Domaći film je oduvek bio retka zverka, potpuno neuhvatljiva. Kako je vremenom postao žanr za sebe, teško ste nekom ostvarenju sa ovih prostora mogli da nadenete etiketu trilera, drame ili komedije. Mada su najčešće čist horor. Kukanje publike je često išlo u pravcu nedostatka akcionih filmova, onih uz koje možete da provedete mirno popodne, izvaljeni u fotelji, sa pivom, ili već nekim drugim otrovom u ruci. OK, pravih akcijaša možda i nije bilo, onako kako su nas na njih navikli zlikovci iz Holivuda, ali akcionih zvezda u punom potencijalu i te kako jeste. Znate ih ko su, samo ih verovatno niste posmatrali baš u tom svetlu. Zato smo tu mi da pomognemo.
1. Aleksandar Gavrić
Velika zvezda i još veća faca. Prerano stradao u saobraćajnoj nesreći, inače ko zna šta bi sve stigao da uradi u karijeri. Prošetao se kroz nekoliko stranih filmova, pa je možda mogao da zaigra i u nekom pravom akcijašu, ali snalazio se odlično i u domaćim varijantama. Kao omiljeni glumac velikog blokbaster reditelja Žike Mitrovića, ostavio je mnogo likova za koje verujete da mogu da trče okolo, pucaju na sve živo, i uhvate devojku na kraju. Iako tu nije iskazao svoj pun akcioni potencijal, najpoznatiji je po ulozi artiljerijskog poručnika u Maršu na Drinu. Nama sladokuscima, ipak će ostati najdraži kao kapetan Ramiz Leši, prvi srpski vestern heroj, lik koji je uveo akciju u partizanski film, i dobio jednu od retkih theme songova u domaćoj kinematografiji.
2. Velimir Bata Živojinović
Čoveka su zvali Životinja, šta hoćete više! Doduše, jeste to bilo najviše zbog prezimena, ali umeo je Bata da pokaže i da ume da bije i da puca. Posle Gavrićeve smrti uleteo da popuni prostor za najveću zvezdu domaćeg filma, i do svoje duboke starosti odigrao je u nekih par stotina. Nećemo sad o tome da je Nemaca pobio par miliona, to je već nekako opšte mesto. Stavljamo ga na listu jer je prvi počeo da pokazuje karate poteze u Valter brani Sarajevo. Pa zato što je bio vođa komandosa u Diverzantima i Mostu. U ovom drugom takođe pokazuje malo borilačkih veština u partizanskom trening kampu, koji kao da je ispao iz neke velike zapadne produkcije. Odigrao je i dovoljno boksera i tabadžija tokom karijere, da ne možemo a da ga ne vidimo i kao veliku akcionu zvezdu.
3. Gidra (Dragomir Bojanić)
Najviše upamćen kao super heroj Žika Pavlović, imao je Gidra dovoljno uloga, i domaćih i stranih, da pokaže šta sve ume sa oružjem i rukama. Možda jedini koji je stvarno napravio karijeru u italijanskim vesternima, pod pseudonimom Entoni Gidra gde je ostvario i neke glavne uloge. Da se nije vratio, možda bi se probio i dalje, i tukao se sa Klintom Istvudom u nekom sedamdeetom delu Prljavog Harija. Ovako su ostale urbane legende, poput one da je tokom snimanja (jer bi ga ionako posle sinhronizovali) govorio isključivo “Ko će kupi prase”. Kasnije se malo preorijentisao na ozbiljnije likove, ali i izveo neverovatne akcione akrobacije kao maloprepomenuti vođa Žikine dinastije.
4. Gidra 2 (Miodrag Stojanović)
Ovde već ulazimo u domen borilačke akcije, gde je kontroverzni domaći snagator uspeo da nam ostavi samo jedan film. Na sreću, Rođen kao ratnik je uspeo da ostvari ogroman uticaj na kasniju kinematografiju. Dobro nije, i često se pominje kao nešto najgore što je ovde ikada snimljeno, ali ako imate malo srca, ne možete da ne volite priču o studentu (u tom trenutku ima 44 godine u realnom životu) koji se tabanjem probija kroz život u Beograd i usput razbije veliku kriminalnu bandu. Morate da volite i ostale face koje okolo prolaze i domaće glumce nenaviknute da se i pomere u kadru, kako pokušavaju da budu opasni fajteri. Ostaće upamćen i po tome što su svi dobili strane pseudonime (pa je Gidra bio Gidra Stone, a Bane Lečić Lee Bran) kao i po užasnoj sinhronizaciji na engleski u kojoj je replika “Razbiću mu facu” postala “I’m gonna rearrange his face”.
5. Nikola Kojo
Na mlađima svet ostaje, pa je Kojo trebalo dostojno da nasledi sve velike prethodnike i da pokaže kako se radi u novijim svetskim produkcijama. Nije to baš do kraja uspeo da odradi, a više nije toliko ni mlad. Ipak, uspeo je da nam ostavi dosta uloga, po kojima možemo da ga pamtimo i kao potencijalno velikog akcionog heroja. Pre svega mislimo na Četvrtog Borna, pardon, Četvrtog čoveka, koji je i zamišljen kao čist žanrovski film, ali osim stvarno odlične Kojove pojave i zamućeno gole Marije Karan nije ponudio mnogo toga. Badass je bio i u Mehanizmu, ali tu je ipak negativac, pa ćemo tu priču ostaviti za neku narednu listu.
Autor: Radomir Zvoncek
COMMENTS