Tegline novogodišnje radosti: slušali smo Davida Augusta

Prve dane Nove Godine smo proveli na Central Dance Event rejvu

15823524_1304933756196533_3451319082757284105_n

Ovih dana proslava ne prestaje, svuda idem, nikoga ne poznajem. Još pre nekoliko godina je Ilija Duni, u sad već rahmetli bendu Petrol, najbolje objasnio izlaženje u ovim prazničnim danima, kada sve radiš kao da si namestio brzinu nekog klipa sa YouTubea na 1,25, pa i sve što se jede ili pije, uzima se duplo. Takoreći, kao muva bez glave. Moj niz izlazaka koji je počeo malo pre Nove godine, a obuhvatao je razne bizarluke, poput sedećeg kocerta Nikole Vranjkovića, slabo posećenog šoua repera VIP za najvernije fanove i koncert Ace Lukasa ispred Skupštine. Jagodica na šlagu ovih eventova je svakako bio nastup Davida Augusta 2. januara u Depou.

Za Augusta smo čuli kada ga je sajt Resident Advisor izbacio u top 5 najboljih live actova 2015. (2016 je ispao iz petice, ali se ustalio na dobrom, osmom mestu). Sada nam je, doduše, pripremio samo DJ set, ali za dobru svinju nema loših pomija. Sve se dešavalo u okviru Central Dance Eventa, mini festivala koji je okupio ljubitelje elektronskog zvuka, u danima oko novogodišnje noći.

Priznajem, nisam neki ponavalac elektronske muzike, pojma nemam šta je koji žanr, prepoznam samo šta mi prija, a šta ne, i da li ima melodije. Augusta, međutim, pratim već neko vreme, što zbog muzike, što zbog priče koju vozi. Retko se pojavljuju DJ-evi koji su školovani muzičari. David se školuje za ton-majstora, što mu u slobodnom prevodu dođe nešto kao jebem mamu kako se razumem u ton i u sve. Konstantno stvara nove stvari, a pored muzike koje pravi na licu mesta, sempluje i Hičkokove govore, Madonine pesme i još svašta.

I pored svega toga, sa strepnjom smo prišli eventu zbog DJ seta u naslovu, ali i zato što smo se skoro opekli na događaju u Depou (ne bih o imenima, ali Monika Kruz) gde je muzika bila užasna, a ekipa još užasnija, toliko da šabani Exitove Dance Arene izgledaju kao ekipa doktora nauka koja pije čaj u pet popodne. Ipak, sada je desetak minuta je bilo dovoljno da se opustimo, i skontamo da se nalazimo pre svega među svojima, a i atmosferu je prilično podigao Kristijan Molnar. Mada smo od njega to i očekivali, uvek je lepo kad nas on uvede u glavni act.

August je počeo nekad oko dvojke, sa zvucima Indijanaca iz prašume, ili su ono bila neka orijentlana zapomaganja, oprostićete mi što nemam baš sećanja na sve detalje. Fina vožnjica, koja nije nužno morala biti brza, i baš takva mi je savršeno odgovarala. Pritom, iako DJ set, više od pola pesama na nastupu je bilo njegovo, s tim što se posao nije završavao na jednostavnom puštanju dugmeta play, pa u njegovom slučaju nismo baš sigurni gde se završava DJ set a počinje live act. Kad nas bude posetio u toj formi, doćićemo da vidimo koja je razlika.

Nakon njega je legenda Boža Podunavac odvozao ljude iz miksa melodije i raznih ritmova, u nešto svom bržem i tvrđem pravcu, ali i takvo skretanje je bilo dobrodošlo nama koji smo bili već malo umorni od pet sati žurke. Izašli smo negde oko šest, pao je prvi sneg i pomislio sam kako smo do jaja započeli ovu godinu, u kojoj već imamo uteftereno nekoliko svirki i žurki koje će verovatno da pokidaju. Hvala Davidu Augustu, odavde pa sve do avgusta.

Autor: Miloš Dašić

Tegline novogodišnje radosti: slušali smo Davida Augusta

COMMENTS

WORDPRESS: 1
  • comment-avatar

    A koje si zezalice koristio na zuru o tome neces da pricas?!