Koliko je bilo ljudi sinoć majku ti jebem!!!
Nezapamćen broj ljudi se sručio na ostrvo, da uživa u zabavi i piću i cirkusu. Gistro! Svi su došli na Rijanu, što se i videlo po završetku njenog koncerta, ali o tome malo kasnije.
Naš dan je počeo lenjo i mamurno kako to i obično biva, s tim što se pojavila neka karta viška koju smo naravno rešili da brzom brzinom prodamo i obogatimo se. Treba napomenuti da je ovaj nulti dan rasprodat još pre mesec dana. Sjajnim poslovnim manirima našeg generalnog direktora, uspeli smo da prodamo kartu Grku iz Beča za duplo više, nego što je originalno koštala. Koliko se zajeb’o lik.
Pošto sam juče sticajem nesrećnih okolnosti sam putovao do ostrva, u vozu sam slušao priču dva Engleza koji sve najlepše imaju da kažu o Beogradu i Sarajevu. Između redova, neka naša sestra je dala i time poboljšala međunarodne odnose sa Velikom Britanijom. Bravo sestro, za dobrim konjem, prašina se diže. A u današnjoj epizodi Teglinog paparaco lova, pratili smo Marčela i Saru Jo na koncert Rijane, pa evo i fotografije.
Kolika gužva će biti najavljeno je već na MO (mrzi me da tražim ono norveško O na tastaturi). Dugački redovi su bili ispred šatora A38, gde je jedva ko na kraju uspeo da uđe i čuje ovu, od ove godine, veoma popularnu pevačicu. Kažem od ove, jer je svirala prošle godine pred polovinom današnje publike. Tako da smo ga izduvali za MO, Jake Bugga sam već slušao na InMusicu, pa sam uzdahnuo, prekrstio se i rekao, a jbg, Parov Stelar. Nisam nikad bio fan electro swinga, samim tim ni ovog benda. Sve to deluje kao neka rendom pesma koje niko niko u suštini i ne pravi, nego ti dođu uz Winamp kad ga skineš sa neta. Šutke i dajvovanje na sve strane na Parovu su nas prilično iznenadili, tako da smo na Rijani očekivali wall of death (nije da nismo bili u pravu). Da stvar bude još bolja, lik koji je stajao ispred mene me je uhvatio za kitu, misleći da će tim pokretom uhvatiti nešto žensko. Strah i neverica u njegovim očima kad se okrenuo je nešto što ću dugo pamtiti. Posle sat i po dosadne svirke dočekali smo da i ovu muziku ostavimo za popodnevna matinea novobeogradskih splavova.
Pre desetak godina, Rijana je imala koncert u Beogradu, a ja sam radio u podrumu Mamuta, prodavao karte i podsmehivao se svakom kupcu starijem od 25 godina. A onda deset godina je prošlo kao tren, i eto mene nekih 20-ak metara od bine na njenom nastupu. Doduše, dosta toga se promenilo od tad. Ona je postala jedna od najvećih svetskih zvezda, napravila neke od najboljih pop pesama 21. veka (Only Girl (In the World) FTW), a i izgleda kao da zna šta radi. Mada sam i ja postao manje prepotentni drkadžija (ne, nisam) i izgledam kao da znam šta radim (ne, ne znam). A i Anti je jedan od najboljih albuma koje sam slušao ove godine.
E sad, da li zbog ljudi koji su stajali jedni drugima na glavi, pa je sve delovalo kao rekreiranje GoT epizode Battle of the Bastards, da li zbog toga što je kasnila pola sata, ili zbog toga što je gomila ljudi prvi put došla na festival, pa realno i ne zna kako da see ponaša na masovnim skupovima, atmosfera je bila dosta nategnuta i napeta, što nije svojstveno ovom festivalu. Dosta ovakvih situacija je bilo sinoć.
Iako pesme znamo, sve je delovalo prilično njanjavo, svi su besni od prethodnih guranja, dosta je trebalo ljudiam da se opuste, a i RiRI se ipak pokazala da nije festivalsk izvođač, već da je više za samostalne nastupe koji su cirkus sa menjanjem odeće, koreografijama, letećim kepecima i bradatim ženama. Pesme su joj trajale po minut i po maks, pa je sve delovalo kao kad ti pijani ortak sedne za komp i pušta po strofu neke pesme i onda bude u fazonu u ček ček da čuješ ove, ne ne bolje slušaj ovo. Obučena je inače bila kao Imperator Palpatin iz Star Warsa, a ispod kapuljače je krila kosu perfektno sređenu, kao izašlu sa fotošopa za reklamu za Patent Pro V. Malo je komunicirala sa nama, zapitala se da li 90 hiljada ljudi (koliko je po nekim podacima bilo sinoć) uopšte ima na Barbadosu, biseru crnogorskog primorja, odakle je ona. Tek u poslednjih pola sata su stvari došle na svoje mesto, guranje je prestalo, ona je počela duže da izvodi pesme, a ja sam popio svoje šesto pivo, pa se i raspoloženje popravilo. Diamonds je bila možda i najemotivnije izvedena, a Man Down je bila do jaja, jer ipak je to najveća rege pesma u poslednjih 16 godina. Obradu Tame Impale je propratio odgovaraući acid VJ-ing. Ostaje žal što je isfušarila najveći ht i odgovor na srpsku radio reklamu jugodrvo ugodrvo odrvo odrvo, Umbrella ella ela ee. Konačni zaključak – moglo je bolje, i ljudi su govna.
To da se dolazilo samo na Rijanu se videlo posle, gde se reka ljudi slila ka izlazu, umesto da odu na Travis Scotta, koji je sa njom na turneji i koji je sličnog žanra. Ipak, samo poznavaoci ovog zvuka su napunili A38 i fino se proveli, iako ostaje žal što nije otpevao onu stvar od Bekfleša Gde su ortaci. Par pesama, opet šutke i veliki hit Antidote su bili dovoljni za fino dizanje atmosfere i malo opušteniju bleju za razliku od tuče na Rijani. Jbt, tuča na Rijani, šta je sledeće, molotovljevi kokteli na Bijonse?
To je to, ostavljam vas sa mojim outfitom na sinoćnjem koncertu, čisto da znate da reprezentujem Srbiju na najbolji način.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS