Pomalo sam zaboravio na onaj sjajan osećaj kad bacaš pantalone na pranje, a iz džepova ti ispadaju iskorišćene karte od koncerata, koje si posetio tih dana. E pa, ovaj protekli vikend je bio baš takav. Pankbruar se zahuktao i ovog vikenda sam imao priliku da propratim neke bendove, koje baš dugo nisam slušao uživo, a za koje se ispostavilo da stare kao vino koje ne piješ ispred ulaza, već se praviš da se razumeš u vina i čuvaš ga kad ti dođu neki važni gosti. A i skontao sam da su mi baš nedostajali.
Petak je bio rezervisan za 20. rođendan Samostalnih Referenata, benda koji je sinonim za ska na ovim prostorima. Tokom godina pojavilo se i boljih i gorih bendova od njih, ali su Referenti ostajali konstanta koja privlači najveću masu na certovima. A mase je bilo ohoho. Rasprodata Amerikana i ljudi iz svih krajeva države bili su spremni na spektakl. Tri Lavenbraua kasnije, i mi smo se spremili za ulazak, ali upravo zbog ove jeftine tekućine, propuštena je prva predgrupa Venerin Breg. Stižemo na drugu – PogonBgd. Nnisam ih slušao ranije, ali po onome što sam video, izgleda da imaju dosta fanova i napravili su finu atmosferu. Najveći utisak su mi ipak ostavila dva ćelava klinca, koji su me u WC-u pitala da im završim eksere. Izgleda da se ekipa na pank svirkama baš promenila.
Video: Aleksandar Zec/Videokod
Svirku Referenata ipak otvara publika, uz pesme navijača Partizana i iz narodnu poskočicu Vučiću Pederu, za koju će se ispostaviti da ću je se baš naslušati ovog vikenda. Što zbog pevačeve Anti narodni element majice, što zbog povika navijača Partizana, sve deluje kao da je ovo zvanična žurka fejsbuk grupe Grobarski trash romantizam. Not that there’s anything wrong with that. Iako je bilo pakleno vruće, dogovorili smo se da ne skidamo majice i ne šokiramo omladinu svojim telima, iako polovina ljudi to veče u Amerikani nije odolelo iskušenjima. Referenti počinju svirku sa Kabanicom, nezvaničnom himnom Romed kondoma. Odsvirali su sve, od najstarijih Toreadora i Ne razumeju do Ja bih da živim i Paradoksa. Bili su najavljeni gosti, a to je pretilo da bude možda jedan od minusa celog eventa, jer je trebalo da dođe Škabo, ali hvala kurcu pa nije. Nije bilo ni Drakule iz Direktora i jedini koji je ispoštovao priču bio je Pećinko, ex-Atheist Rap, koga nisam video na sceni od srednje. Došao je, održao govor, odradio ono kad nam traže da čučnemo pa da skočimo (dokle više to sranje ljudi). Na kraju, bend je ostavio 120 odsto sebe, sa sve svojom maskotom Peđom Skakavcem, koji više ne drnda neozvučeni trombon, nego sam đuska. Tako je i bolje.
Video: Aleksandar Zec/Videokod
Sutradan nas je čekao pankbruarski spektakl. U Depou su svirali Ludak u razvoju, Gužva u šesnaestercu, Goblini i Atheist Rap. Malo zbog mamurluka, malo zbog lenjosti, a i Mi nismo anđeli su bili na Tv-u, nažalost nismo stigli na LUR. Gužvu u šesnaestercu nisam nikad slušao, tako da me je zanimalo šta tu može da se čuje, međutim, dok smo se smestili, kupili piće, posetili Toi Toi-e, pozdravili se sa nekim poznatim i nepoznatim ljudima, svirka je već bila gotova. Iz kabine WC-a sam čuo da su u pank maniru ubrzali i masakrirali neku pesmu Zvonka Bogdana. Iako su Atheisti poslednji svirali, Goblini su bili prave zvezde večeri. Za sat vremena su otprašili većinu svojih hitova, sa dodatkom duvača na par stvari. Publika je na sve poruke sa bine odgovarala pokličom Vučiću pederu. Raspoloženje u narodu je izgleda kao devedesetih, a zašto onda ne bi bendovi rekreirali postupke od tad. Tako da se Pop iz Atheista penje na binu sa Goblinima i pevaju Ko mi tebe uze Tamara. Nikola Vranjković je imao izjavu da je Hladno pivo postalo toliko veliko na Balkanu, samo zato što dugo nije bilo Goblina i bilo je upražnjeno mesto na sceni. Ta izjava se najbolje vidi na koncertima, kad se izvode hitovi poput Ima nas i Daleki put, tad se naročito vidi koliko ljudi vole Gobline. A izgleda da i Goblini vole nas, jer ma koliko puta odlazili, uvek se vrate. Za kraj, pozdrav Tusti iz KUD Idijota, jer je tu bila ekipa koja snima dokumentarac o ovoj pokojnoj legendi.
Ateisti na bini i njihov standardan šou, s tim što je za ovu priliku bio prošaran pesmama sa novog albuma, sa kojeg se nekako ipak najviše ističe Momci su se vratili u grad. Taman kad bismo rešili da krenemo, da izbegnemo gužvu na garderobi i izlasku, počastili bi nas nekim velikim hitom, koji bi morali da odurlamo sa celom masom do kraja. Zapadna Evropa kao poruka svima, a i Godina Kulture danas ponovo zvuči aktuelno, iako je prepuna relikvija iz sredine devedesetih. Da nema ove pesme da li bi se iko sećao Vedoki krema. Ljubavne pesme Ateista sam oduvek gotivio, jer ko zna, možda je neka posvećena Sanji Ivošev, sada malo zaboravljenoj osvajačici zlatne medalje na Olimpijskim u Atlanti u streljaštvu. A pošto je već običaj da svi ti bendovi iz devedesetih sarađuju i izlaze jedni drugima na binu, pitam se, da li su Ateisti ikad izveli sugrađanina Kebru na binu i otpevali s njim Štrikanje, pesmu u kojoj citiraju Kad bi malo (7x) mozak stao. Posle nastavaka o njihovim prvim automobilima, odprašili su Felicita, najbolju stvar koju nam je donela Serija A, uz preglede iste na RTCG početkom devedesetih. Tu smo već morali da palimo, počela su da otkazuju i kolena i jetra.
Pankbruar se nastavlja, sledeće subote u Novom Sadu sviraju Mitesers i Grupa Tvog Života, ako nađem načina da budem na dva mesta u isto vreme, eto me na tome.
Autor: MimiKraljMamba
COMMENTS