Tegla na Beer Festu – Dan Drugi

Dobro, sada već znate priču. Redakcija Tegla.rs igrala je ruski rulet u kome svi gube. Izvlačili smo ko mora da ide na koji dan Beer Festa i da posle toga napiše tekst o tome. Seli smo za sto, zavrteli burence na revolveru i svi ponavljali u sebi: SAMO NE ONO VEČE KADA JE SAJSI MC, SAMO NE ONO VEČE KADA JE SAJSI MC, SAMO NE SAJSI MC… Dolazi red na mene, povlačim oroz i čuje se KLIK! U ovom ruskom ruletu ja sam izvukao ruski voz! Premija! Idem na Bajagu! Drugi dan Beer festa nosi moje ime.

Realno, što kaže Đinđić, ako već moraš da progutaš Beer Fest nemoj mnogo da ga gledaš. Zaputim se ja pravac Ušća. Rečica ljudi piči, dele najmanje limenke na svetu ljudima koji prolaze, panduri te gledaju kao da si član ISIS-a. Ma, milina. Dolazim na ulaz, tamo nas kao u crkvi dele u dva reda, na muškarce i žene. Pređeš preko te gluposti i uđeš.

Za razliku od mojih kolega bednika, koji su na prvi dan Beer Festa išli sa po 300 dinara, ja sam na račun svoga imena imao pristup VIP terasi jednog od naših najpoznatijih pivskih brendova. To znači kulturiška bato, samo dok se probijem do tamo.

Bizarna situacija mog ulaska u ovaj ring alkoholizima i lake zabave, gde te promoterke svih vrsta cigareta startuju sa DA LI STE PUŠAČ, dok se na razglasu Zvonko Bogdan venčava i razvodi sa ravnicom, samo biva pojačan prvim stejdžom na koji nailazim, a koji je u stvari 50 metara roštilja. Dim kulja, kobaje se spremaju, odbojkašice u finalu.

Probijam se kroz baš retko grupisanu masu i zauzimam svoje mesto među aristorkatijom ovog festivala.

Sa video bima sija najneiskreniji osmeh na planeti koji doziva četiri debela konja, iks tamburaša i rode. Razmišljam kako bih voleo da na nekom FESRAMU puštam pesme Zvonka Bogdana unazad i da se zovem DJ BONKO ZVOGDAN. Uzimam svoje besplatno pivo i dok gospodin Zvonko (ili gospodin Bogdan?) silazi sa bine, kroz glavu mi prođe misao da koliki god da je čudak, pravi baš extra belo vino.

Svetla se gase i prostor ispred bine kreće da se puni. Na binu izlazi on.

On je Bajaga. Ljudi kreću da vrište, a Bajaga kreće da nas ljubi i pokriva krilima plavog goluba. Masa, u nedostaku boljeg opisa, kreće da svršava. U tom trenutku skontam da se taj fenomen u biologiji zove bajagazam, i mislim da ćemo večeras svi zajedno doživeti višestruki.

Sada dolazi onaj deo teksta koji je isti za svaki tekst napisan o nekom koncertu.

“Ređaju se hitovi”

Ovoga puta, to je stvarno istina. Za sve vas koji nikada niste bili na Bajaginom koncertu, on uvek svira samo hitove. Ali, Bajaga nikada nije izdao nijednu pesmu koju nije hit, tako da mu je posao dosta olakšan.

Ako treba da je kraj, Verujem ne verujem, Vesela pesma, Lepa Janja, Kad hodaš, Plavi safir, Dobro jutro džezeri i sve ostalo.

Kako vreme odmiče, Žika između pesama kreće da zabavlja publiku u stilu jednog Frušantea iz Perleza. Izmišlja pesme na licu mesta u fazonu – Ajde u Rio svako ko nije bio ili Nešto nešto nešto Lokner.

Da me pitate sada kako je u redu da neko fura tako nizak nivo humora i da bude u redu, ja ne bih mogao da vam kažem. Ali jedino to se zove ljubav.

Bajaga dozvoljava sebi ispade tipa da izgovori: Sada izvadite upaljače! I svi ga slušamo. Svi izvadimo upaljače, jer jbg to nam je rekao Bajaga, a što bi nas Bajaga lagao?

Sve teče baš onako kako treba. Bajaga na Beer Festu, Isus u Jerusalimu, Bitlsi u Liverpulu i Pepersi u Inđiji.

Bliži se kraj koncerta i svima biva jasno da se sprema onaj trenutak, kada posle višestrukih bajagazama koje nam je priredio, Momčilo ipak mora da se obriše o zavesu. Znate o čemu vam pričam. Mora da svira Moji su drugovi.

Na prvi takt te pesme, Beograd eksplodira, kreće simultano 66 vozića, masovnih grljenja i bacanja piva. Koliko god da ne volim tu pesmu, u tom trenutku shvatam da je to zapravo himna Srbije. Možemo da se pravimo koliko god hoćemo sa Božom pravdom, ali kada riba pored tebe vikne DA SU NAJBOLJE ŽENE UVEK PORED NAS, dobar deo ekipe bi krenuo pravo na Kosovo. Pesma se završava posle dva refrena koja samo publika peva na suvo. To nisu ni matorci iz Pink Floyda doživeli.

Za sam kraj ide bis i doviđenja.

Nije svirao Male slonove, a ja tu pesmu baš gotovim zbog rime – Igraju mali slonovi, bole ih mali đonovi.

Bajaga završava, ostavlja nas emotivno prazne i šuplje. Odlučujem da odem kući jer posle ovoga sve sem Bajage mogu biti samo kurve kojih bih se stideo.

Hvala ti Momčilo. Hvala ti što postojiš.

Vidimo se nekog sledećeg puta, gde ćeš moći da sviraš Što ne može niko, možeš ti.

Tvoj Marko.

Autor: good_neighbor