Ako niste primetili, na našem sajtu su izlazili izveštaji sa festivala koji se zove Sziget. To je jedan od najkvalitetnijih evropskih festivala i bio je jako dobar provod. Kako to znam? Pa, bio sam na njemu. Tako da možete misliti koliki problem mi je predstavljao da odem na beogradski festival piva, a plus sam se vratio iz Mađarske bolestan, tako da sam baš mrzeo ljude (Mimi), koji su zaslužni za ideju našeg izveštavanja sa Beer Festa. Beer Fest i ja smo se lepo družili u prošlosti, kad kažem prošlosti, mislim u srednjoj školi. Bilo nam je super tad, jer znaš da ćeš da naiđeš na sve žive moguće ljude, da blejiš sa njima i da pričaš kako će opet da krene smaranje u školi za koji dan. Posle toga, koncept beogradskog festivala piva postaje potpuno drugačiji. Otići ćeš na jedan dan zato što pod a) svira Bajaga, ili pod b) svira ne toliko popularni bend u pola 7. Uglavnom, baš mi nije lego ovaj odlazak a pogotovo kad sam video program.
Na mom ruskom ruletu sam prošao kao John Savage u Lovcu na jelene. Opalio je pištolj, ali sam preživeo. Odnosno, sranje mi je dan, ali sam mogao mnogo gore da prođem. Prvo oni nebitni bendovi, pa Bilja Krstić, SARS, Vatreni Poljubac, Vlatko, Dino Dvornik tribute i MVP. Tehnički, znao sam unapred šta će se sve desiti i mogao sam ovaj tekst da napišem pre tri dana. Dokaz da sam otišao je moja slika sa novinama na kojima piše 20.avgust, ali sam ih zaboravio, pa ćete dobiti sliku mene iz kreveta sa jučerašnjim novinama i moraćete da mi verujete na reč da sam bio.
Na ulazu vidim da je ovo i dalje posećen festival, mada iskreno očekivao sam veću gužvu jer je ipak subota. Izgleda da je takva kriza u zemlji da ne mogu svi da priušte džabe ulaz na Beer Fest. Takođe ljudi ovde i dalje nose one svetleće crvene rogove što govori o mojoj teoriji da je ovo Meka i Medina za proizvođače svetlećih crvenih rogova. Godište gostiju je mešavina ljudi koje znaju Sašu Đorđevića kao trenera i Moku Slavnića kao igrača. A inače, pre nego što se uđe na sam festival, postoji dupla kontrola za pretresanje, te se onda napravila frka među rajom kako se naplaćuje festival, pa smo mogli da čujemo više uzrečica tipa, jel sam ti reko. Da razbijemo monotoniju u ovom tekstu, evo vam slika policajaca na konju.
Kasnio sam malo, pa iz daljine nisam čuo gđu Krstić, već neku zajebani trens, koji se verovatno čuo sa onih kamikaza vrteški, ali nije da mi nije palo napamet da je Talamasca upala Bilji u termin. Dolazim na nastup i vidim da je publika u delirijumu i da je Bilja pravi delikates za ljubitelje piva. Reče niko nikad. I dalje mi nije jasno kako tačno nekome odgovara da se u lineup ubaci žena čiji je vrhunac u karijeri soundtrack za Zonu Zamfirovu. I da, naravno da je svirala Puče puška. Da nije, to bi vam bilo kao da Deep Purple nije svirao Smoke on the Water, ili da Savo Radusinović nije svirao Jedno pismo jedna suza. Na kraju je najavila članove svog benda što je trajalo jedno dobrih dva minuta. Ne ozbiljno, krenula je da nabraja imena kao oni želje čestitke programi, pa sam očekivao da se zahvali i svojoj učiteljici iz muzičkog na podršci.
Posle tog nastupa sam video da kreće neki lightshow na stejdžu prekoputa. To mi je bilo čudno, jer mislim da mi nije promakla informacija da postoji dupli program. Pogotovo je bilo strašno kad je sa tog stejdža krenula neka elektronska muzika sa nekim zajebanim svetlima, kao da su hteli da nam ubace neku skrivenu poruku tipa Ti ideš na FEST.
Dok sam blejao sa strane, čuo sam neku trubu sa tog stejdža i shvatio da će tu svirati SARS. Šta reći za ovaj bend. Svi valjda znate da su oni na našem sajtu merna jedinica za lošu muziku, pa sam se iskreno ponadao da su nas čitali i da su videli da izveštavamo sa Beer Festa, pa da će na nastupu reći nešto tipa Ua tegla.rs, ili tegla.rs nećemo sa tobom da plešemo. Nažalost, to se nije desilo. Na početku nastupa su čestitali sebi 10 godina postojanja, pa sam pomislio da će svirati one pesme sa početka karijere kad su imali ribu u bendu i kad su pevali o duvanju. A ne ček, to je ono drugo. Elem, nastup benda je bio toliko dobar da me je naterao da se prošetam po festivalu. Tu sam video da je nekako sada mnogo zbijeniji i da nemaš skoro nigde da blejiš sa strane, nego moraš da budeš pored štandova, što je prilično bezveze. Tamo na onom travnjaku iza, gde sam ranije blejao, sada je takmičenje u bacanju frizbija. Jedan od svojih najvećih hitova Buđav lebac SARS je najavio kao himnu studentskih protesta 2006/2007. Koji crni studentski protesti 2006/2007, šta priča ovaj Na kraju, nije u duhu Olimpijskih igara rekao da možda i imamo perspektivu, zbog velike količine medalja i nije zapevao Prlainoviću ja sam rešen da večno s tobom plešem.
Posle SARS-a je trebalo da slušam Vatreni Poljubac, kultni hevi metal bend. Dobro, hevi metal bend. Dobro, ono gde Milić svira gitaru i dere se rokenrol. Hteo sam, ali je nastup kasnio, a prevoz ka kući je uskoro kretao. Jbg, bolestan sam i dalje, dobro je pa sam se uopšte i iscimao. Ali siguran sam da je Milić došao na nastup mrtav pijan, da je opsovao nešto, da je rekao da će pobediti rock’n’roll i da je izveo svog specijalnog gosta Eru Ojdanića.
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS