Trenutno sam u procesu vađenja nove lične karte, pa samog sebe mučim filozofskim pitanjima. Ne tišti me problem – čipovana, ili nečipovana kartica koliko pretpostavka da ću verovatno još samo četiri puta u životu vaditi ličnu kartu, a posle toga večna lovišta. Popunjavajući formulare ne nalazim polje gde da upišem koliko mi je sada teško, jer se nadamnom gomilaju tereti godina koje dolaze, ali zato ima opciono polje Nacionalnost. Bez oklevanja pišem Srbin. Znam ja da tu ne mora da se upiše ništa i da je to idealna prilika da se svi deklarišete kao džedaji ili nojevi, ali ja ne hajem da se šegačim. Plus se u sebi nadam da svaki put kada se neko opciono deklariše kao Srbin, Đoković uzme poen na protivnički servis. Ako neko u budućnosti poželi da napada moje srpstvo, evo mu municija. Ovo su četiri najrazloga, po kojima odskačem od ostatka nacije.
1. Nikada nisam gledao Otpisane
Znam ja ko su Prle i Tihi, ali nemam pojma koji je Prle, a koji je Tihi. Za mene će Dragan Nikolić i Voja Brajović uvek biti Čedomorac i Tito, ali svakom svoje. Nije da imam moralnu averziju prema ubijanju nacista, pa zato nisam gledao, nego jednostavno nikada nijednu epizodu nisam uhvatio od početka, a uvek sam verovao da će se to pre ili kasnije desiti. Ja sam jednostavan čovek, ako će već da ginu Nemci, hoću da ih ubijaju komunisti. Možda je vama super što serija nije politički obojena, ali meni su studenti, šverceri i urbane face tek marginalno prihvatljivije skupine od nacista.
2. Jelena Rozga > Severina
Ovo je tek kontroverza. Ako je Ceca srpska majka, onda je Seve dete koje smo usvojili, a protiv familije se ne priča loše. Kada je Adrijana Lima postala srpska snajka bila je to velika stvar, ali Severina je to postala dva puta. Shvatam ja da je ona nas izabrala, ali takođe je izabrala i Igora Kojića. Igor Kojić Keba je tačan izbor samo ako si primoran da biraš između njega i Nataše Kojić Kebe. Tako da nije da riba ima najbolji ukus na svetu. Sa druge strane imamo Jelenu Rozgu. Jeca je pevala u Magazinu. Krajem devedesetih kada smo se svi trkali ko će biti veći nacionalista, opet smo barem pevušili Magazin. Jer svako od nas je makar jednom bio vojnik na noćnoj straži, čovek koji sreću traži.
3. Nisam ostajao budan da gledam Sacramento Kingse protiv Lejkersa
Stavka koju mi je ubedljivo najteže da priznam. I danas se ponekad nađem u situacijama kada se diskutuje o tom rivalstvu, da prećutim činjenicu da nisam gledao nijedan meč uživo. Sposoban sam da budem veoma aktivan učesnik u tim razgovorima, jer sam se veoma interesovao za ishod i sva dešavanja oko ekipe, ali nisam gledao. Svoje informacije sam crpeo iz novina, snimaka iz sportskog pregleda i kasnije YouTubea. Za ovu stavku nemam foru, imam samo stid.
4. Da Vinčijev kod
Ajoj što kao nacija volimo dobru teoriju zavere. Daj relativno ubedljiv stil pisanja i priču kako je Vatikan sranje i možemo preskočiti predigru i preći direktno na penetraciju. Knjiga je prodata u preko 80 miliona primeraka. Tu se verovatno radi o 40 miliona ljudi koji su kupili po dva primerka – jedan za policu, a drugi da imaju sakriven, jer će Papa, pre ili kasnije, sigurno poslati nekog da redom pokupi i spali sve te primerke koji su dostupni. Od svih prodatih knjiga, ne verujem da je u Srbiji više od 150 komada, jer iako smo je svi pročitali, niko od nas je nije kupio. Svi smo imali druga od koga smo je pozajmili. Neću da vas ubeđujem da je priča bezveze, ali definitivno neću da budem deo loženja. “Ali Matija ne možeš ostati slep pred svim dokazima kako nas vekovima lažu i kontrolišu naše sudbine!” Mogu.
*Utisak koji nije na listi – Nisam pročitao Na Drini ćupriju
Ovo je počelo kao peta stavka na listi, ali sam veoma brzo samog sebe ubedio da je velika većina ljudi u istom položaju. Obično bi pri pomenu ovog romana samo jedna osoba pričala, a ostali klimali glavom kao potvrđujući sve što je rečeno. Hajde da masovno priznamo da nismo čitali, ili da smo čitali preko kurca pa se ničega više ne sećamo. Nije sramota nemati znanja, ali jeste sramota to kriti. To je citat iz knjige. Ili nije. Nemate pojma jer niste ni vi čitali, ili se više ni ne sećate.
Autor: Dobroćudni
COMMENTS