Lepše je sa kulturom: recenzija izložbe „Necenzurisane laži“

Da li je potrebno da u uvodu teksta objašnjavam o čemu je ova izložba? Mislim da je već izvikana tema o čemu se tu radi, ko su „glavni eksponati“ i čemu ona zapravo služi. Tako da ću samo u jednoj rečenici sublimirati celu priču: Neki građani kao kažu da postoji cenzura, a država im kao kaže da ne postoji cenzura.

Srbija ne bi bila Srbija da oko nekog pitanja nije podeljena na dva tabora, a Tegla ne bi bila Tegla, kada ne bi otišla na izložbu javnog iznošenja medijskog prljavog veša.  Odlučili smo da posetimo galeriju ironičnog naziva „Progres“. To stakleno zdanje, koje izgleda kao da se tu još uvek održavaju tajni sastanci Jugoslovenske levice i kao da je prilikom izgradnje u zidove uzidana savest Mire Marković, otvorilo je svoja vrata jednoj novoj vladajućoj partiji i dalo im prostor da se iskažu ne samo politički, već i umetnički. Izložba je otvorena pod imenom „Necezurisane laži“, a mi vas izazivamo da to ime izgovorite naglas, a da ne počnete da pevate pesmu Objektivne laži, još jednog vesnika prošlosti, Prslook benda.

Izvlačili smo slamke spasa, ko će ići na izložbu i napisati recenziju , ali je u jednom trenutku bilo jasno da svi želimo da idemo. Tako da smo se našli na Trgu i u većoj grupi uz povike i dobacivanja krenuli ka galeriji. U jednom trenutku krenula je priča da nema šanse da nas puste kad vide da nismo „njihovi“. Tako smo u vrlo zdravoj atmosferi, u kojoj smo pretpostavljali da nam neće dozvoliti da vidimo izložbu posvećenu tome da dokaže da u ovoj zemlji ništa nije zabranjeno, odlučili da se podelimo u takozvane „četničke trojke“ i tako odemo na ovaj vašar taštine.

Sve je bilo u redu, ušli smo u skoro potpuno praznu i sterilnu galerijsku salu. Na ulazu su nam dva ženska kustosbota tutnula u ruke neke flajere, koji valjda objašnjavaju da cenzure nema i pozvale nas da pogledamo izložbu.

Izložba je, kao izložba, sranje. Nema ni trunke onog beogradskog kvaziumetničkog dojma. Niko nije go, niko vam ne čita Duška Radovića i pljuje vas u facu, nigde ne piše da su i Srbi ubijali u ratovima, ništa. Kao da se izgubio duh tog starog umetničkog Beograda.  Cela izložba je koncipirana tako da su u neke bedne kolaže nalepljeni novinski članci, na kojima se vidi samo naslov, dok je sam tekst blurovan. Ne kažem da postoji cenzura, ali na izložbi o tome da nema cenzure su blurovali tekstove. Sve je to nalepljeno na velikim panoima po zidovima, a napravljen je i tajmlajn, kao šta se sve pričalo protiv vlasti u poslednje tri godine. Tu stoji i neki citat Vesne Pešić, ali ne onaj gde nas zove da glasamo za SNS nego onaj kad se predomislila.

Kada preletiš taj dosadni haos dođeš do zida posvećenog tviter profilima.

Prvo smo umrli od smeha, jer su ljudi bukvalno napravili tweet wall. Bukvalno. Drugo, i ovaj deo izložbe je jako dosadan. Opet su pretežno zastupljeni novinari i to moram da priznam stare garde novinara. Još jednom se pokazalo da ova država, na čelu sa režimom SNS-a, ne ulaže u mlade tviteraše već se sva pažnja, a čini mi se i finansiranje, sipa u već izgrađene dinosauruse te scene. Realno su tu izloženi tvitovi nekih 10 novinara, gde ispada da je tipa Tanja Jordović najveća opozicija koju je ova zemlja videla. Možda su i dalje ljuti na nju jer je otišla sa Pinka kad je bilo najlepše.

Izabrani tvitovi su ultra dosadni, pa vam dajemo predlog naših tvitova, da vidite kako se piše protiv Vučića.

Šta kao Vučić se razveo i od druge žene,pa matori ti si premijer ne Policajac sa Petlovog Brda

— MambaKraljMimi (@MimiKraljMamba) July 12, 2014

Aca Stojanović: Dobio sam informaciju iz režije da Vučić nije peder

— Moma Kardashic (@Moma_ludilo) October 14, 2014

braća vučić > sestre kovač

— da nije lupus (@shakraf) September 28, 2014

"To su bili odvratni objekti" – Aleksandar Vučić, premijer i esteta

— Radomir Zvoncek (@radomirzvoncek) May 10, 2016

Kaže Vučić da će da otvori muzej njegove diktature i to će biti prva dva radna mesta koja će ta smradina da otvori. Za kustosa i portira.

— Kristal Met Dejmon (@good_neighbor) June 14, 2016

Eto. Scena i dalje gura te Discipline Kičme i Partibrejkerse Tvitera, a niko malo da progura ove mlade nade. Realno niko se od nas nije smorio mnogo što se nije našao na ovom zidu (ne)slavnih, ali malo se osećaš kao da te nisu pozvali da sviraš na Exitu.

Kada smo pogledali i zid, uputili smo se u podrum galerije. Ako su gore bili novinski naslovi i tvitovi, dole je dame i gospodo Coraxova izložba. Tu su i njegova loša kopija, koja ilustruje tuđe tvitove, Marko Somborac i nezaobilazni Kesić koji ima čak i video instalaciju.

Sa Kesićem smo odradili jednu Marina Abramovič – Umetnik je prisutan fotku.

Kesić je tu izmontiran tako da ponavlja Vučićevo prezime, plus klima ne radi da bi nam bilo neprijatno, i to je jedini deo izložbe koji kao da ima neki koncept. Da je ovo postavio neki, što bi rekli, „naš umetnik“ na YouTube, siguran sam da bi smo svi šerovali u fazonu – koji car.

Od milion izloženih tekstova protiv Vučića i ostalih nebitnih poltrona iz vlasti, kao da se niko nije setio da izloži onaj najbitniji. Onaj tekst koji je promenio Srbiju i promenio kako ovde sve funkcioniše. Niko nije nigde izložio tog Pulicera među šljivama, taj svetli biser slobode u ovom medijskom mraku zvanom SNS-ova Srbija.
E, pa uzeli smo stvar u svoje ruke i u libar njihovih dugova smo se sami upisali.

Zalepili smo fotku sa Vučićeve svadbe. Asmo vam ga šuknuli!

Ovaj performans smo nazvali „Tamni vilajet“, jer ako ostave nalepljenu fotku dokazaće da ne postoji cenzura u ovoj zemlji i kajaće se, a ako je skinu i cenzurišu posetioce izložbe, opet će se kajati. Tako da vas pozivamo da, ako posetite „Progres“ (?!?) probate da pronađete naše malo „uskršnje jaje“ i okačite negde fotku da znamo da ideja i dalje živi. Šta sve čovek mora da radi da bi ovu dosadu od izložbe učinio bar malo interaktivnijom i zabavnijom.

Pošto više ništa nema da se vidi, krenuli smo ka izlazu. Prilikom napuštanja galerije videli smo da postoje i male stepenice na gore. Nešto ima i na prvom spratu. Krenuli smo ka njima, a onda je jedna od kustosbotova izgovorila: Izvinite, ali zabranjeno je ići na prvi sprat. Mi smo na to duhovito odgovorili: A, znači gore je cenzura! Mi smo se smejali, kustos bot se smejala, ostali posetioci su se smejali, Vučićevo lice sa naslovnih strana se smejalo, službenik državne bezbednosti koji je sve posmatrao preko kamera se smejao, nebo se smejalo sa nama…

Autor: good_neighbor