- korak je pričati mnogo glupe fore, zbog kojih moraš da staviš 10 dinara u teglu.
- korak je da od tih para napraviš sajt
- korak je da onda zbog sajta ideš za dž na festivale
Četvrti (potencijani) korak, kurve i kokain još uvek čekam. Ali vratimo se na treći. Rečima Vladana Tegeltije eto SOS Kanala u Zagrebu. S tim što nije SOS Kanal nego Tegla, i nema poprilično nikakve veze sa basketom, već je u pitanju jubilarno (pa sad zamislite da znam koji je ovo po redu) izdanje IN Musica, najpopularnijeg Zagrebačko l(j)etnjeg festivala.
Inače stigli smo pre neki dan, Zagreb je čak organizovao i festival vatrometa u našu čast.
https://www.instagram.com/p/BG2h8WMpGZB/
Najlakši najjeftiniji prevoz do Zagreba je i dalje voz, ako ste padavičar, ako ste sređen čovek sa platom i svojim vozilom, onda naravno auto, mada ako ste u toj poziciji, šta ćete koj kurac na festivalu. Inače, u vozovima ima sve manje kupea, i apelujem da se to promeni, jer poprilično je glupo kad u ovim zajedničkim vagonima pokušate celo pile da raščerečite i jedete.
Pošto smo došli ranije, iskoristili smo priliku da obiđemo sve ZG znamenitosti, Trg Bana Jelačića, onu ulicu gde svi piju kafu, i videli smo “2 Chellos” kako daju intervju. Mislim da smo ih videli. Jbmliga liče, ne znam baš kako izgledaju. Pošto je Hrvatska na Euru 2016, ceo grad je u tom fazonu, tako da možeš da načuješ priče u prolazu o tome kako im poraz od Španije odgovara jer tad idu na nekog drugog u 1/8 finala. Možete isto i kupiti pivo, čokoladu, i preparat za suđe sa slikom Vedrana Ćorluke.
Al dosta o ovome, ajd malo o festivalu. Glavni brend festivala je blato, svuda ga ima, jer gotovo po pravilu, kiša uvek pada, i sami domaćini se hvale dubinom i količinom istog ispred main stejdža. Bio sam ovde pre 5,6 godina, pa sam se znalački izgubio kad sam izašao iz tramvaja i krenuo u suprotnom smeru. Šarmirao sam dve Zagrepčanke svojim miksom zvezdarskog i donje dorćolskog naglaska, sa nehajnošću beogradskog studenta, i one su me uputile na pravi put. Zbog tog mog kašnjenja pola repertoara Corala sam slušao spolja dok sam prilazio samom festivalu. Što mi i ne smeta mnogo, jer su mahom na početku bile nove pesme u kojima Coral otkriva da postoji Tame Impala, a ja ne nešto i ne volim Tame Impalu. Taman ulazim na set starijih pesmičica. Coral je svakako jedan od onih bendova za koji ni ne znaš da imaju gomilu hitova, dok ne dođeš na njihov koncert. Barem hitova u mojoj glavi. Ređaju se Jacqueline, Don’t Think You’re the First, In the Morning i naravno ono zbog čega smo svi tu, Dreaming of you. Fin nastup, i prijatno iznenađenje baš za početak festivala. Podsetilo je na onaj period kad je postojao radio u Srbiji, i kad si ovakve pesme mogao da čuješ u dnevnom programu.
Nakon toga, čekao sam jedno pola sata na Monoswezi, neke veseljake koji sviraju afro, ali nikad nisu došli na binu, let im je kasnio, i valjda su se pojavili nekad kasnije. Za to vreme sam se sprijateljio sa dve Mađarice, kojima je bilo čudno što ne nosim gumene čizme. Odgovor je bio, zbog toga što Tigar Pirot nije nikad proizvodio muške stilizovane gumene čizme. Nisu razumele foru. Usput overio malo Nikki Louder, slovenački bend, neki noise, math rock, jbmliga, nije mi se dopalo. To je uglavnom muzika za ekipu koja je prerasla metal, pa se još uvek traži.
Veća ekipa se skupila, mahom devojčice, ispred maina, jer je krenuo Jake Bugg. Od njega znam ukupno tri pesme, i bio sam spreman da ga malo popljujem, jer me pre svega nervira to njegovo njakanje. Međutim, prvi deo koncerta je dobar, ispalio je sve hitove. Skidam kapu na to što ima 22 godine, i već karijeru. Sećam se sebe u 22. Mislim da sam još uvek pio dvolitru ispred filozofskog. Ali da ne bude da ga hvalim, postaje sve dosadniji u drugom delu koncerta, set mu je predug, počinje da ide malo na nerve taj njegov Liam Galagher wannabe nezainteresovan stav. Svirku spašavaju naše nove drugarice iz Slovenije koje izlaze iz mase sa punom čašom Votka Matea, jer nisu znale šta naručuju. Naravno da sam preuzeo odgovornost na sebe i popio to. Inače sa Slovenkama pričamo sve najkulturnije na engleskom, dok nisu malo popile, tad su propričale srpski u standardnom “ko nas bre rastavi maniru”.
Django Django, možda najzabavniji prvog dana. Rejv i blato. Blato i rejv. Zvuče kao Darkvudi na protestu ’96. That’s good thing. Čekao sam gomilu nekih pesama da odsviraju, kasnije proverio i skontao da sve to ne sviraju oni, i da ja ustvari znam samo jednu njihovu stvar, ali provod je bio baš do jaja, tako da kao što mi rekoše, ako se dobro provedeš, a ne znaš šta su oni i šta sviraju, onda je bend zaista do jaja.
Nakon toga kreće hedlajner prve večeri Gutterdammerung, tj ceo taj projekat, film ili šta već. U suštini to je crno beli film sa gomilom poznatih likova iz sveta muzike, koji ide na platnu, a ispred toga bend svira hard and heavy klasike. I valjda je bio Henri Rolins. Kažem valjda jer sam ostao pet minuta na svemu ovome, jer ovo nikako nije dobra festivalska zabava, i stvarno ne znam kako se ovo uklapa u programe festivala širom sveta. Sve počinje onim “ameno dorime” uvodom, Igi Pop nam nešto saopštava sa platna, i onda bend svira Iron Man od Sabbatha. U toku noći kad bi prolazio pored bine, čuli su se i Dorsi, i Cepelini, na kraju valjda i Ace of Spades. Kontam da u svakom gradu postoji neki lokalni KST, ili Kuglaš, gde možete čuti ovakav neki bend koji obrađuje sve ovo. Potpuno nepotrebna stvar slušati na festivalu uz indie malopišaste likove. Sinoć sam mislio da je ovo potpuna propast, danas sam malo bolje volje pa neću to reći.
Za kraj pogledao malo Bambi Molesters, koji su naravno standardno dobri, i nema tu nekih novina za njih reći, ali sam morao sa pola da odem, jer su drage nam koleginice iz Svilenih Buba rešila da pevaju na nekom karaoke stejdžu. Nisu im dali da pevaju April u Beogradu, pa su se opredelile za Toxic od Britni. Snimak postoji, ako nekoga zanima, kontakt u inbox Tegle.
Kolege novinari iz Danske me čašćavaju pivom, i tu se negde završava sećanje na ovo veče. Prilažem sliku kad sam poslednji put viđen. Večeras je Florens, kao i utakmica Hrvatska – Španija. Biće zabavno.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS