Drugi dan nas je dočekao umorne, iskrivljene i razbijene od prethodne noći, tj. jutra, tako da nismo davali znake života do nekih dobrih pet, šest popodne. Bili smo preumorni, a i sinoćni program nije baš mnogo obećavao. Čak je postojao plan da ostanemo kolektivno i odgledamo finale Parova, ali odlaganje finala ove televizijske poslastice za 15. jul, kao i nastup Boža Vreće na Fusionu nas je naterao da se malo iscimamo. Zbog svega, u ovom izveštaju nećete naći naše dnevne doživljaje, osim ako ne želit fotke i snimke kako ležimo u krevetima i slušamo rane radove Južnog Vetra (šaljemo obnažene slike u inbox).
Gužva je sinoć bila poveća, tako da ako nas lažu da je juče bio najposećeniji prvi dan u istoriji festivala, onda je ovo bio najposećeniji dan u istoriji okupljanja ljudi na ovim prostorima, još od Slobinog govora na Gazimestanu. Dobra stvar kod gužvi je što nema drkanja na ulazu i ne pretresaju te kao da ulaziš u Zabelu. Tak smo uneli gomilu oružija i opojnih sredstava (čitaj sendvić i žvake).
Prvi su večeras bili George Clinton i Parlament /Funkadelic. E sad, sve je to lepo, veliko ime u istoriji muzike i to, ali ne može da se ne stekne utisak da je ovo baš tezga i da nam neko prodaje muda za bubrege. Ti tripovi sa milion ljudi na bini, dva miliona instrumenata i MC-ijevima, koji sviraju pesme koje mogu da se čuju svakog petka u SUR Žagubica – Tramvaj. Svira gomila klinaca, verovatno nisu bili ni u planu kad je Klinton dobio prvo unuče. Publika je prilično mlako prihvatila ceo događaj, a deo naše redakcije koji je iz Beograda pratio na jućub streamu nastupe, kaže da su se Ravnogorci i rasisti Srbije odlično zabavljali u komentarima ispod snimka. Klintonov glas je poprilično prop’o, pa su, što zbog boje kože, što zbog godina staža, poređenja sa Džejem neminovna.
Posle gospodina Klintona, milion ljudi se sjatilo na Main. Takoreći, pola Srbije nije spavalo, jer su svi srednjoškolci i mladi studenti došli na Getu, a rodititelji su probdili noć uz telefone, čekajući da se deca jave da su dobro. Mi smo se uputili na svirku Halke i našeg omiljenog čoveka Božidara Vreće. Već treći put ih slušamo u godinu dana i opušteno bismo mogli još tri puta. Nastup im je bio nešto džeziraniji nego inače, valjda ih je povukao malo tuđ teren i želja za dokazivanjem. Božo isto bio nešto malo modernije obučen nego na manifestacijama gde starije gospođe sede u prvim redovima, pa je izgleda vratio rese u modu, a i koža koju je nosio odavala je SM vajb. Ekipa sa jućub komentara je bila u šoku dok je pratila nastup Halke preko malih ekrana. U svakom slučaju, kulturiška momenti su trajali dok nisu zasvirali Ah ljubav ljubav, gde kreće prvo dizanje ručica u vazduh, da bi naravno sve kulminiralo na kraju sa Rane moje, nakon koje su i oni najgori spremni da pruže ruku pomirenja svojim suparnicima. I da, najvažnije, konačno stojeći koncert Halke, nema sedenja i tapšanja ručicama, nego đipanje sve u šesnaest. A i emocije su pukle vaša dva izveštavača kao što možete videti na slici dole.
Nakon Boža i Halke, bilo nam je svejedno, jer nismo mogli da pronađemo neki odgovarajuće zanimljiv program, tako da sm ponovo odlučili da siđemo u grotlo Arene, pa ko više izdrži. Na putu do tamo videli smo milion one dece koja su krenula sa Gete dalje i sve što imamo da kažemo je da je red da Geta odradi i taj nastup u Guči. Za razliku od starih Exita, naših ima više nego njihovih. Ponovu su Srbi zauzeli Petrovaradinsku tvrđavu. Kad te neko zgazi ne možeš više da čuješ “sorry”, već “izvini”, ili “izvini buraz”. Možda zato što nismo u kampu, ali nema onih pijanih izgorelih Britanaca i Holanđana. Ili su konačno naučili da koriste kreme za sunčanje.
Da se ne pravimo da razumemo šta se dešavalo sinoć na Areni, ali ono što možemo da izjavimo za Dnevnik je da je Mind Against bio baš sranje, da je Maceo Plex dosta popravio raspoloženje, ali da je b2b Hernana Cattanea i Henri Saiza zaista pobednik večeri, tj. jutra, s obzirom da je sunce već prilično upeklo kad se set završio. A kad svane, i kad svi možemo da se vidimo kakvi jesmo, iz tog mora ljud izroni milion likova, evo malo takvih primera.
To je to, večeras kod drveta desno – sing along uz Vaccines.
Autori: Miloš Dašić i Stefan Ćorić
COMMENTS