Pošto šaljemo svoje zaposlene po koncertima i festivalima o njihovom trošku, na računu Tegla.rs je ostalo tačno toliko novca za produženi vikend u Holandiji. Lako smo se dogovorili da na taj put odemo ja, finansijski direktor, i @shakraf generalni. Plan je bio jasan – palimo u četvrtak veče kombijem u Budimpeštu, pa odatle letimo za Ajndhoven i tamo njihovom uređenom železnicom po celoj zemlji.
Pošto putujemo samo nas dvojica odlučujemo da nosimo jednu torbu, a u toj torbi se nalaze: četiri litra rakije, pršuta veličine vesla i jedan nov mobilni telefon koji nosimo našem drugaru koji živi u Holandiji. Pored svega toga – nas dvojica imamo ukupno tri telefona i tri pasoša, jer generalni ima dvojno državljanstvo naše zemlje i jedne zemlje koja je poznata po dizanju zidova, i primanja sedam golova od Jugoslavije.
Već smo se malo zapitali da li će biti problema na granicama pošto izgledamo kao dva švercera, kada međutim braća Mađari promenili politiku strogih graničara i sada ne proveravaju više ni pasoše već samo boju kože. Jasno vam je koja boja je dobrodošla.
Ulazimo u Mađariju i dolazimo na aerodrom. Pošto naravno putujemo low cost letom, posle čekinovanja skontamo da je broj našeg gejta – 1389 i da se nalazi zapravo van aerodroma, tj toliko je napolju da nema ni krov i naplaćuje se peronska karta 150 dinara. Postoji mogućnost da kao na autobuskoj stanici u Beogradu ne platiš peronsku kartu nego zaustaviš avion na semaforu, ali ne mogu da ti obećaju da će biti mesta za sedenje.
Preživimo put do Ajndhovena, sednemo na voz i pravac u Delft – našu bazu u narednih par dana.
Našli smo bus 401 u Ajndhovenu
Karta vozom do Delfta košta ko avionska od Budimpešte, ali to je valjda ta Evropa gde nas Vučić vodi.
Kada smo stigli u Delft bio je petak oko podne i odmah smo saznali gde ima happy hour.
Naš drug i domaćin, radi kao super naučnik na super fakultetu gde super provode vreme tako što uz pomoć lasera i magije dokazuju da je Ajnštajn pogrešio u mnogo stvari. E, njegov faks ima pab i u tom pabu happy hour koji traje tri sata i tu je pivo jedan evro.
Pošto smo sljuštili 47 piva i pričali sa studentima koji su se tu zatekli kao da smo mi najbolji ortaci Met Dejmona u Dobri Vil Hanting, a oni jel pa studenti u filmu Dobri Vil Hanting, dobili smo mogučnost da se prošetamo kroz laboratoriju gde grupa naučnika dokazuje da Bog ne postoji. Tu smo videli super kompjuter koji prave za obe strane u ratu, videli smo kako dva elektrona komuniciraju na razdaljini od kilometar i po, i videli smo kako jedan Srbin radi na tome, a od medija o tome piše samo Tegla.
Opijeni plavom noći koja polako pada na Delft, polako se šetamo do gajbe i pokušavamo da nas ne ubije jedan od pola miliona biciklista koji besciljno lutaju Holandijom razmišljajući odakle njihovoj državi toliko novca ako insistra na tome da nije imala robove u svom vlasništvu već su ih samo prodavali Amerikancima.
Hodaš preko kanala i mostića, žuriš da stigneš u jedinu prodavnicu u gradu koja radi do ponoći.
Kuće male, krečene u sve boje, tako oni žive, majke mi moje.
Kraj prvog dela.
Autor: good_neighbor
COMMENTS