Da su filmovi realnost, 90 odsto vremena likovi bi buljili u televizor, dok bi ono što preostane sigurno provodili u nekom poslu uz uključen radio. Kao što su junaci Uličnih pasa kroz celu pljačku prošli uz zvuke K-Billy’s Super Sounds of the Seventies, a žitelji South Parka mogu da uživaju uz talk-show Jesus and Pals, tako su se i u domaćoj filmskoj i TV produkciji pojavljivali različiti izmišljeni programi. Od skromnog izbora, izdvojili smo pet najboljih, pa izvolite!
5. Rokolada (Davitelj protiv davitelja)
Prava muzička radio emisija za urbani Beograd ’80-ih! Popularna čak i među ljubiteljima opere, koji u slobodno vreme ubijaju žene koje ne vole karanfile, a u kolima znaju da je puste i policijski inspektori. Slušanost, pored odličnog muzičkog uredništva, najviše duguje maznom glasu voditeljke Sofije Mačkić. Jedan od njenih najpoznatijih intervjua je onaj sa mladim pevačem Spirdonom Kopiclom, u kom ga je ispreskakala u maniru rokenrol Olje Bećković. Zamalo zbog toga nije bila udavljena odmah, ali je to izgleda ipak bilo neizbežno kasnije. Nije svet spreman za ovako moćne žene. RIP Sofija!
4. Nagradna otimanja (Top lista nadrealista)
Kviz kome je, samo zbog intervencije hrvatskih republičkih vlasti, Kviskoteka uspela da otme nagradu (see what I did there!?!) za najbolji zabavno-takmičarski program. Poenta je bila da niko nije mogao da tačno odgovori na pitanja, a zauzvrat je osvajao otimanje televizora (bez obzira na marku i tip), automobila (bez obzira na marku i tip), ili slobode (7 godina u zatvoru, bez obzira na marku i tip). Odgovori su se inače slali dopisnicom, ako se sećate šta su to dopisnice i velikih bazena iz kojih su se izvlačili dobitnici u raznoraznim emisijama. Možda sve ovo deluje čudno, ali kad pogledate današnje kvizove (Zlatni kruže u tebe gledam!), vidi se da su Otimanja apsolutno deo zlatnog doba televizije. Svi smo mi srećni gubitnici!
3. Crni bombarder (Crni bombarder)
Rokenrol i ova emisija su srušili Miloševića, tu nema dileme. Harizmatični radio voditelj Crni je stalno bio tu sa nama, da nam visokoumnim pričama o crnim rupama (koje samo površnom uhu mogu da zvuče kao potpuni bullshit) i sveopštem haosu, pokaže da živimo u demokratskom mraku i da moramo da izađemo na ulice i gađamo pandure molotovljevim koktelima (jer, zbog toga se očigledno tada nije išlo u zatvor). Što se tiče muzike, bilo je u emisiji svega i svačega, ali je kao najpoznatija ostala numera Hodam sad kao zombi, u izvedbi benda Luna, distorzija i vatrene lopte. Žao nam je samo što je stanica Boom 92, u međuvremenu prodata stranim investitorima i potpuno izgubila stari šarm i slušaoce. A trebalo je da im damo orden! Naročite pohvale za to što su verni slušaoci uvek mogli da se uključe i iskažu svoj stav.
2. Radio Ekspres (Sok od šljiva)
Još veći borac protiv sistema od Crnog je sigurno bio Miki Rudinski. Radio voditelj, estradni menadžer, organizator festivala, pre svega ljubitelj slobode i žena. Veliki prijatelj Šabana Šaulića i stalni suradnik revije Sabor. Prepoznao snagu etno muzike 20 godina pre svih, pa u rodnom kraju pokušava da organizuje proto-EXIT posvećen izvornom narodnom stvaralaštvu. Pošto se termin poklapa sa proslavom godišnjice lokalnog kombinata, vlasti odlučuju da ga sabotiraju. Ono što Mikiju ostaje je da im pokaže srednji prst i stavi im ga u oko! I da malo ode u kafanu, normalno.
1. Puls asfalta (Rane)
Ljubitelji pop kulture bi trebalo sebi da razreše dve velike zablude: Hemfri Bogart nikad ne kaže Sviraj to ponovo Sem, a Kure nikad nije bio u Pulsu asfalta. Prodefilovalo je ipak tu toliko tvrdih momaka sa beogradskog asfalta, da je nemoguće da ova emisija ne zauzme prvo mesto na našoj listi. Voditeljka Lidija je, kao miks Brankice Stanković, Milomira Marića i Vanje Bulića, uvek znala gde treba da bude i šta treba da pita. U njenim terminima smo mogli da čujemo da je Srbin na Zapadu, naročito u Frankfurtu na Majci, bio gospodin čovek, đentlmen, kao i da je nemoguće da čovek sam doveze dva automobila. Najbolji momenat emisije je bez premca gostovanje Pinkija i Švabe, sa samoranjavanjem i upotrebom teških opojnih droga u živom programu.
Utisak koji nije na listi: Utisak nedelje (Beogradski sindikat – Poroci Beograda)
Deluje previše jednostavno da bi prošlo u stvarnom životu. Neupadljiv studio, voditeljka koja ne sedi sa gostima, nego naspram njih, i uključenje gledalaca na kraju. U toku emisije se provlače snimci, nazovimo ih predlozi, koji prikazuju našu realnost. Gosti su uticajne i relativno uticajne figure iz javnog života. Sve što je potrebno jednoj političkoj emisiji je tu. Hoćete monologe, imamo monologe. Hoćete upadanje u reč, imamo upadanja u reč. Hoćete ministre koji se znoje, imamo ministre koji se znoje. Naravno da takav program ne bi bio preterano gledan, ali i ne očekujemo da bi trajao duže od dve sezone. Od ponuđenih predloga glasamo za utisak pod brojem tri Niko u životu ne želi probleme.
Autori: RadomirZvoncek i Dobrocudni
COMMENTS