Celog život se smejem srpskim putarima. I pričam onaj glupi vic, koji to ustvari nije, već je standardna vest svakog novembra (decembra, januara februara, marta…), kako je sneg ponovo iznenadio srpske putare. A onda krenem u Sloveniju, u februaru, u laganim patikama kupljenim u Dajhmanu za 150 dinara. Alpi su ti tu da pljuneš, ali kurčiti se mora. Zato sad ovaj tekst pišem dok živa u toplomeru pokazuje finih 38,2. Nisam baš vreo kao Ceca.
MENT festival je showcase festival koji se održava u Ljubljani već četiri godine, u sred zime kad mu vreme nije, što možda i nije toliko loše, jer nema pijanih Engleza koji se valjaju u blatu. Doduše, ima pijanih Slovenaca koji se valjaju u snegu, a sneg je malo kulturniji od blata. Ovo putešestvije mi je odlično palo da premostim vreme do nekih letnjih žurki i svirki na otvorenom, koje se već lagano kuvaju.
A šta je showcase festival? Za one koji ne znaju, to vam je ipak za one koji žele da znaju malo više, muzičke nerdove koji vole da pronađu nešto novo pa da smaraju sa tim pre nego to zaista postane popualrno, kao i za ljude iz posla, promotere, agente, novinare i ostale muzičke radnike. Muzički radnici naravno vuku sličnosti sa terminom “sportski radnici”, odnosno sa ekipom koja posle tekme sedi na trećem poluvremenu u obližnjoj kafani i pije dok se obrće prase. Muzički radnici ne okreću prase, ali piju. Baš piju. Onako baš baš. Od ranog popodneva. Pa posle dolazi do bratimljenja, sklapanja internacionalnih poslova, uz naravno standardan poklič “ko nas bre rastavi”. Naravno, taj poklič nema mnogo smisla ako si rešio da sklopiš dogovor sa estonskom koncertnom agencijom, no dobro.
Festival je smešten na nekoliko lokacija po gradu. Preko dana se odigravaju predavanja i razgovori na raznorazne teme u Kino Šiški, što vam na srpskom znači Bioskop Šiška. To vam je nešto kao naš Dom omladine i mahom je ispunjen zanimljivim i polu-zanimljivim pričama, koje ste, ako putujete po ovakvim vrstama konferencija i festivala, sigurno već čuli, i teško da ćete saznati nešto novo. To novo što sam čuo i priče koje su mi se svidele neću da pominjem, pošto želim da ih ukradem, ili sačuvam za sebe.
Svirke se dešavaju u klubovima u Metelkovoj ulici i okolini. Za one koji ne znaju šta je to, zamislite kao da u nekoliko popularnih klubova u Cetinjskoj sviraju bendovi, za koje pritom uopšte niste čuli, ali je sve vreme puno. Počelo je sa nešto popularnijim bendovima, koji opet ne bi mogli da se nazovu baš headlinerima. Na veliku binu Kino Šiške izašli su Algiers i Young Fathers. Algiers je prehajpovan garažni rok bend koji ima svoje dve pesme, ali ništa više od toga. U nedostatku neke prevelike kreativnosti, članovi benda se bacakaju po bini, padaju i udaraju po instrumentima, valdja da nam pokažu koliko su besni. Da nema sjajne stvari The Underside of Power, koja na pravi način kombinuje sve što ovaj bend zaista želi, ovo bi bio samo još jedan bučan koncert benda koji je previše slušao sastave koje realno niko zaista ne voli, ali će vas ubeđivati da su najbolji ikada (kah Suicide kah).
Young Fathers je već drugo. Young Fathers je budućnost muzike. Ili je ta budućnost već stigla. “Mladi oci” su tri lika koja stvaraju muziku za ples i repuju preko tribalnih ritmova, mada to i nije baš rep. Doduše, svakako nije ni pevanje. Ipak, saopštavaju nam priču tako da je svi razumeju. Nisu uspeli da se vinu u svetski vrh radom na saundtreku za Trainspotting 2, ali možda je tako i bolje, jer mogu da stvaraju pod punom slobodom, bez da im neko stoji nad glavama i zahteva popularnost.
Šta smo još gledali? Mađarski odgovor na Kasabian, ali kada bi Kasabian imao saksofon i trube i svirao na plažama gde letuju britanski turisti, iliti Fran Palermo. Avoid Dave, bend dotičnog koji je u domovini mu Estoniji lik koji piše pesme za pobednike tamošnjih Zvezda Granda i 3K Dura, a ovde svetu predstavlja punokrvne modern pop pesme sa dodacima alt. rnb-a. Tehnički sve što nam hipstersko-pičforkasti mediji sugerišu kako bi trebalo da slušamo. Nekomunikativniji bendovi, iliti barem oni na prvu loptu nekomunikativniji, su možda ostavili najupečatljiviji utisak. Litvanski BADBADNOTGOOD, iliti Sheep Got Waxed je bend koji morate obavezno pogledati ako zalutaju u vašu mahalu na neki lokalni jazz festival. Jer ovi momci dekonstruišu pesmu, pa je vrate, pa je opet razbacaju na više delova, pa te delove skupljaju po bini. Pritom ne skidaju osmeh sa lica i super se zajebavaju, što se ne može reći za neke njihove starije i ozbiljnije kolege. Slovenački Darla Smoking je hit festivala iz drugog plana. Već sam im u najavi festivala nadenuo ime “turski Forest Swords”, zbog orijentalnih semplova, ali idu oni mnogo dalje i mnogo više u sferama apstraktnog instrumentalnog hip hopa, daba i jazza. Ovakvim likovima otvorena sva vrata širom sveta, samo naravno ako je publika spremna za malo zahtevniju muziku. Valja da pomenemo austrijsku reperku Mavi Phoenix, koja će već sledeće godine u ovo vreme biti dovoljno popualrna da joj ne trebaju ovakvi festivali, s obzirom da već ima bukirane velike bine evropske.
Da, videli smo i naše Dogs In Kavala, i komšijskog Svemirka i još mnoge druge koji će ipak sačekati neki drugi tekst i festival da budu pomenuti. MENT je zaista odličan mali festival, taman za one koji su dosta toga videli i čuli, i potrebne su im neke novine na polju muzike, gde vam veće zadovoljstvo pričinjava da čujete austrijski gitarski bend nego Arctic Monkeys po treći put. Ili barem da popuniš vreme dok ne čuješ Arctic Monkeys po treći put.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS