Evo opet na Tegli malo priče o video igrama. Ovaj članak bi mogao da ide u sekciju „Igrali smo, a nismo platili“, ali to sigurno ne bi bila baš posećena sekcija, tako da ni ne pomišljam da redakciji dam predlog za tako nešto. Takođe, ne verujem da bilo ko pravi paralele između video igre i domaće politike, ali ovde se sve nametnulo samo od sebe. Igra o kojoj pričamo je No Man‘s Sky. Digla je dosta prašine pre i posle izdavanja. Isto kao i svaka izborna godina. Pošto je kupovina igre bila „mačka u džaku“, odlučio sam da ipak se pozabavim piraterijom koja, hvala bogu, još uvek nije ugušena. Hvala hakerima što se furaju na moto „ako ti se sviđa plati“, pošto su me za ovo igru lišili nepotrebnih troškova.
Da objasnim malo o čemu se radi. No Man‘s Sky je od samog početka marketinške kampanje privukao mnogo pažnje. Ukratko, sama igra je dinamički, prilikom pokretanja trebala da generiše ceo univerzum sa beskonačno velikim brojem solarnih sistema, planeta i života na njima. Sve je trebalo da izgleda raznovrsno i različito. Garantovano je da će svaka planeta biti posebna. Da će moći da se pronalaze od skroz vodenih planeta, preko amazonskih šuma, do skroz peščanih. Živuljke (da stvarno sam ovo napisao) koje će koračati tim predelima biće posebne, i u zavisnosti od planete na kojoj se nalaze, imaće drugačije oblik i ponašanje. Prosto, obećavano je da neće moći da se naleti na istu stvar i da će sve to imati smisla. Takođe, igraču se obećavalo da će moći da istražuje univerzum kako god poželi. Igra je trebalo da obezbedi interakciju sa drugim igračima. Ali sam cilj igre i poenta su bili misterija do samog objavljivanja.
Kada sve ovo što sam napisao pročitam, prosto se osetim kao u predizbornoj kampanji u našoj državi. Godina i ekipa koja se bori za mandate nije bitna. Uvek se svodi na isto. Mnogo puta nam je pričano da ćemo živeti bolje, da će putevi biti izgrađeni, da ćemo do mora putovati za četiri sata, a ne kao ja pre mesec dana – 15 sati. Beograd je trebalo da dobije metro, a strani investitori će hrlti ka njemu da ulažu svoj novac itd. Mnoga su obećanja tu data, a ništa od toga nije ispunjeno. Tako nešto se desilo i sa samom igrom. Objavljivanje je više puta odlagano. To je u startu počelo da frustrira igrače. Posle poslednjenajave pomeranja izlaska, kreator Sean Murray dobio je preteće poruke od nezadovoljnih igrača putem interneta. Razumljivo, jer su neki naručili igru unapred, a nikako da je dobiju. Tu se možda malo i gubi paralela sa našom politikom, zbog pamćenja.
Kada je igra konačno izašla usledio je pravi šamar!. To vam je kao onaj trenutak kada preletači krenu da menjaju stranke, a vi samo gledate šta se dešava. Na samoj kutiji vidno je prelepljena oznaka za online i multiplayer igranje. U to su se i uverili igrači tokom same konzumacije. Jeste da postoji mnogo veliki broj planeta i matematički dokazano da su male šanse da se dva igrača nađu na istoj planeti, ali hvala bogu, pa postoje dokoni ljudi, koji su uspeli da pokažu da mogu u isto vreme da budu na istoj planeti. U video klipu se jasno vidi da su dva igrača na istom mestu, ali da se ne vide. Ko nije primetio prevaru sa nalepnicom kapiram da se mnogo opasno smorio kada je ovo video. Ovde se paralela sa politikom vraća. Planete jesu generisane u broju koji je obećavan, ali njihov diverzitet je blago očajan. U to sam se uverio i sam posle višečasovnog igranja (jebo me pas). To isto važi i za živi svet po planetama. Najavljeno je da će to biti korak dalje u veštačkoj inteligenciji i načinu generisanja, ali ispostavilo se da je to naobičniji „random“ algoritam. Paralela, sredićemo desetine kilometara puta, a na kraju dobijemo dve zakrpljene rupe na Ibarskoj magistrali.
Neispunjenih obećanja u igri ima baš dosta kao i u izbornoj kampanji, ali ne bih trošio vaše vreme ako ste uopšte i stigli do ovde sa čitanjem. Utisak je da sve to imalo potencijala, ali ono što je usledilo posle je ipak dosta razočaralo. Na kraju nezadovoljni igrači koji ipak ne žele da pronađu put do centra galaksije, što je jedini logičan cilj u igri, mogu da traže svoje pare nazad. Toplo preskočite ovaj naslov, kao domaći fudbal, a za izbore ne znam šta da vam kažem. Sve znate i sami.
Autor: Mackecar
COMMENTS