Nešto razmišljam, ona krilatica Eat, Sleep, Rave, Repeat, nije baš najpametnijim redom postavljena. Mislim zašto bih spavao pre rejva. Možda Sleep, Eat, Rave, Repeat. Mada što bih jeo pre rejva. Jedino ako mislite na neke zezalice, a ne na hranu. Ili Rave, Sleep, Eat, Repeat. U svakom slučaju, mogućnosti je mnogo. Upravo to rejvovanje je razlog zbog kojeg će ovaj tekst biti malo kraći. Dobro, malo više kraći.
Iz ove perspektive, jučerašnji dan se možda nije ni desio. Evo sad nešto motam po glavi i kao znam da sam bio negde i znam da su se dešavale neke stvari, ali nije da baš imam mnogo pojma šta i kako. Sećam se da smo u dolasku na metro ušli u tri pogrešna prevoza. To je valjda trebalo da nam naglasi da neće sve ići baš potaman. Zbog tolikog klackanja pogrešnim prevozima uspeli smo da ne dođemo na Mo, tj. stigli smo tek na poslednje tri pesme, mada i to je bilo lepo. Uspeli smo da čujemo sve tri pesme koje je radila sa omiljenim ciganinom Diplom, da se skoro pa rasplače jer joj je bio rođendan, a masa ispred nje je bila jako nepregledna. Već pet godina dolazim ovde, i mislim da je i Mo stalno ovde. I da, juče je bio rasprodat dan, ako mene pitate ne znam zašto, jer mi glavni hedlajneri toliko nisu na radaru, da ne znam ništa o njima. U pitanju su Shawn Mendes i Kygo.
Shawn je dečarac koji peva pop pesmice, pravljenje da bi talent show takmičari mogli se dokažu, dok je Kygo valjda neki novi Avicci. Dečarca nisam poslušao, dok Kygoa jesam, ako se i on ubije kao Avicci, da ne bude posle nema više. Odradio je i neki EDM remiks Marvina Geja i njegovih seksualnih osećanja, jer što da ne, festival je god damn it!
Već sam u nekim prethodnim tekstovima proglasio Sziget Viva Zwei festivalom, a bukiranjem Goo Goo Dollsa su to i potvrdli. Koliko znate njihovih pesama? Osim one jedne, možda još jednu. E pa Mađari i ostala bulumenta izgleda znaju više. Ljudi pevaju sve vreme, a bend se zaista trudi kao da su nekad stvarno bili veliki, iako je sve to kao neki Bon Jovi za siromašne. U međuvremenu je izgleda neko zabranio kamermanima da snimaju flešovanje devojaka, pa nije bilo golotinje na video bimu. Na kraju Iris, gde je svako živi ispred bine zapevao, i moram priznati da ni ja nisam ostao ravnodušan. Nekako je sve bilo dirljivo i lepo i lejm, kao i ceo Sziget uostalom.
Ima ono u High Fidelity kad glavni junak piše top 5 dream job listu. Meni se izgleda na visoko drugo, ili treće mesto, popelo da putujem svetom i pronalazim trubačke orkestre. Ok, za Meute nisam putovao svetom, ali sam metodom klik vamo klik tamo na Jućubu došao do ovih finih uniformisanih momaka, koji na trubama, bubnjevima, gočevima i ksilofonu presviravaju tehno i haus klasike. Tako možemo da čujemo The Man With The Red Face Garnijea Lorena, Ameov Rej, ali i Disclosure i You and Me. Nešto kao Berghain meets Guča. Ne znam bolji opis za nekome nešto preporučiti. Likovi na ksilofonu i manjim trubama sviraju melodije, dok ovi sa bubnjevima i većim duvačkim instrumentima prave duboke basove kao iz dubina tehno klubova. Ako treba jednu stvar da provalite iz ovih tekstova, onda neka to budu Meute.
Sve što se desilo na ovom nastupu mi je pomoglo da se kasnijih stvari malo manje sećam. Little Dragon je imala čudan set i upadala u neke čudne elektro dubine. Navikli smo ipak da je u nekom poppy r’n’b fazonu. Chet Faker, iliti Nick Murphy, ili kako god se već sad zove je razočarao. Bio je dosadnjikav i kao da se u svojoj novoj inkarnaciji u vidu Nika Marfija stidi svojih prethodnih radova. Nešto kao kad Vikler hoće da bude Đorđe Miljenović. Mada šta više o tome da pišem, ni ja nisam bio najbolji sinoć, tako da se neću praviti da imam nešto više i pametnije da kažem. Kao ni o Daveu Clarku.
Ali evo, da ne slušate samo moje žalopojke, gledajte još lepih fotki koje je uhvatila moja cimerka, a zapratite je obavezno na Instagramu, na @lu.lu.mu.mu.
COMMENTS