#TeglaNaSigetu – Dan prvi

Kad sam bio mali znao sam svoj pravac, kupovao sam Rock Express i bio metalac. Ok, izvinjavam se zbog ovoga. Poprilično je rano, a ja sam navio sat da bih pisao ovo, tako da ne zamerite. Ali eto, u Rock Expressu sam prvi put čuo za Sziget, samo se tad zvao Pepsi Sziget (product placement) tako da još uvek možete čuti to ime od starijeg brata ili od teče koji želi da bude kul.

Naša mala entourage ekipica se uputila u sedmodnevnu avanturu u Budimpešti, tako da ćemo vas izveštavati svaki dan. Jedino što nas je Exit naučio je da je četiri dana maksimum za festival, posle kojih spontano zabacuješ glavu u levo i jedeš banane sa korom. Tako da se iskreno nadam da se nećemo podaviti posle par dana i da ćemo izbacivati tekstove na dnevnoj bazi. Biće svašta u svakom slučaju.

Iako je Sziget počeo juče, mi smo tu već dva dana. Kako to obično biva, imali smo savršenu ideju da odemo dan ranije da malo problejimo i razgledamo Budimpeštu, iako već znamo gde ima jeftinog alkohola (svuda) i kurtoš kolača. Putovali smo vozom sa navijačima Partizana iz Subotice, koji su nas naučili pesmu Pitali smo Hanku Paldum. Ako nekog zanima kako se završava ova sportska pitalica neka gugluje, ali bolje da ostanete u neznanju jer mogućnosti su prevelike šta sve jedan navijač Partizana može da pita Hanku Paldum.

Neke od standardnih radnji koje možeš obavljati po Budimpešti su ispijanje piva po kertovima i naravno začuđivanje nad mađarskim jezikom i monopol parama. Za one koji ne znaju, kertovi su vam raspadnute zgradurine u centru grada u koje su se uselili pabovi. Ima taj skvot vonj kao Inex ili nešto slično, ali ljudi su prijatniji i ne očekuješ da će neko da te popiša svaki čas. U ove standardne radnje, dodali smo i gledanje utakmice Premijer lige sa navijačima Arsenala. Ma koliko ih privatno simpatisali, bilo je jeftinije pivo za navijače, tako da bi se pravili da navijamo i za Siti ili Liverpul. Ok, ne baš za Liverpul, ipak imamo malo dostojanstva.

Sziget je smešten na ostrvu malo pomerenom od centra grada, tako da postoji opcija i dolaska brodom na festival, ali smo rešili kao i ostatak siromašne dece trećeg sveta, da koristimo metro, pošto će to kod nas biti izgrađeno 3015. Planirali smo da odemo ranije, malo upoznamo ostrvo i sve to, ali jbg, kupovina i poslednja epizoda True Detectivea se isprečila tome. Tako da, dobro i da smo stigli na Robija Vilijamsa, koji je bio glavni hedlajner dana. Ove ostale mađarske izvođače smo ostavili Mađarima i avanturistima.

Što zbog uzimanja press narukvica, što zbog proveravanja početka Siti – WBA tekme gledali smo nastup iz ove pozicije.

20150810_212914

Naravno, Robi je bio pre par meseci kod nas i Pefi je o tome sve lepo pisao, pa smo zbog toga znali za neke od forica koje radi na ovoj turneji. Nekima od nas su ubili Deda Mraza, kad su videli da radi iste stvari kao i u Beogradu. Ali neki od nas su i debili. Koncert je počeo već tradicionalnim pokličem Za dom spremni i pozdravom za sve nas iz Bratislave, a onda je posvetio pesmu svom preminulum starijem bratu Robinu Vilijamsu. Nastup je na momente izgledao kao karaoke za 80.000 ljudi jer je pored svojih hitova odrađivao i pesme poput I love RnR od Britni Spirs i Bohemian Rhapsody od Kanye Westa. Zapevao je i Wanderwall, koju je predstavio kao svoju pesmu. Veliki je car taj Robi Vilijams. Jedna od stvari koje su valjda bile spontane je da je neka nesrećnica bacila njegovu neautorizovanu biografiju, koju na početku nije hteo da potpiše, da bi se na kraju potpisao sa Bruno Mars. Podsetio je ljude na svoje životne uspehe i neuspehe, a onda nas je upitao da li se sećamo 90-ih i zapevao Road to Manderlay. Ova pesma je nekad s kraja moje srednje škole, što je bilo neke 2000. tako da se izgleda ni Robi ne seća tih godina. Mada šta je sve strpao u sebe, dobro i hoda. U svakom slučaju, uz možda Angels i She’s the One, na Manderlay se publika najviše primila, tako da bi Vuk Roksandić konačno trebalo da tuži Robija što mu je ukrao pesmu

Ako ste propustili Robija u BGu, jedino da se nadate da će doći opet, jer realno ovo je jedan jako zabavan šou sa vrhunskim pesmama i uživaćete ma koliki muzički snob bili. Posle Robija nam nije ostalo mnogo opcija – mogli smo kući, ili na tribute to Arctic Monkeys koji se zove Confuse the Coala. Ime nas je privuklo da ih ipak overimo. Ponadali smo se da je ovo možda kao onaj Mekoli Kalkin tribute to Velvet Underground, koji se valjda zvao Pizza Underground, gde je sve ključne reči iz pesme menjao sa pizza. Priželjkivali smo da čujemo Fake Tales of San Coala ili Fluorescent Coalescent, ali šipak. Ovo je bilo kao kad te ortaci zovu u Kuglaš, jer imaju bend i ti ćeš otići jer su ti dobri ortaci, a onda moraš da se napiješ, jer trezan nećeš moći da ih lažeš koliko su loši. Jedino što nikad nisam verovao da ću otići na tribute bend na nekom stranom festivalu, ali eto možda je to magija Szigeta, a možda samo proizvod dva kila džin tonika kog smo sljuštili na Robiju.

To bi bilo za prvi dan, tj. minus prvi kako je navedeno u protokolu. Danas je nulti i poklapaju se Florens i Future Islands, tako da ću se danas uglavnom baviti time šta od ova dva izvođača moram da odjebem.

Autor: MimiKraljMamba

COMMENTS

WORDPRESS: 1
  • comment-avatar
    bbkov 5 years ago

    Ako vas pokosi, idite u neku od banja, mislim da su za vreme festivala Sečanji i Lukač najsigurnije opcija, često se prodaju karte metro za nedelju dana, a kao “nagrada” je i ulaz u banju, bar je tako bilo prethodnih godina.
    Have fun!