True Detective Season 2 – Zašto treba očekivati mnogo

Sa 39 nominacija i 22 nagrade, True Detective je obeležio 2014. godinu. Mini-serija u HBO produkciji počinje otkrićem mrtvog ženskog tela u polima Luizijane. Slika ritualnog ubistva Dore Lang, donosi šokantan prizor jelenskih rogova koji su joj nabijeni na glavu i satanističko-zagonetne simbole iscrtane na njenim leđima. Prikazom prve žrtve  Yellow Kinga, TD za početnih pet minuta opravdavava veliki hype koji je strujao pre premijere.

Priča se nastavlja u 2012. godini, naizmeničnim performansima Matthewa McConaugheya (Det. Rust Cohle) i Woodyja Harrelsona (Det. Marty Hart), koji se nalaze na brifingu u policijskoj stanici, jer je slučaj Dore Lang iz januara 1995. ponovo otvoren. U osam epizoda prve sezone, gledaocima su prikazane lične i profesionalne nesuglasice Rusta i Martyja, kao i tihi, ali na momente užasavajući teror Yellow Kinga u periodu od 1995. do 2012. godine.

Pored enormnih rejtinga, True Detective  je reanimirao karijeru Matthewa McConaugheya, a dotični sigurno nije ni sanjao, dok se na setu filma How To Loose A Guy In 10 Days (2003) igrao petnaestogodišnjih klinaca sa Kate Hudson, da će postati ozbiljan dramski glumac i u martu 2014. osvojiti Oscara u kategoriji glavne muške uloge (Dallas Buyers Club). Igranjem luizijanskog detektiva Rusta Cohlea, gledaocima je ostavio portret čoveka koji prvo mumla filozofske traktate, a 17 godina kasnije tvrdi da je vreme pljosnati krug i da je ceo svet džinovski geto, ogromni slivnik u svemiru, istovremeno rezbareći prazne limenke six packa Lone Star piva. Manifestacije pesimizma poput rečenice Everything we’ve ever done, or will do, we’re gonna do all over again, bi izlazeći iz usta bilo kog prosečnijeg glumca zvučale pretenciozno i besmisleno, ali je McConaugheyev psihički izmrcvareni portret Rusta Cohlea ostavio ceo auditorijum sa vilicama do poda.

S druge strane najkul detektivskog para sa malih ekrana naših desktopova i laptopova, stajao je Woody Harrelson (Marty Hart). U svojevrsnom miksu Jimmyja McNultyja (The Wire) i klasičnog američkog pater familiasa, Marty je detektiv sklon alkoholu i preljubi, uz izraz lica kao da ga svakog trenutka čeka oralni seks. Zaštitni znak Martyja je bilo podizanje desne obrve – kada bi se to desilo u seriji, bio je ili na tragu nečeg novog u istrazi, ili je sa vozačkog mesta u patroli to bio signal Rustu da prestane sa sranjima poput izjava da je ceo svet geto – džinovski slivnik u svemiru.

Scenarističke i rediteljske zasluge odlaze Nicu Pizzolattu i Caryju Fukunagi, koji su mračnom pričom, sa elementima natprirodnog i gradacijskim narativom o glavnom negativcu (Yellow King), zadavali žmarce ispod pupka gledaocima pri svakom pokušaju da ga zamisle i uspeli su da dovedu seriju do tanke granice između parodije i ozbiljnog dramskog dostignuća.

Teaseri i traileri za drugu sezonu su svojim izlaženjem, meni lično, dali do znanja kako izgleda sporost vremena i kako je vreme pljosnati krug kada se radi o iščekivanju druge sezone. Nažalost, u njoj neće biti McConaugheya i Harrelsona, već su tu Colin Farell, Rachel McAdams, Vince Vaughn i Taylor Kitsch. Iz najava su fanovi mogli da vide kako ovo četvoro glumaca izgleda na ivici plača, da se Farell i Vaughn uopšte neće gotiviti, kao i badass pojavu Rachel McAdams. Do 21. juna i premijere druge sezone, pogledajte najboljih osam momenata iz prve, koji treba da vam daju za pravo da očekujete previše:

Epizoda 1: Večera kod Martyja

U prvoj epizodi se o Rustu znalo malo: Živeo je u stanu gde je kao društvo imao samo dušek i knjige o brutalnim ubicama iz stvarnog života. Rođen na Aljasci, od porodice je imao razvod posle smrti ćerke. Ključna scena se dešava kada Rust dolazi pijan na večeru kod svog partnera i to na godišnjicu smrti svog deteta. Marty pokušava da ga izvuče lažiranjem poziva, ali Rust odluči da ostane. Takav potez je možda bio znak poštovanja Martyju i njegovoj porodici, ali je verovatnije bio pokušaj uživanja u retkim trenucima regularnog života i normalnosti.

Epizoda 2: Kako biti muškarac? – A lesson by Marty Hart

Drugu epizodu obeležava Martyjevo licemerje. Stalne propovedi Rustu o tome kako je porodica najveća vrednosti, su u očima gledalaca dobili neprijatnu notu nakon pojavljivanja Martyjeve ljubavnice, sudske zapisničarke (i privatno dosta dobre ribe) Lise (Alexandra Daddario). Njegov sistem vrednosti se ogleda u nadmoći nad drugima, a kada odbiju da se sagnu, Marty primenjuje silu – fizički prema Rustu, kada je ovaj provalio da Marty ima ljubavnicu i to mu saopštio na sebi svojstven način, a psihički prema Lisi, od koje je očekivao da sedi kod kuće i čeka booty call, dok on za to vreme negde napolju priča kako je porodica jako važna. Najmoćniji deo epizode – Rustov bolan monolog/priznanje da je zbog smrti ćerke završio u mentalnoj bolnici, ali da je s druge strane srećan, jer je umrla kao srećno dete, bezbolno.

Epizoda 3: Reginald Reggie Ledoux

Najintrospektivniji deo sezone, epizoda koja nas je navukla na True Detective i pogurala istragu o slučaju Dore Lang, za šta prve dve nisu imale volje. Rust provodi 14 sati u gledanju slika sa mesta zločina i upoređivanju istih sa sličnih slučajeva i dolazi do prvog opipljivog traga – Reggieja Ledouxa, čoveka koji je delio ćeliju sa Dorinim bivšim dečkom Charliejem. Upravo njegova priča vodi Rusta i Martyja na Pelikanovo ostrvo i do poslednjeg kadra treće epizode – čoveka, koji u belim, domaćinskim gaćama, sa gas maskom na licu i mačetom u ruci šeta kroz polje. Opis odgovara Walteru Whiteu (Breaking Bad), ali ovo definitivno nije bio hemičar iz Albuquerquea.

Epizoda 4: Clan In Da Front.

Sa velikim potencijalom eventualnih frustracija, četvrta epizoda je donela malo napretka u istrazi, a teaser sa Reggiejem Ledouxom je ostao da zvrji u vazduhu. Na polovini sezone, Rust je u Istočnom Teksasu gde se infiltrira u bandu na motorima Iron Crusaders, za koju je Ledoux ekskluzivno kuvao kristal met (slična kombinacija, kao Jessiejeva u Breaking Badu sa nacistima, samo je ovde izostao aspekt ropsvta). Vrhunac počinje kada Rustov plan krene nizbrdo i uz beatove pesme Clan In Da Front Wu Tang Clana, u briljantnoj, neprekidnoj, šestominutnoj sceni spasavanja svog života, donosi verovatno najbolju scenu na televiziji u 2014.

Epizoda 5: Time Is A Flat Circle

Posle ubijanja Ledouxa, za kog su Rust i Marty mislili da je onaj koga traže, odlazi se u 2002. godinu, gde su njihovi odnosi na tankom ledu. Paralelno u 2012. detektivi Papania i Gilbough osnovano sumnjaju da je Rust kriv za okultna ubistva i da je zapravo on Yellow King, što je, izgleda, bio jedini motiv pozivanja Rusta i Martyja u stanicu. Rust se oslobodio sumnji aktuelnih detektiva otkrivanjem novih okultnih simbola u napuštenoj školi. Svojim filozofskim digresijama razuverio je detektive da je ubica, a epizoda dostiže vrhunac u frazi Time is a flat circle. Prvo izgovoreno od strane Ledouxa, a u Rustovom tumačenju znači da posmatrajući iz četvrte dimenzije čovečanstva, ono samo ide u krug, bez naznaka odrastanja ili napretka. Aludirajući i na čovečanstvo, i na sebe i Martyja.

Epizoda 6: Tuttle

Još na samom početku se znalo da se Marty, u međuvremenu, razveo od svoje žene Maggie, koja je, istini za volju, u seriji imala samo reaktivnu ulogu, napisanu kako bi se podstaklo istraživanje psiha Martyja i Rusta. Maggie je iz tog razloga pozvana na razgovor u stanicu, kako bi što više dočarala psihološku pozadinu partnerstva nekadašnjih prijatelja. S druge strane, Rust je, opsesivnom istragom, došao do Velečasnog Theriota, a prvi veliki hint o Yellow Kingu se krio u njegovom razlogu za napuštanje službe: pijan i sluđen, Theriot priča o slikama i snimcima raznih vidova zlostavljanja dece o čijem poreklu je, zastrašivan, morao da ćuti. Ovo priznanje vodi Rusta u neformalnu posetu Velečasnom Tuttleu (u koga je sumnjao da je umešan u ritualna ubistva) i napet i intenzivan dijalog dva čoveka koji pokušavaju da proniknu jedan u drugog.

Epizoda 7: My family’s been here for a long long time.

Sedma epizoda je napravila jednu vrstu izuzetka: HBO serije, poput The Wire, The Sopranos, kao i prve četiri sezone Game of Thronesa su imale svoj rasplet u pretposlednjoj epizodi. True Detective je krenula drugačijim putem i tek u sedmoj epizodi predstavila Yellow Kinga. Pre toga, došlo je do reuniona partnera gde Rusta elaborira Martyju slučaj Dore Lang – pojam Carcose i kasete i slike zlostavljanja dece o kom je Velečasni Theriot govorio. Predstavljanje Yellow Kinga se dogodilo u patroli Papanie i Gilbougha, koji zastaju pored kosača trave kako bi pitali o uputstvima za izlazak na auto-put, ne sluteći da su upravo razgovarali sa ubicom. Dijalog, pomalo klišeiziran, je bio ispod kompleksnog i umetničkog dojma koji je do tada serija ostavila, ali nikako zaboravljiv.

Epizoda 8: Once, there was only dark.

I didn’t want it to be another serial killer show – rekao je scenarista serije Nic Pizzolatto i uspeo u tome, stvorivši nešto drugačije od uobičajene procedure otkrivanja serijskog ubice i prethodne agonizujuće istrage. Ipak, finale spada u koš slabijih epizoda: 1. Zbog ekscesa u kliše teritoriju, konkretno, Yellow King je poremećeni redneck, što je, u suštini, 90% serijskih ubica pop kulture; 2. Zbog razočaranog dela auditorijuma koji je očekivao mnogo više od mita o Carcosi. S druge, dobre strane, za kraj smo dobili šerlokovsku dedukciju Martyja, jurnjavu kroz lavirint Carcose i dve zvezde čije ime niko ne spominje: Lepotu Luizijane i pesmu Far From Any Road. I ono što je najbitnije, Rustovu spoznaju Boga rečenicom If You ask me, the light’s winning.

Autor: Starismrad