedlajnera, jer su krenuli Mumford and Sons, što je iznenađenje, s obzirom da sam msilio da su oni bitni samo još na nekoj farmi u Noriču. Sve deluje dosta mlako i jedino što mi je prolazilo kroz glavu je kako bi National zvučali da su dobili ovaj termin. Iako sam došao prilično negativno naoštren, ipak su me malo spustili iz tog hejta sa Litlle Lion Man. Još ona sa Idris Elom u spotu, i onda SNL postavom, i ajd ćao, jebte se, vraćam se na World Music jer tamo nastupaju pravi hedglajneri dana, La Brass Banda. Ovo je termin koji je u prošlim godinama bio rezervisan za Bregu, ali Sziget mu je našao dostojnu zamenu u bavarskom brass bendu koji ti ne dozvoljava da stojiš. Opet su ljudi iz publike probali da isprate ove ludačke ritmove kojekakvim plesnim igrarijama, od mogućeg trčanja u mestu pa sve do šutki. Sve je bilo dozvoljeno ali i ispravno. Na ove momke smo naleteli pre par godina na istom mestu, a sad se vraćaju luđi, jači i iskusniji i potpuno su zapalili ceo prostor kao da su svojom duvačkom sekcijom bacili šibicu u seno. Lepo je biti u ovoj Guči. Za početak obrada Daft Punka – Around the World, za kraj Kraftwerk, ali kao da ga svira pokojni Fejat Sejdić. Na kraju svi srećni, i svi se grle i ljube kao da su rodbina ili kao da su barem u nekoj Pinkovoj novogodišnjoj pesmi.
Mogli smo da odemo kući, ali realno bismo se zajebali. Doduše, nije obećavalo. Poslušali smo nekog lika, Astronaulitis se zove, koji se sve vreme nešto drao na nas jer je besan na Trampa. Zatim neku devojčicu po imenu Aurora, za koju su me ubeđivali da znam njene pesme, ali nisam znao nijednu. Pritom je mala sve vreme izgledala kao Sia bez šiški. O šiškama ispod miške koje je gurala konstantno u prvi plan svog nastupa nekom drugom prilikom.
I onda, najbolja žurka večeri – Zhu. Nisam znao šta da očekujem od ovog amero-azijata, pošto ume da uđe u neke EDM dubstep vode, pa i da ne izađe iz njih, ali u ovom slučaju je to bilo ukusno ograničeno, pa nas je provrteo kroz nekoliko faza svojih žurkastih momenata, što housea, što weekndovskih r’n’b momenata. Sa sve neonskim znakom koji je ispisivao nešto kao njegovo ime na sredini bine, kao i seksi saksofonom i seksi gitarom, koji su više služili za intermeco i dekor. Poslastica je bila posveta Linkin Parku kroz pesmu Faint, kao i izlazak benda Sofi Tukker na binu, (koji su nastupali malo ranije tog dana) gde su odprašili svoju zajedničku stvar. Za kraj ove sjajne žurke ispisao je na videobimu ZHUDAPEST i to je verovatno najbolja najgora fora večeri.
Dođi Stivene da pišeš za Teglu, pošto vidimo da ceniš loš humor.
COMMENTS