Zli jezici bi rekli da smo ovaj sajt napravili, samo da bismo forsirali stvari koje smo voleli, na primer Treći kanal i emisiju Dodatno ubrzanje. Možda smo se i zato brzo zaljubili u Vizelj, jer njihove pesme imaju duh bendova koji su puštani u pomenutoj kultnoj emisiji. Nažalost, isti ti bendovi nisu mogli nikad da doguraju dalje od sedmog mesta, verovatno zbog uređivačke politike Marka Stolice, koji se danas više bavi golfom nego muzikom. I kada pravimo paralelu sa već pomenutom emisijom, ne možemo, a da ne uporedimo, zvuk ove grupe sa zvukom devedestih, jer realno, momci zvuče kao da su pravili muziku dok je najveća zvezda Premijer lige bio Erik Kantona, a ne Kun Aguero. U susret njihovom koncertu u Domu omladine koji će se održati 16. aprila, preslušao sam par puta njihov debi album i evo šta sam sve zapazio.
Za sve vas lenje, koje mrzi da preslušate album (BTW možete ga čuti ovde) krenuću od singlova. Odlično su odabrani, jer objašnjavaju sa kakvim ćete se bendom upoznati. Nosorog je već viđan na svim relevantijim listama iz prošle godine, najviše zbog energične muzike i sjajnog teksta, a ako niste čuli, drugi singlovi su Ritam mašina i Mamuze. Ritam mašina zvuči kao kada bendovi iz zajebancije kliknu na nekih od onih matrica sa klavijatura, pa na osnovu nje naprave pesmu, dok su Mamuze najbolji predstavnik njihove fjužn bluz zajebancije. Napominjem reč fjužn, jer ovde zaista ima svačega. Od bluza do hard roka, pa i od fanka, preko metala, do garaže. Najbolje reči koje bi opisale ceo album je raznovrsnost i svaštarost, iako znamo da svaštarost nije prava reč. Metal i garaža momente možemo čuti u pesmi Kao deca, gde bubnjar koristi famoznu duplu bas pedalu, kao i u pesmi Idemo gore, gde bas rif veoma podseća na uvodni iz pesme Crazy Train, koji je, po mom skromnom mišljenju, jedan od najboljih gitarskih rifova ikada napravljenih. Od hard rok i fanki momenata, ističu se obrada Džimi Hendriksa Killing Floor, gde Vizelj peva na više jezika, kao i u pesmama Glamurozno Mononukleozni i Long Way to Banatski Sokolac. Album zatvara, kontroverzna pesma Mrzim Narodnjake. Kažem kontroverzna, jer je dobro poznat stav naše redakcije da se narodnjaci ne mrze, nego se poštuju. Oprostićemo im jedino ako su pod narodnjake podveli one dosadne ljude što smaraju da nemaju ništa protiv dobre stare narodne muzike.
Suma sumarum, album je dobar. Neću reći vrlo dobar, da ih ne bismo razmazili, pa da moramo da ih popljujemo prilikom izlaska sledećeg, a neću reć ni loš, jer nije loš. Samim tim što su ujedinili pravce koje najmanje slušam, kao što su bluz, fank i hard rok, u jednu vrlo dobru celinu koja mi se jako sviđa, ova recenzija treba da vam bude orijentir da odete na koncert u subotu i dobro se oznojite.
Autor: Momčilo Dašić
COMMENTS