Sinoć je u Beogradu svirao Interpol i izgleda da su na koncertu bili svi koji nisu na moru ili negde drugde, sudeći po Instagramu i Tviteru. Bravo deco, ponosan sam na vas. Malo mi je žao što ih nisam slušao na Kališu, ali nadoknadićemo mi to sutra. Za to vreme, doživeli smo jedan od bizarnijih dana festivala. A zašto – saznaćete u nastavku.
Sve je počelo jako rano. Metronomy je izašao na glavnu binu već u četiri popodne. Sva sreća pa je vreme malo iskuliralo sa vrućinčinama, pa je moglo da se bude ovako rano na svirci. Gledam ih drugi put ove festivalske sezone i sada su ostavili jako bolji utisak. Na Primaveri mi se nešto nisu dojmili, mada su mi prisutni posle prebacili da sam sve vreme pričao i da nisam ni slušao cert. Dobro, možda ima i toga. Hitične disco indie pop pesmičice su nam podigle raspoloženje, a za kraj je naravno ostavljena ta jedna pesmetina koju imaju – The Look. Sve vreme sam razmišljao kako im fali jedno jako producentsko ime, da od njih napravi bend za prvu ligu i bolje termine na Mainu. Desiće se i to.
Nakon toga, poslastica dana, mlada turska pevačica Gaye Su Akyol koja meša (hehem, meša meša) tursku i ostalu orijentalnu muziku, sa psihodeličnim i tvrdim gitarama benda iza nje. Nešto kao kada bi Šemsa pevala uz nešto tvrđeu Tame Impalu. Pritom su svi na bini u tradicionalnoj superherojskoj nošnji. Ona izgleda nešto kao miks Ksene ratnice i Wonder Woman, a ovi iza kao mali Betmeni. Znači kidanje. Plus, sad znamo kako su se svi ostali osećali pored Srba na Bregi, pošto je publika sad mahom bila turska, Gaye je pevala sa njima i oni sa njom, onda je nešto na Turskom jebala majku Erdoganu i zapevala veliki hit Selde Bagčan Yaz Gazeteci Yaz, na opštu radosti svih prisutnih.
Nakon toga nisam baš bio raspoložen za White Lies i njihove pesme o ljubavi, smrti i umiranju dok se voli. Sve se to dešavalo u šest popodne i valjalo je da se ubije vreme do jebena pola dva ujutru i nastupa Tychoa. Hedlajneri su podbacili, ili je to možda generacijska situacija. Na mainu su svirali Hurts, koji gle čuda još uvek postoje, i Chainsmokers, za koje nisam baš siguran da znam šta su, ali imaju pesmu sa Coldplay.
Dao sam šansu Allah-Las, pa onda onoj maloj iz Gossip Girla što ima bend, pa smo onda išli na španski rep, gde smo se pravili da smo došli ciljano, a realno smo zalutali. Onda smo slušali The Naked and Famous, ali sam sve vreme bio fasciniran da su oni sebi nazvali Goli i poznati. Posle milion sati čekanja, konačno je počeo Tycho. Atipičan bend za Sziget, instrumentalna muzika sa kadrovima Tarkovskog na video bimu nije baš festivalska muzika, a naročito posle dva ujutru. Ili je to generacijska stvar. Ambijentalna elektronika koja prelazi u post rok i vraća se nazad. Verovatno jedna od boljih svirki na festivalu na koju će drkati svi oni koji su joj prisustvovali, jer nas je bilo jako malo.
Ponedeljak je najbolji dan na Szigetu, pa očekujte da sutrašnji tekst bude u fazonu – bilo je do jaja šta da vam pričam.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS