Posle kraja fudbalskih liga širom starog kontinetna, vreme je da kažemo da počinje mlađi, evropski i daleko nepopularniji brat Svetskog prvenstva, Evropski šampionat. Ova godina se razlikuje od prethodnih po broju učesnika, pa se pravi paralela sa onom starom narodnom izrekom – nije jeb’o, samo onaj k’o nije pitao. Izgleda da su Holanđani, Škoti, Danci, Bosanci i još mnogi bili mnogo fini. Mi nismo, mi smo samo bili glupi, ali to nije tema. U ovom tekstu ćete videti moje subjektivno mišljenje šta je to obeležilo ovo takmičnje staro 56 godina. Takođe, ako želite da se igramo fantazija i na ovom takmičenju, kod za ulazak u tegla.rs ligu je 87230XP9.
Dominacija Nemaca
U ovom takmičenju, staro pravilo Svetog Geri Linekera je važilo više nego inače, a i realno, ako se oni takmiče sa Brazilcima ko će više Svetskih prvenstava da uzme, zar nije bilo očekivano da ovde budu najuspešniji. Mada zbog poslednja dva prvenstva, Španci im postaju trn u oku po broju uzetih titula i Euro 2016. neki ljudi vide kao susret ove dve reprezentacije za jubilarnu četvrtu titulu prvaka Starog kontinenta. Osim ako se tu ne umešaju domaćini Francuzi, ili možda nabrijani Englezi (mada, neće oni skoro ništa uzeti). Bitno je da su Nemci uvek bili dominantni, osim na Euru 2000, kada su bili užasni. Tada su im glavne uzdanice bili stogodišnji Lotar Mateus i imitator Robokapa Karsten Janker, a to je bilo jako neozbiljno za branioca titule. To bi bilo kao da se budući šampion Engleske uzdao u nekog sitnog Alžirca i dojučerašnjeg fabričkog radnika.
I mi konja za trku imamo
Za sve pametnjakoviće, koji tvrde da je u Jugoslaviji oduvek dominirala košarka, mogu samo da kažem da smo pre osvajanja prve zlatne košarkaške medalje, fudbaleri imali dva vicešampionska mesta na ovom takmičenju i pregršt odličja sa Olimpijskih igara. Tako da nije kao da nekada nismo valjali u fudbalu. Čak smo jednom dobili i domaćinstvo završnog turnira, mada kao i obično, i tu smo uspeli da zabrljamo, kao onaj mali debil što se snimao na YouTubeu kako diže tegove, pa polomio sopstveni akvarijum. Od raspada SFRJ, naša država, kako god da se zvala, zabeležila je samo jedan nastup na prvenstvu Evrope i to 2000, kada su nas Holanđani ponizili sa 6:1. Govorili su ljudi tada – da smo dobili Špance u grupi, išli bismo na Francuze, koji su nam više odgovarali, pa se ne bi to prvenstvo završilo neslavno. Pa da, verovatno bi nam Francuzi zavukli samo tri komada. Sa tog prvenstva je ostalo upamćeno da je Savo Milošević bio u vrhu najboljih stralaca i da je zbog toga ostvario multi milionski transfer u Parmu, u kojoj se nije proslavio.
Pobeda Danske 1992.
Za ovo je čula i moja pokojna strina. Čuvena priča kako su Danci ’92. otišli umesto nas i POKORILI EVROPU i kako smo mi ostali uskraćeni za najsjajnije odličje. Pitanje je dokle bismo dogurali, jer smo krenuli na to prvenstvo bez Hrvata, koji su se godinu dana pre toga već otcepili, ali nećemo o tome. Pričaćemo o tome kako je ova zemlja BeNeLuxa ostvarila nemoguće i pobedila na takmičenju za koje se nije ni spremala. Ekipa je sa kojekakvih Barbadosa, Filipina, ili šta je već tada bilo popularno u danskoj turističkoj ponudi, otišla u Švedsku i pobedila. Pa, skoro svi, jer je glavna zvezda ekipe Mihael Laudrup rešio da ipak ostane kući jer je govorio da tim nema šanse na prvenstvu. Postoji i čuveni mit, kako Laudrup nije otišao na prvenstvo zato što je učešće Danske bila nepravda prema Jugoslaviji, kojoj je uskraćen plasman zbog uvođenja nepravednih i ničim izazvanih sankcija, te Mihael na osnovu ove priče zaslužuje zvanje počasnog građanina Beograda, uz Lotara Mateusa, muža Marijane Mateus i Nikolaja Čaušeskua, muža Marijane Čaušesku.
Pobeda Grčke 2004.
Moram da vam priznam, ovo prvenstvo nisam pratio. Bio sam u pubertetu, bio letnji raspust, izlazilo se sa devojkama (nije kao da je bilo neke vajde od toga), pa sam eto bio uskraćen da ispratim jedan od najvećih šokova u istoriji Eura. I bilo mi je drago, jer sam uvek bio na strani slabijih. U susretu Davida i Golijata, uvek ću pre da izaberem Davidovog mlađeg brata Radeta, koji tek nema šanse da pobedi u tom duelu. Mada gledajući snimke sa prvenstva, slušajući druge ljude, kao i posmatrajući karijeru Angelosa Haristeasa, shvatio sam da je to bilo jedno odvratno prvenstvo sa još odvratnijim šampionom. Ljudima baš nije bilo drago što su Grci pobedili bunkerom. Da smo mi bili na njihovom mestu, bio bih zadovoljan, jer jbg, qrčićemo se do kraja! Uglavnom, u naletu sa prethodno održanog takmičenja u Evroviziji (Sakis Ruvas – Shake It do pobede!), Rehagelova škvadra je došlo do prvog mesta u Evropi. Tu nisu stali, i godinu dana kasnije su otišli korak dalje. Mislim, na Evroviziji. Osvojili su prvo mesto, što bi rekli anglo-saksonci by landslide. Toliko je bila očigledna ta pobeda, da sam par meseci u pirotskoj diskoteci mogao svakodnevno da čujem tu pesmu, što se nije moglo reći za ostale učesnike. Mada, moj ortak mi je uporno govorio da se ne radi o toj pesmi, jer je tvrdio da je My Number One stara minimum pet godina.
Euro 1996
Ima drugih, ima boljih, ali većeg loženja nije bilo nego ovde. Posle dužeg vremena, takmičenje se održavalo u Engleskoj, pa je loženje domaćina bilo neizbežno. Pored toga smo imali i pobedu Nemaca, loženje domaćina, odličan nastup Čeha, koji su zamalo osvojili, loženje domaćina, prvi put je učestvovalo 16 ekipa, loženje domaćina, prvi nastup nekadašnje jugoslovenske republike na većem takmičenju, loženje domaćina, možda i najbolju navijačku fudbalsku pesmu, koja je nastala posledično-uzročno zbog loženja domaćina. Možda bolje pamtim naredno održano takmičenje u Francuskoj, ali ovoga se radije sećam. Možda zbog kasnijih simpatija prema Pavelu Nedvedu i Karelu Poborskom, možda zbog onog Gazinog gola protiv Škota, možda zbog Hrvata za koje sam uvek iskreno navijao, a možda, samo možda, zbog loženja domaćina, jer realno, nismo mnogo različitiji od njih u ovoj disciplini.
I još jednom, kod za ulazak u tegla.rs fantazi ligu je 87230XP9.
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS