Postavlja se pitanje da li je Exit zaista ovoliko naporan, ili smo mi matore konjine? Posao izveštača sa festivala uopšte nije lak i sad razumemo našu braću novinare koji izveštavaju iz Iraka i Avganistana. Krvav je to ‘leba. Da smo matore konjine pokazuje i činjenica da smo ranijih godina, preko dana tumarali po gradu, dok smo juče ostali pod klimom i čak odradili popodnevnu dremkicu. Ne ide nam u prilog ni to što smo na jućubu slušali tužne hitove Đorđa Balaševića, predsednika Vojvodine, koji nas je dodatno uspavao. Evo ovako je to nekako izgledalo.
U međuvremenu je javljeno da je otkazan nastup Robina Shultza i sigurno su svi radnici i vlasnici butika u Ušću bili pogođeni, pošto ste u tim lokalima najviše mogli da čujete ove dance/disco/štagod numere. Pritom, na line up je dodat i Kristijan Molnar, koji se sigurno probudio i video da pušta na Areni, jer je dan pre primećen kako do kasnih jutarnjih časova đuska uz Pleksa. Prvi put smo ušli na tvrđavu pre 22, a razlog za to je bio nastup Tinariwena. Oni su festivalska atrakcija već godinama, tako da je pravo čudo što ih Exit ranije nije doveo. Kao što Brega i Boban Marković prodaju ciganski bluz svuda po svetu, tako smo i ovde slušali kako j teško živeti u pustinji i biti na putu, odvojen od svoje kamile. Šalu na stranu, ovo je bila jedna vhunska svirka, za prave sladokusce. Na pola certa, čikica koji je do tad samo đuskao i pomalo pevušio/zavijao kao neka savršena kombinacija Branke Sovrlić i Beza iz Happy Mondays je uhvatio gitaru i jebo majku svima. Tinariwen je onaj Exit koji nam svima nedostaje, barem nama starijima od ’90. godišta.
U međuvremenu, izbauljali smo po okolnim binama i poslušali Guitar Gangsters na Future Shocku, fin pankić, i Graham Candya na Fusionu koji zvuči kao jedan od onih likova što njače preko gore pomenute muzike za butike. Probali da odlsušamo makar kraj omiljenog nam Wenta na JDX stejdžu, međutim nisu nam dali da uđemo sa pićem koje nije kupljeno na njihovom stejdžu, tako da dok smo popili, svirka se završila.
Sve je ovo bila predigra za najočekivaniju svirku (barem za nas) Exita – The Vaccines! Kažem za nas, pošto je Main bio praznjikav. Mogli ste lagano da padnete na ulazu i da se skotrljate u prvi red, što se retk dešava kad nastupaju headlineri dana. Međutim, to nam nije smetalo, jer i Vaccines su onakav bend, kakav nas podseća na starija izdanja Exita. Otvaraju svirku sa muzikom iz GoT-a, i to je verovatno bila jedina pesma koji su neki ljudi znali za ceo nastup. Mi nismo bili ti, i pevali smo sve hitove kojima su nas počastili. Na If You Wanna i I Always Knew se napravila najbolja atmosfera. Najbolja svirka festivala do sad, ko nije bio nek se kaje.
Nakon toga, rešili smo da malo zajebemo Arenu i otišli na JDX Stage, gde su drugari iz Kišobrana imali svoj set. A i red je da ispratimo najbolju beogradsku žurku na komšijskom terenu. Tu negde nam se i pamet muti, jer je Jack Daniels u kombinaciji sa pivom koje smo pili pre toga dobitna kombinacija da se ne sećate mnogo stvari.
Na HNS-u smo naleteli na nastup Tommy Four Sevena koji je bio korektan, ali smo se mi nameračili na Atheist Rap. Međutim, dok smo se popeli do Fusiona, noge su već krenule da otkazuju, tako da malo Godine kulture i Felicite, i to je bilo sve što smo mogli da pružimo omiljenim nam Novosadistima. Za kraj, stigla nam je dojava da su nezadovoljni posetioci Exita hakovali sajt, pa eto da podelimo sa vama.
Večeras, poslednje večeri, očekujemo dosta suza, kao na poslednjem danu maturske ekskurzije.
Autori: Miloš Dašić i Stefan Ćorić
COMMENTS