Šta je taj Beogradski festival igre, čemu služi i šta se na njemu radi?
Beogradski festival igre (BFI) je događaj koji se organizuje od 24. marta do 11. aprila ove godine, već četrnaesti put. To je FEST, ili BITEF, plesne umetnosti. Pored pomenutog pozorišnog, zatim Sarajevskog filmskog festivala, ili DokuFesta u Prizrenu, BFI je postao jedan od najznačajnijih festivala u regionu. Da stanujete npr. u Berlinu, ne biste pogrešili ako biste zbog toga doputovali na nedelju ili dve dana u Beograd. Izbor predstava je uvek svetski, ma kako to izlizano zvučalo.
BFI služi da se na njega ode i da igrači iz raznih plesnih trupa iz svih delova sveta igraju, dok ih mi gledamo i uživamo. I u plesu, a i u baletanima i balerinama. Ako želite da se divite kombinaciji vretenastih mišića, finim udubljenjima između kostiju i glatkoj koži, i sve to pod dobrim osvetljenjem, dođite. Ili da budemo sasvim plastični – dođite da vidite kako izgledaju ljudi koji su tokom cele godine beach body ready i crknite od muke.
Sad kad smo ustanovili šta je BFI, dozvolite da vam objasnim i preporučim neke priče koje će biti iskazane ljudskim telima. Sve preporuke, naravno, uzmite sa rezervom, ove redove ipak ne potpisuje baletski kritičar, već enztuzijastični gledalac, u nadi da će i neko od vas postati zaljubljenik u baletsku umetnost.
Šta gledati?
Festivalsko predjelo, servirano u februaru ove godine bila je predstava Dođi pleši sa mnom u izvedbi Plesnog teatra Josija Berga i Odeda Grafa, hrabra postavka koja nadilazi strogo žanrovsko definisanje i preispituje pomalo šizofrenu izralesku svakodnevicu.
U jeku predizborne kampanje, angažovana umetnost ima naročiti šmek. Ako vam dnevna politička dešavanja uoči izbora nisu dovoljna, pokušajte sa predstavom koja je na programu 28. marta. Kompanija Joanisa Mandafunisa iz Ženeve izvodi balet posvećen ruskom avangardnom pesniku Osipu Mendeljštanu, koji je zbog svog slobodnog izražavanja završio u gulagu. Neću povlačiti dalje paralele.
Ako se stalno poredite sa braćom Hrvatima jer vas nerviraju, ušli su u EU pre nas, imaju divnu obalu i niste im oprostili otcepljenje, iako potajno mislite da Zagrepčanke imaju seksi naglasak, isto kao i Splićani, dođite na Bolero. Hrvatsko narodno kazalište, u koreografiji Maše Kolar, izvodi ovaj komad inspirisan čuvenom kompozicijom Morisa Ravela. Prošle godine u Madlenianumu je postavljen komad istog naziva, u koreografiji Krunislava Simića. Ne prejudiciram pobednika, ali Maša u baletskim krugovima ima preporuku na neviđeno. Ovo će biti odličan test lokalnog kulturnog razvitka.
Ako volite moderan balet, onda nema izgovora da ne dođete. Beogradska plesna scena je ustajala, sa izuzetkom Bitef kompanije i ponekog usamljenog bisera (recimo prošlogodišnjeg Stranca u koreografiji Miloša Isailovića), i uporno odlaženje na razne predstave, u nadi da će se pojaviti nešto novo, nešto divlje, nešto neviđeno, ponekad izgleda kao čist mazohizam. Na BFI ćete uvek naći i novo i divlje i neviđeno, recimo Akrama Kana (10. aprila u Ateljeu 212), ako ste propustili spektakl 2015. godine. Pored Kompanije Akrama Kana, preporučujem još i L-E-V iz Tel Aviva, dve trupe iz Vankuvera (Balet Britanske Kolumbije i Kid Pivot), Škotski plesni teatar, Introdans i Kompaniju Tera Sarinena iz Helsinkija.
I za kraj naravno ide dezert. Malo nakon BFI, ali pod okriljem Festivala, u Beograd dolazi čuveni Mihail Barišnjikov. Pre nego što je postao poznat kao pretenciozni ruski umetnik Aleksandar Petrovski, iz Seks i grada, koji je ošamario Keri u onom luksuznom hotelu, pa je posle Zverka dolazio da je spasava, Barišnjikov je bio jedan od najpoznatijih plesača u istoriji baleta. Od 23-25. aprila, u Pozorištu na Terazijama, Barišnjikov će recitovati Brodskog samo za vas. Rus koji recituje poeziju, od tolike romantike eksplodira stomak i svi leptiri izleću napolje. As seen in Sex & the City.
Šta čekate?
Vidimo se na Festivalu igre.
COMMENTS