20 godina SOS kanala

Surfujući internetom (haha, surfovanje internetom) prošle nedelje, otkrio sam da SOS kanal slavi 20 godina postojanja. 22. maja je trebalo da se obeleži godišnjica jedinog srpskog sportskog kanala (nekada jedinog). Međutim, oni su rešili da odlože slavlje zato što su i dalje u sudskom sporu sa Ratelom i RRA, što je za neke pojednice u ovoj zemlji, bilo veće suđenje od procesa protiv O.J. Simpsona u Americi. Naime, sud je presudio u korist SOS kanala zato što su im navedeni dali neispravnu frekvenciju. Onda su se oni žalili, ovi nisu dobili pare, bla bla bla… ako vas toliko zanima pročitajte saopštenje.

http://www.soskanal.net/ostali-sportovi-druge-teme/saop%C5%A1tenje-sos-kanala

Ako posmatram sa subjektivne strane, dan gašenja ove tv stanice bih dočekao sa velikom tugom, jer iskreno, odrastao sam uz ovaj kanal. Sećam se da sam bio ljut na ćaleta što nije nikad hteo da me vodi u Rumu, na turnir Sve zvezde SOS kanala. Sećam se da sam se dobrih godinu dana javljao na telefon sa SOS kanal, zbog danas već zaboravljenog telefonskog kviza, gde se dodeljivala novčana nagrada ako te pozovu, a ti se tako javiš. A najviše se sećam lica SOS kanala, koja su tu bila od početka pa do danas.

Kad se danas spomene ovaj kanal, prvo što ljudima padne na pamet je Vladan Tegeltija Tegi. Košarkaški novinar koji je uspeo da postane lik iz stare narodne od pobednika do pokojnika, odnosno, od simpatičnog lika koji izveštava iz autobusa reprezentativaca 1995, do omraženog lika zbog svog, neki bi rekli, pristrasnog izveštavanja o KK Partizan. Autor emisija SOS Koš i Zona Press. Čovek čiji intervju sa Nebojšom Čovićem može da uđe u anale srpskog novinarstva, kao svojevrsna verzija intervjua Dejvida Frosta sa Ričardom Niksonom, koji je i ekranizovan 2008. Doduše, ne pada mi na pamet ko bi mogao da glumi Tegija na filmu. Mala trivija, ako ste se ikada pitali koja mu je pesma u špici u pitanju je Terence Trent D’arby – Neon messiah.

Iako sam uvek gotivio Tegija, za mene je ipak sport br.1 bio fudbal. Tako da mi je glavno lice SOS kanala uvek bio Nebojša, Neša Temptation, Petrović. Ovaj nadimak sam mu nadenuo, zbog poznate pesme Arasha, koja je uvek išla u pozadini kad je Neša izveštavao o pripremama OFK Beograda iz Antalije. Nažalost, drugi su uvek bili pogrdniji, pa se u narodu često mogao čuti drugi nadimak za njega, a to je Rošavi. Neša Petrović će ostati najviše upamćen kao autor emisije Total Soccer (srpski odgovor na Match of the Day), gde zajedno sa dvojcem Zoran Šećerov/Spira Grujić detaljno analizira utakmice Partizana, Zvezde, Vojvodine, reprezentacije, itd… U okviru emisije se takođe bave i glasanjem za gol kola, meseca, godine. Ostaće upamćena i njihova akcija za skretanje pažnje na pretnje u srpskom fudbalu, kada je Šećerov došao krvav u studio gde se pravio da je prebijen. Neša je istakao da je to prekopirao od Italijana, što nas nije iznenadilo jer smo svi znali da je Neša italijanski đak (ne kao Big Lale italijanski đak). Više nas je iznenadilo to što SOS kanal ima zaposlene šminkere.

secerov-1

Ne trebamo zaboraviti i njegove reportaže sa reprezentacijom, od kojh se najviše ističe ona najhrabrija iz Zagreba 1999. u susret utakmice Hrvatska – Jugoslavija.

https://vine.co/v/ebnOZQxIx76

Kad smo kod fudbala, ne možemo, a da ne spomenemo dva velikana Miloša Topalovića Topa i Aleksandra Loknera Lokija. Ovaj prvi, poznatiji još kao Maratonac, je najveći fan Borusije Menhengladbah u Srbiji i autor emisije Crna Tačka gde se analiziraju sporni detalji utakmica. Neki ga se sećaju i kao autora emisije zabavnog karaktera REC gde smo mogli da vidimo raznovrsne sinhronizacije i skečeve. Npr. skeč gde Majkl Džordan dolazi na probu u OKK Beograd. Glas mu je prepoznatljiv, odnosno svaki put zvuči kao da je lumpovao do kasno u noć, uz neko žestoko alkoholno piće. Ovaj drugi je pak poznatiji po kultnoj emisiji SOS Bubamara, koja posvećuje pažnju niželigaškom fudbalu. Loki će svima ostati zapamćen kao komentator koji poredi najprosečnije igrače koje možete videti, sa najvećim majstorima ove igre. Isto tako se ne libi da kreativan nadimak nadene i upravi ovih nižerazrednih klubova. Pa tako u njegovim prenosima možete čuti imena kao što su: Zoran Moca Mitrović, borčanski Berluskoni; Sopotski Krauč, Miloš Manojlović; Miloš Gradić Runi; pirotski Zidan… A tu je i naravno treće poluvreme gde prijatelji kluba organizuju zabavu za učesnike utakmice, gde se naravno može dobro pojesti i popiti.

https://vine.co/v/ebnedXMweJ7

U kultne emisije ovog kanala spada i emisija Sećanja, koja se emituje od samog početka dok je SOS još uvek bio ogranak Studija B. Autor Aleksandar Kovandžić prikazuje svake nedelje blistave uspehe naših sportista iz nekih davnih vremena. Zahvaljujući ovoj emisiji i veoma popularnoj špici, svaki dom je čuo za košarkašicu pod imenom Arbutina.

Ranije je na kanalu bila i prisutna maskota kanala Sosko, koji je vam je poručivao da kažete svome bosu da se reklamira na Sosu. Imao je i čak dečji program, čije trajanje je bilo kraće od špice.

I za kraj, kada pročitamo ovaj tekst, svi zajedno možemo da odemo u restoran Buca, gde se dobro ruca.

 

Autor: Moma_ludilo

COMMENTS

WORDPRESS: 2
  • comment-avatar
    vlada 6 years ago

    Kultni kanal. Mali burazer od tetke poneo kasetu, dok su još bili na Marakani i zamolio da mu presnime sve golove sa SP ’94, presnimavao mu Topalović lično.

  • comment-avatar
    kurdy 6 years ago

    veliko hvala za neon messiah