Fudbal je tužna misao koja se peva

Kažu da ko peva zlo ne misli, osim ako kreator ove poslovice nije mislio na fudbalere. Širom ove naše divne planete, imali smo pevačke pokušaje nogometnih umetnika. Od Interovih fudbalera koji zajedno pevaju himnu (kapiram da je Murinjo došao ranije da im ne bi dozvolio ovo da rade) koju moram priznati nikad nisam nešto gotivio, do Rud Gulitove rege karijere, ili Bekenbauerove  Cune Gojković karijere. Ipak, kao i svaki put kada se priča o igri zvanoj fudbal, najviše se osvrćem na Engleze. Ne znam odakle ta fascinacija njima. Možda zato što su oni napravili fudbal, ili možda zato što su ložane kao i mi Srbi. Doduše oni naprave ozbiljnu pesmu za svako veće prvenstvo, a mi napravimo reklamu za Maxi. Ipak se Englezi malo više lože od nas. Pričamo o naciji koja je napravila dokumentarac o tome kako su ispali u polufinalu Svetskog prvenstva 1990. i kako se zbog toga svet fudbala promenio. Uglavnom evo mog izbora fudbalera pevača. Biće ih pet, ali ih nažalost ima još.

5. Ian Wright – Do The Right Thing

Legenda Kristal Palasa i Arsenala se odlučio 1993. da zapliva u muzičke vode. Iako ima jamajčanske korene, nije išao na rege već na neku Dr.Alban meets Dr.Iggy varijantu. Kao i muzika tog doba, njegova muzička karijera nije dugo trajala. Najveće razočaranje u ovoj pesmi je to što sam očekivao mnogo bolje plesne pokrete.

Srpski pandan: Ian Wright je bio igrač koji je uvek davao sve od sebe, ali u repki je uvek bio u drugom planu zbog nekih drugih napadača. Tako da možemo ga slobodno uporediti sa Darkom Kovačevićem. Poznavajući onu sliku sa Savom i Đanijem, Darka vidim kao čoveka koji gostuje kod Ivana Gavrlovića u posebnoj verziji pesme 200 na sat.

4. Kevin Keegan – Head over heels in love

Čovek koji je nekima bio idol, a nekima i sramota engleskog fudbala jer se usudio da ode u Nemačku da igra preko. Fudbaler fantastičnih atributa, a bogami nije da nije imao sluha. U ovoj pesmi, koja zvuči kao kolaboracija Miladina Šobića i Zorana Simjanovića nam objašnjava kako je to biti zaljubljen do ušiju (verovatno je naziv pesme sedmo nebo bilo zauzeto za nekog drugog inspirativnog izvođača tog doba). Na b strani singla postoji još jedna pesma, ali ova je gurana u javnost, jer više vuče na hard rok koji je tad bio popularan. Izvinite gospodine Kigen, ali ova pesma je hard rok, isto koliko je Mile Kitić hip hop.

Srpski Pandan: Za neke Kigen je najveći engleski igrač ikada, stoga, možemo ga uporediti sa jednim od najvećih levih krila sveta u prošlom veku, Draganom Džajićem. Ako bi išao na ovaj fazon, Džaja bi mogao da odradi neku pesmu u produkciji Balaševića. Doduše, po Džajinoj faci, rekao bih da on ni ne zna ko je Balašević.

3. Paul Gascoigne Gazza – The Geordie Boys

Za neupućene i za ljude koji ne prate emisije na MTV-u, Geordie je stanovnik grada Njukastla. Gaza po povratku sa Svetskog prvenstva 1990. kada je bio najveći sin Engleske, izdaje singl gde ukazuje čast gradu i klubu gde je igrao. Problem je samo što se malo kasno setio, jer je tada već uveliko igrao za londonski Tottenham. Što opet nije čudno, jer u fudbalu, ljudi iz Njukasla jedva čekaju da zbrišu odatle.

Srpski Pandan: U Srbiji može postojati samo jedan Gaza, a to je naravno Saša Đani Ćurčić. Bivši učesnik rijalitija, veliki motivator i čovek koji voli da započne tuču sa Gruuom (jel se ovako piše instrumental imenice Gru, vi kažite meni?). Kada bi Đani odavao čast svom kraju, a gledajući da je veliki fan prave narodne muzike, zamišljam njegovu kompoziciju pod imenom Besni Fok kolo, u kolaboraciji Bore Dugića i Mirka Kodića, gde bi Đani đuskao kao Bez iz Happy Mondaysa.

2. Hoodle and Waddle – Diamond Lights

Glen Hodl i Kris Vodl (ne izmišljam majke mi) su rešili u eri elektro popa 1987. da izbace pesmu koje se ni čak A Flock of Seagulls ne bi stideo. Prava ljubavna balada posvećena tim divnim dijamantskim svetlima diskoteke. Možda su kao klinci u Londonu slušali Yu Grupu kako izvode U tami disko kluba. Vodl ovo danas smatra jako sramotnim događajem, dok Hodlu je jako drago što je snimio pesmu. To se i može videti u njihovom nastupu koliko se ko trudi. Realno, Hodl ovo malo previše ozbilljno shvata. Ali opet, da nije ove pesme, onda se Gaza nikad ne bi okuražio da snimi svoje remek delo. Tako da poeni za ovu dvojicu divnih mladića.

Srpski Pandan: Reprezentativci iz 80-ih, čija imena zajedno zvuče smešno, pevaju aktuelnu pesmu. Hm, padaju mi napamet opcije, kao što su Pižon i Pape, ili Šurjak i Šljivo. Scena nam je tada bila prilično aktuelna, tako da mogli bi potražiti pomoć u grupama kao što su Neki to vole vruće ili ITD Bend. I u slučaju prvog para, na b strani singla bi mogla da se nađe neka njihova intimna verzija pesme Oprosti mi Pape.

1. Liverpool FC – Anfield Rap

Grupne fudbalske pesme su uvek bile br.1 u Engleskoj kada je trebalo da se zapeva. Ovde se može i spomenuti i pesma Mančester Junajteda Lift it high, za koju mnogi muzički kritičari kažu da je to trenutak kad je umro brit pop, ali sam ipak odabrao ovu meni lično dražu. U susret finalu FA kupa 1988. Liverpulovci izbacuju ovu pesmu, koja izgleda kao da se skupila družina svih tvojih stričeva, ujaka i teča kako imitiraju Public Enemy, što nikako nije dobro. Ističe se najviše Džon Barns koji je kasnije zapevao i kao engleski reprezentativac sa Nju orderom (nešto kao Dejan Stanković sa Ivanom Gavrilovićem). Inače u finalu kupa su igrali sa Vimbldonom. Spoiler alert: Vimbldon je pobedio.

Srpski Pandan: Ekipa Zvezde iz 1996. na muziku grupe Sunshine snima rep pesmu kako će u revanšu dobiti moćnu Barselonu. Ubacuje se neka rima gde Predrag Stanković stavlja Ronalda u džep.

Autor: Moma_ludilo

COMMENTS

WORDPRESS: 1
  • comment-avatar
    ciossa 6 years ago

    Razočaran sam što je i na ovom eminentnom mestu pri pominjanju ONE slike izostavljen Dragan Ćirić, čiji nastup je vrlo precizna studija njegove ličnosti.