Ovo vreme koje posmatrate kroz prozore nagoveštava da je gotovo što se tiče outdoor bleje i da imate dve opcije kako da popunite onih drugih osam sati po drugu Lenjinu. Zabijte se u kuću i bindžujte sve moguće serije na ovom svetu, pošto ih trenutno toliko i ima, da ako želite sve da ih pogledate, morate svo slobodno vreme da im posvetite. Ili se okrenite kulturnoj sceni grada, a fala bogu toga kod nas uvek ima. Prošle godina smo pokušali da posetimo što više filmskih festivala, a možda i najbolja iskustva nosimo sa Slobodne Zone. Postali su nam omiljeni, osim ako ovo ne čita neko iz organizacije drugih festivala. Onda ste nam svi podjednako dragi. Od 10. do 15. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, održava se 12. po redu Slobodna Zona. To je šest dana uživanja u filmovima, koji su malo angažovani, malo food for thought, i nadamo se da vas neće ostaviti ravnodušnima i sa pitanjem – na šta sam ja ovo potrošio dva sata? Zonu otvara film Neruda u Sava Centru, Pabla Laraina, čiji su filmovi već uobičajeni na festivalu. Prošle godine je njegov Klub, o popovima negativcima, pokupio fine kritike od publike. Novina od ove godine je da postoji regionalni takmičarski program, gde će se autori iz okruženja takmičiti ko je snimio najpametniji film i progovorio o temama, o kojima baš i ne pričaju svi.
Preporučićemo vam nekoliko naslova, a vi lepo na blagajne, kupite karte, pa možete da poklapate ljude u filmskim raspravama tipa – dobar ti je taj Dr. Strange, ali nije baš dokumentarac o filmskim radnicima iz Severne Koreje.
Požar na moru
Za početak film o kom se možda i najviše priča. Dokumentarac pobednik Berlina dolazi baš u pravo vreme, kad migrantska kriza ponovo izbija u prvi plan na vestima. Film prati život izbeglica na ostrvu Lampeduza, mestu 150 milja južno od Sicilije, koje je prvo ugostilo početni talas izbeglica iz Afrike i sa Bliskog Istoka.
Patrijarh
Devedesetih, kada nije bilo previše legalnih američkih filmova zbog nepravednih i ničim izazavanih sankcija, pojavio se novozelandski naslov koji je postao hit, a nije ga režirao Piter Džekson – kultni Bili smo ponosni ratnici, reditelja Leeja Tamahorija. Lee se vraća pred srpsku publiku sa filmom Patrijarh, i to sa pravom balkanskom temom krvne osvete. U to ubacimo i ruralnu okolinu u kojoj žive Maori i eto priče sa kojom svako sa ovih prostora može da se identifikuje. Ne zbog Maora, nego zbog osvete.
Ljubavnici i despot
Dokumentarani film koji po opisu može komotno da se svrsta u trilere. Kim Džong Il prvo kidnapuje mladu glumicu, zatim i mladog reditelja i onda oni snimaju filmove za njega i kuju plan za bekstvo. Realno, ovakva priča me više zanima nego da gledam novog Bournea. Pritom, ovo je jedini film na festivalu čiji naziv u sebi sadrži čak dva imena srpskih bendova.
Sing Street
Jedini film koji mogu stvarno da preporučim, jer sam ga gledao. Vi ostali imate priliku da ovu lepu coming of age pričicu gledate na velikom platnu, za razliku od mene šabana koji je skidao sa torenata. Dečak voli devojčicu, a ima starijeg brata koji mu pušta muziku, i onda spaja lepo i korisno, tj. pravi bend kako bi impresionirao malopre pomenutu. Realno, nema tu šta da ne valja.
Dok otvaram oči
Verovatno najbolji film koji sam prošle godine gledao na Zoni je bio turski Mustang, tako da prednost dajem svim filmovima sa devojkama u adolescentskom i post-adolescentskom periodu. Tunižanski film o osamnestogodišnjoj devojci koja (dok njeni roditelji očekuju da postane doktor) pije, juri sojke i peva u rok bendu, a sve se dešava par meseci pre Arapskog proleća.
Usnula devojka
Očigledno volim da gledam filmove sa ženskim glavnim likovima, s tim što ovde, umesto arapskog proleća. imamo čudnu devojčicu iz Australije, koja dolazi u period kad je zanimaju priče o pčelama i cveću. Po trejleru možemo zaključiti da je rediteljka stvarala pod velikim uticajem filma Napoleon Dynamite. Sad jbg, to će za neke biti dovoljno, a neke će to verovatno odbiti.
Sve ostalo što vas zanima možete saznati na adresi freezonebelgrade.org.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS