Moji roditelji su bili relativno mladi kad su me dobili, tako da ih nije odlikovalo baš veliko poznavanje dečije psihologije. Jednim svojim postupkom su me osakatili za duži period, a glavnu ulogu u tome je imao Twin Peaks. Te 1991. godine, moja majka je bila pasionirani fan ove serije, jer se oduvek ložila na misterije i iščašene priče. Moj otac, sa druge strane, nije priznavao nijedan film ili seriju ako u njima ne glumi De Niro ili Al Paćino. Tako su se više puta sporili oko Twin Peaksa, u fazonu kakva bre to sranja gledaš i šta ovaj nalickani zna. Majka se inače toliko plašila glavnog negativca Boba, da nije smela posle kraja epizode sama da ide u wc, dok je ćale naravno koristio svaku moguću situaciju da se sprda s tim. Jasno je da je trebalo, da sa svojih pet godina, u tom trenutku glumim bračnog sudiju. Ćale je, da bi dokazao kevi kako je smešno što se plaši nekog dugokosog lika u teksas jakni i da takve likove verovatno može da sretne isred KSTa dok se šeta Bulevarom, rešio da mi pusti scenu sa Bobom i pokaže da čak ni meni to nije strašno. Sećam se toga kao da je bilo juče, pošto sam plakao od straha narednih dva sata, ne znam koliko noći spavao sa upaljenim svetlom, a usudio se da seriju gledam tek desetak godina kasnije. 12 poena za roditelje, mada ne znam da li bih se danas ložio na ovaj Linčov masterpis, da se to nije desilo. Ako neko iz Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine čita ovo, nemam ništa protiv da me retroaktivno oduzmu od roditelja.
Upravo danas je 25 godina od premijere Twin Peaksa i zna se da je to jedna od najuticajnih stvari za popkulturu od tada. Dok ovo pišem, objavljeno je da se Dejvid Linč ne vraća kao reditelj nastavka serije sledeće godine. Problem je nastao u komunikaciji sa kućom Showtime koja je otkupila prava na prikazivanje. Navodno, ne daju Linču dovoljno para, mada nije baš najjasnije koliko to para treba da bi se skupili stari glumci (koji se skoro, pa i ne bave više glumom), crvene zavese i plavi stroboskop. Komentar o tome ostavićemo onom patuljku što priča unazad (edit – tekst pisan kad su se Linč i Showtime popičkali, ali sve je to sad sređeno, svi su tu kao nekada, premijera sa sve Linčovom rediteljskom palicom nas čeka 21. maja)
Ovo je samo jedan u nizu problema, koji se pojavio kada je objavljeno snimanje nastavka. Prvi je, svakako, da li je nastavak uopšte potreban, jer smo navikli na činjenicu da se ne zna ko je živ, a ko mrtav na kraju i da je Bob sad u Kuperu (nije spoiler alert, oni koji ne znaju ovo su stali sa čitanjem ovog teksta tamo negde kod poređenja Boba sa likovima ispred KSTa). Pitanje je kako bi tadašnja priča funkcionisala danas, gde su scene incesta, silovanja, ubistva, duhova i uvrnutih komšiluka regularna vikend TV zabava (videti pod HBO). Možda jedan od najvećih problema je i smrt Frenka Silve, dekoratera i one time only glumca, koji nas je plašio kao Bob. Sada je već nadaleko poznata priča, kako ovaj dugokosi freak dekorater slučajno ostao u kadru prilikom snimanja, oduševio Linča i tako ostao kao glavni akter košmara miliona. Teško da ova priča može da se ispriča bez glavnog negativca, a zamena jednog od najjezivijih likova u istoriji televizije mislim da ne dolazi u obzir. Doduše, Dezmond iz Losta je uvek imao tu neku jezivu crtu u sebi, a i američki pank muzičar Andrew WK, se ponudio da lično zameni Frenk Silvu. Prosudite sami.
Uticaj na pop kulturu Twin Peaksa je toliko veliki, da prosto ne bih znao odakle da krenem. Ljudi će ići dotle da verovatno sve serije mogu da povežu sa njom, na ovaj ili onaj način. Od Sopranosa, koji verovatno veliko hvala duguju Twin Peaksu u scenama snova, pa do Dosije X-a koji…pa eto Dejvid Duhovni glumi i tamo i vamo, pre nego što je postao Henk Mudi. Sve te serije sa malim sredinama, gde obitava čudnjikavi komšiluk i svako ima neku tajnu, crpe inspiraciju od Linča, ili barem kad najavljuju seriju kažu da ih je inspirisao. Da ne pričamo o tome, da se skoro svake godine pojavi priča sa agentom osobenjakom, koji dolazi u novo mesto da reši slučaj, koji iskače iz normalnih koloseka. Twin Peaks je tokom godina bio i dobar poligon za zajebanciju i parodiju, počev od Ulice Sezam i SNLa, mada se najviše pamti Homerov komentar na nadrealni svet Dejvida Linča.
Što se tiče naše sredine, mnogo pre Kasandre i spojlovanja njenog kraja od strane Bugarki na buvljacima, radio 202 je spojlovao kraj Twin Peaksa, nekoliko nedelja ranije, pa smo dobili armije besnih fanova koji su bojkotovali Hit 202 i Vladu Džeta. U domaćem fiilmu i serijama nije bilo prostora za omaže i citiranje Twin Peaksa (doduše, ko zna šta je drekavac iz tunela) ali je u domaćoj muzici (to jest’ video spotovima) stvar drugačija. Video uradak Padrino, nekada jako popularnog pop dua Moby Dick je urađen pod direktnim uticajem serije. Crvene zavese, plavičasto svetlo, eventualno fali da Ana Stanić bude umotana u najlon na kraju ili početku. Tekst pesme naravno nema apsolutne nikakve veze sa spotom.
Za kraj poslastica i raritet, golobradi Dalibor Andonov Gru, godinama pre Još jednog petka i Zbog tebe biću tu, izbacuje pesmu o seriji, u svojoj prvoj grupi Ajne Švajciger. Bože blagoslovi internet, kad je sačuvao ovakve bisere od zaborava.
Autor: MimiKraljMamba
COMMENTS
Trebalo bi da se spomene da je i omiljena serija svih vaših devojaka debelo bila pod uticajem Twin Peaksa http://flavorwire.com/466842/why-gilmore-girls-was-secretly-a-twin-peaks-tribute-show