Završen je deveti po redu Demofest. Tri dana smo pili, pjevali i bježali od zalutalog metka Dade Glišića. Sada kada se konačno odmamuralo i slegli su se utisci, red je da ih uklešemo u ovaj virtuelni kamen. Ono što je definitivno obilježilo ovogodišnji festival su demo bendovi koji su bili daleko najbolji u cijelokupnoj istoriji ove manifestacije i u potpunosti su zasjenili revijalni dio i sve popratne sadržaje. Neki od njih su potpuno raspametili publiku i ostavili trag dubok poput prostrijelne rane od metka Dade Glišića. Nabrojaćemo ih nešto kasnije u tekstu, ali prvo bih uputio koju riječ kritike samom organizatoru zbog odnosa prema tim istim demo bendovima.
Prvo polufinalno veče demo bendovi uopšte nisu imali vodu u bekstejdžu(!?), neki od njih nisu uspjeli da odrade ni tonske probe, a u takmičarskom programu su se našli neki kojima je ovo treće učešće na Demofestu, a i neki koji već imaju snimljene albume. Mislim, šta je tu uopšte demo, osim toga što potpuno DEMOtivišuće djeluju na ostale bendove i publiku (skandalozno loša fora, znam)? Odluke žirija su za poseban komentar. Jebeš ključ po kojem je sastavljena fudbalska reprezentacija Jugoslavije, šta je ovo? Kada u finale prođu dva od dva benda iz Banjaluke, a iz polufinalnih bitki, kao po šablonu, sa štitom izlaze po dva benda iz Hrvatske, te po jedan iz ostalih ex-Yu republika, onda to može biti slučajnost samo ako nemate uši, a budući da kojekakvih Van Gogova ovde nije bilo, ostaje nam samo da posudimo pištolj od našeg prijatelja Dade Glišića i pokucamo na neka vrata. Ovaj festival i ovi bendovi zaslužuju bolje!
A sada na pozitivne stvari, tj. demo bendove koji su nas oduševili! Najbolji nastup u svih devet godina Demofesta, bend koji je rasplesao Kastel kao niko nikad i koji naravno nije prošao u finale – Fish Vibe, među nama prekršteni u apatinska Ana Nikolić (zbog regea, naravno).
Odlična energija na bini, truba i harmonika za poseban štimung i naziv pjesme u kojoj se svaki čestit Srbin pronalazi “Otiš’o na jedno, samo na jedno” neki su od razloga zašto ih nećemo zaboraviti. Odmah uz njih, u naša srca pozicionirao se i NFN aka Diogen iz Aranđelovca. Lirika, filozofija i humor iza kojih stoji beskompromisni punk. Vrhunski!
Ostali bendovi koji zaslužuju posebne pohvale su Mnogi Drugi iz Zagreba aka Oni što stvarno odlično sviraju.
Sila Nečista iz Solina aka Hevi metal u njihovim venama (kojima je jedina mana što nisu iz Soluna).
Sticky Licks iz Maribora koji su odsvirali baladu za koju se ni najmanje ne bih iznenadio da se uskoro počne izvoditi kao pjesma za prvi mladenački ples po svadbama, a koji su i mene natjerali da koji put zanjišem kuk i pokažem svoje plesne pokrete aka najbolje čuvanu tajnu jugoistočne Evrope.
Posljednji bend kojem skidamo kapu je Šlagvort na kraju iz Zagreba aka Carevi. Oni su izveli pjesmu u trajanju od nepunih deset sekundi i tako se potpuno izdvojili od ostalih. Do kraja festivala je čitava Banjaluka i okolina znala njihovo ime, a vjerujemo da lajkovi i vjuovi na fejsu i jutjubu skaču kao da im je Dado Glišić pucao u stopala. E to se zove vrhunski marketing!
Što se tiče revijalnog programa, on je bio nešto skromniji nego prethodnih godina, ali Teglinu plaketu za kvalitet zaslužuju nastup grupe SKA, figura i triko za fitnes Sanje Vučić, kao i samokontrola Branka Đurića koji je viceve sveo na minimum.
Ima tu još stvari za pohvalu, ali i kritiku, no mislim da bi bilo bespredmetno pisati u tome u ovom trenutku dok mi je pištolj gospodina Glišića naslonjen na sljepočnicu. Vidimo se dogodine na desetom jubilarnom, i nadamo se najboljem ikad, Demofestu!
Autor: Grajan Šoukros
COMMENTS
Sjebaće vas Dado Glišić!!! Ale, ale, ale!