Nastavljamo tamo gde smo stali. Malo pre ponoći ulazimo u stan i razmišljamo šta da radimo. Uz pomoć intereneta dolazimo do toga da je blizu nas, a kada kažem blizu mislim u Utrehtu, ali zbog mreže vozova sve je blizu u Holandiji, vrhunska žurka, tačnije CATCH Festival.
Za pet sekundi smo kupili karte i krenuli na voz. Svugde ima wirelessa, i hvala bogu svi imaju “pametne” telefone tako da samo pratiš boje i za pola sata si ispred njihovog Doma Omladine. Njihov Dom Omladine, koji se zove Tivoli, sija sa svih strana i prosto ti govori: Ajde mali Srbine, uđi, ovde puštaju Tiga, SBTRKT i Floating Points. I mi šta ćemo…
A unutra Hogvorts. Plejada stepeništa koja samo što se ne pomeraju, mali milion ljudi i par stejdževa. Ozvučenje je takvo da pomisliš da je neko zapravo dok je dizajnirao zgradu imao u vidu da će se tu puštati muzika. Festival rasprodat, a unutra ima vazduha i mesta za šuskanje. Pivo 3-4 evra, al’ dobro. Devojke prelepe, obučene bukvalno kako Tegla crta devojke: mini suknja, tamne čarape i dole predobre patike. Skoro sve plave, al’ što kaže Željko: Šta ću kada volim plavo.
Na žurki smo oko pola sata, a nikako da se otrgnemo utisku da je ovo jedna od najboljih žurki na kojima smo bili.
Ljudi pristojni, ali ipak i taj Utreht je onako grad fakulteta, pa imaš ljude sa svih strana, pa neko čuje da pričamo na ovom našem srpsko nemuštom i pokušava da pogodi odakle smo. Stičemo par prijatelja na keca:
- Ćao ja sam ta i ta radim kao kopirajter u Vijetnamu, moja drugarica radi u Beogradu kao dopisnik za jedne naše novine.
- Ćao mi bismo želeli da kupimo dve cigarete od vas?
- Ćao ti si mi poznat, da li si ti vlasnik komapnije koja se bavi prodajom kafe?
- Jao vi ste platili piće za sve!
- AAAAAAA MATEJA KEŽMAN!
Toliko o hladnim ljudima. Sve se nekako uklopilo, da gde god da smo ušli žurka bude vrhunska. Da nije gužva i da ton ne krči. Da svi izgledaju toliko hipsterski da smo mi pored njih izgledali kao da u nedelju idemo na fudbalsku utakmicu (Što je i istina u nedelju idemo na tekmu).
DJ-evi se polomiše, mi pijemo točeni Leffe. To je valjda taj neki EU sevdah. Dopada nam se.
U tami Utreht kluba
Piše na kartama da žurka traje do 6 ujutru, bukvalno u 06:01 pale se svetla i jasno nam je da moramo da palimo gajbi.
Izlazimo, idemo pravo na železničku, nema nijednog pandura ili lika iz obezbeđenja. Voz nam stiže za tri minuta, za 30 smo u Delftu i za još pet u stanu. Osećaj da smo se brže vratili odatle nego iz Savamale na Dorćol.
Podseti me što to beše klabing.
Jedva čekam sledeći rejv u Beogradu da gunđamo kako je ovde sranje, a preko – preko su žurke.
Kraj drugog dela
Autor: good_neighbor
COMMENTS