David Bowie – Dollar Days
Jedina stvar koja mi je smetala kod internet umrlica Dejvidu Bouviju je njegova karakterizacija kao muzičkog kameleona. Jesu kamuflaže kroz muzičke dekade obeležile njegovo stvaralaštvo, ali tu postoji problem: Kameleon menja boje, kamuflira se i prilagođava, da bi preživeo surovost lanca ishrane sopstvenog ekosistema, a Bouvi je u svakom trenutku svoje karijere bio na vrhu tog lanca. Dollar Days stihom If I’ll never see the English evergreens I’m running to, it’s nothing to me svrstava ovu izvedbu u koš trijumfalnih vokalnih patnji sličnih Radioheadu i sebe kao highlight Bouvijevog novog albuma Blackstar.
Kanye West ft. Kendrick Lamar – No More Parties in L.A.
I know some fans who thought I wouldn’t rap like this again je prava manifestacija Kanjeovih promena raspoloženja koja me konvencionalno zabavljaju i nateraju da razmišljam ko je sada Kanjeova muza za ovakav state of mind. Hint da je Kanjeova revizija stare škole došla sa albuma Miseducation of Lauryn Hill dolazi u vidu stiha I was uninspired since Lauryn Hill retired, a konkretno, Kanje zvuči kao još jedan od highlighta 1998. godine koji je tada došao od strane ondašnja dva najtalentovanija repera, Mos Defa i Talib Kvelija na albumu Black Star.
Future – Inside The Mattress
Jako mala, ali efektna doza prošlogodišnjeg albuma Dirty Sprite 2 viđena je na novom mikstejpu Future Hendrixa Purple Reign, čiji cover sa upadljivo ljubičastom bojom jako podseća na cover prošlogodisnjeg albuma Prvi među jednakima našeg najboljeg repera Gudroslava. S druge strane, Future uspeva da zadrzi značajnu fan bazu koja diskutuje i konzumira lični očaj i nezdravi stil života o kom on toliko inspirativno i samokritički govori. Inside The Mattress je iskreno skidanje ljušture i ispovest izvođača kako u moru kodeina u kom pliva nalazi inspiraciju i dok je tako, odatle ne ide nigde.
Iggy Pop – Gardenia
Kao sto je Dr. Dreu pocetkom 2000-ih bio potreban Eminem za kreativni šut u dupe, Igiju ovde priskaču Džoš Homi i Din Fertita (Queens Of The Stone Age) i bubnjar Arctic Monkeysa, Met Helders. Reciklaža hipnotišućeg rifa Smithsa sa How Soon Is Now preko sanjivih strofa koje pevaju Igi i Homi, nameće utisak da je Igi baš zaljubljen u ženu koja se zove Gardenija, ali ne dečački, već je to varijacija ljubavi viđena u seriji Porodično Blago između Danila Lazovića i Snežane Savić.
Anderson .Paak – Come Down
Pojavljivanjem na šest od 16 pesama na prošlogodišnjem Compton albumu Dr. Drea, .Paak je postao izvođač na koga treba ozbiljno računati. Come Down dolazi sa albuma Malibu, zamišljenog kao afterlife masterpisa To Pimp A Butterfly Kendrick Lamara. Veza između .Paaka i Lamara je očigledna i sastoji se u veštoj naraciji o okruženju u kom niko ne ostaje ravnodušan, ali je bitno ostati na zemlji i pričati o tome. Bez flagrantne krađe flowa, Malibu je već u januaru postao ozbiljan pretendent za godišnje liste albuma.
Savages – Adore
Promocija novog albuma Savages Adore Life je na internetu doživela nešto slično kao plejmejker Toronto Raptorsa, Kyle Lowry, koji će se naći u timu Zapada na All Star meču zahvaljujući Drakeovom Instagram postu. Savages su doziveli printskrinove iPhone plejera Zoe Kravitz i Ellen Page koje su iskazale zagrejanost za nove Divljake. Album je izašao 6. januara, a svojim strofama nameće preispitivanje slušalaca oko toga da li su njihovi new year resolutions možda previše ambiciozni. I da li, ako voliš život, oni mogu ispuniti svoju svrhu. Prostije, da li je zaista u redu suzdržavati se od svega zarad sticanja predstave samog sebe zbog koje nećes osećati samoprezir.
Erykah Badu – Trill Friends
Cover Kanyeove Real Friends je neverovatno dobra ideja. U ovoj izvedbi, Baduova daje potpuno novu interpretaciju i značaj liniji Homeboys, and some of them we wish we never knew at all. Od kako sam spoznao stvaralaštvo Baduove, ona pripada nekom mom ekskluzivnom krugu superzvezda za koje sam ubeđen da su dobri prijatelji svojim prijateljima i dobri ljubavni partneri svojim ljubavnim partnerima. Trill Friends je dokaz za to.
Courtney Barnett – Three Packs a Day
Gledajući naslov, pomislio sam da ova 28-ogodišnja Australijanka pasionirano konzumira cigarete u stilu menadžera West Hama, Slavena Bilića. Objektivni rezon se pretvorio u iznenađenje slušanjem ovog malog dela njene januarske kompilacije i saznanjem da je Three Packs a Day zapravo ljubavna oda instant nudlama kojih na dnevnoj bazi u kući Courtney Barnett odlazi i do tri pakovanja. Vrlo studentski.
WOODS – Sun City Creeps
WOODS sa Sun City Creeps drži lekciju kako nakon devet albuma ne postati frankeštajnski bend koji nekako funkcioniše, iako mu svi vitalni delovi otkazuju u agoniji. Uradak čije bih preteče mogao naći na ćaletovim džez diskovima sa tematikom Afrike, sadrži suptilne marijači momente i tenzije slične Eniu Morikoneu. Ovako, može poslužiti nekom režiser štreberskije nastrojenom prema muzici, da uvrsti ovo u svoj soundtrack.
Field Music – Disappointed
Ovo lako može da postane deo prvog sata vaše muzičke plejliste za kućnu žurku ako mu date šansu. Sanderlendski duo sastavljen od braće Brewis, ovom pesmom predočava šta bi se dogodilo da su se Lionel Richie i Fine Young Cannibals organizovali u supergrupu krajem osamdesetih.
Timbaland ft. Aaliyah – Shakin’
Pre 10 godina je delovalo nezamislivo da će se Timbaland poput londonskog Čelsija boriti za opstanak u društvu relevantnih. Mikstejp King Stays King, sugestivnog naslova, okuplja Migos, 2 Chainza i Young Thuga, ali highlight ima u posthumnom pojavljivanju Aaliyah u klasicnoj r’n’b formi što je uvek dobro čuti.
Santigold – Chasing Shadows
U spotu se moze videti verovatno jedini model Puma patika koji nije grozomoran. Jedna od pesama/tizera albuma koji će izaći krajem februara, dokazuje da Santigold zaslužuje pažnju vašeg uha kao solo izvođač i ne zaslužuje da ostane upamćena po pesmi Disparate Youth, ili kao poslednji izvođač koji je saradjivao sa Beastie Boys u njihovom punom sastavu.
Jidenna – Knickers
Iz muzičke radionice Janelle Monae, Jidenna u spotu za Knickers izgleda ima diplomsku žurku sa Boardwalk Empire tematikom koju prekida policija. Deo EP-ja The Eephus, Knickers samo podstiče želju da ovaj razigrani The Weeknd sto pre izda album.
Chairlift – Crying In Public
Ako čitas ovaj tekst i nikada nisi plakao/la u gradskom prevozu, a to predstavlja tvoju želju u dubini duše, ovo je tvoj srećan dan. Razmišljao sam da je Everybody Hurts od REM-a komotno mogla proći kao himna plakanja u prevozu. Srećom po mene, Caroline Polachek, kao producent i vokal benda Chairlift, delikatno objašnjava da nema ničeg lošeg u plakanju u prevozu, uz izvinjenje u refrenu, čime daje toj nemoćnoj radnji dozu dostojanstva.
jennylee – Boom Boom
Jenny Lee Lindberg je sa svojim bendom Warpaint 2014. ostavila utisak da je veliki fan Radioheada do albuma In Rainbows. I verovatno joj se Atoms For Peace nije svideo nimalo . Od 2010. i albuma The Fool Warpainta, pokušava da odgovori na ozbiljan muzički domaći zadatak koji je zadao period kraja devedesetih i pocetak 2000-ih. Katatonični trip-hop u instrumentalnom ambijentu ranijih radova Romana Polanskog je estetika koju je Lindbergova uhvatila i odatle ne mrda.
!!! – Every Little Bit Counts
Every Little Bit Counts – watch more funny videos
200 sekundi prave pop-rok žurke od strane benda !!! čiji se uzvičnici izgovaraju Chk Chk Chk, poručuju da su možda Blink 182, Offspring i Bloodhound Gang nepravedno zaboravljeni. Mada, slapstick komedija u spotovima pomenutih Američka pita bendova je mozda jedino što imaju zajedničko, jer je Every Little Bit Counts ozbiljan utisak o političkoj apatiji u Americi.
Matthew E. White ft. Natalie Prass – Cool Down
Natalie Prass ima svoje dve strane: prva je njena ličnost percepirana u vidu Disney princeze i druga, ozbiljna, koja obuhvata stvaralaštvo koje inspiraciju vuče od Dusty Springfield i Janet Jackson. U ovom duetu, Prassova je suvozač Matthew Whiteu, posvećenom štreberu muzike Stevie Wondera i Marvin Gayea i predstavljaju vrlo potcenjenu Minogue-Cave umetnost.
Autor: StariSmrad
COMMENTS