Da li ste pristalica stava da su Monika, Erika, Tina, Rita, Džesika, Sandra i En iz hita Loua Bege Mambo No. 5 začetak degradiranja žena u popularnoj muzici, zbog toga što pesma sugeriše da sve one imaju samo jedan izbor (samog Begu), dok on ima čitavih sedam? Ili na refren ovog hita gledate kao na kanibalizam Loua, koji nam je pre 17 godina samo diktirao recept za paprikaš od pomenutih žena? Svet je svaki oblik dominacije ili potčinjenosti u seksu dočekivao raširenih ruku, mnogo pre Begine chart-bombe, Rihanninog napadnog Come on, rude boy, boy, can you get it up, „flerta“ u pesmi Lady Gage Love Game (I wanna take a ride on your disco stick), kao i bizarnog twerkovanja Miley Cyrus u prepone Robina Thickea.
Prisetimo se dva najbitnija Madonnina spota – Material Girl i Justify My Love. U razmaku od pet godina, Madonna je u spotovima prešla put od slatkice koja sa iritirajućom lakoćom ignoriše svaki pokušaj šarma koji joj je upućen, naglas izgovarajući #firstworldproblems pitanja – da li bi trebalo da prestane da kupuje preskupu hranu za mačke, do spota za Justify My Love iz 1990. godine. Snimljen u stilu evropskog art filma, prikazuje parove odevene u fetiš autfite, u prilog režiranom voajerizmu, biseksualizmu i sadomazohizmu. Kao prekretnica u grafičkoj seksualizaciji, video je utabao put svim pevačicama spremnim za takav imidž, počev od Britney Spears, preko Christine Aguilere, pa do Ariane Grande. Nakon svega bi video-stvaralaštvo pomenutih moglo lako da se definiše kao soft core pornić.
Možda je u pop muzici oduvek sve bilo o seksu, ali je kvalitet melodija uspešno kamuflirao očigledne namere, pa je ciljna grupa pokušavala da iznađe načine da je dešifruje. Muzika ili nastup uvek nađu put da se izdignu iznad površnosti slike. Prvi koji je uspeo da seks, kao primarni motiv, obogati detaljima koji bi obezbedili ljudskije voršipovanje polnih prerogativa bio je Prince.
Seks tutorstvo je započeo krajem sedamdesetih potpisivanjem ugovora za Warner Bros. kada su ujedno krenula nagađanja o njegovoj seksualnoj orijentaciji. Fenirao je kosu, nosio štikle i isprobao svaki mogući ekscentrični autfit, od rimskog centuriona, do seviljskog toreadora, ali je o seksualnom opredeljenju njegova bila poslednja. Upoređivan sa Steviejem Wonderom kao novi tinejdž genije muzike, Prince je počeo da podiže obrve javnosti pre 38 godina pesmom Soft and Wet. Wonder je bio instrumentalni genije, a Prince instrumentalni genije koji je neumorno isporučivao pop-fank ode vagini. Tako je njegova seksualna orijentacija počela da biva usmerena prema svima a nakon retoričkog pitanja koje je postavio sebi na albumu Controversy – “Am I straight or gay?” – Prince-ova seksualnost je prestala da bude važna, zato što je on bio iznad svakog pokušaja definisanja iste. Kao Zdravko Čolić.
Prince je oduvek znao šta je hteo. Bili muškarac ili žena, strejt ili gej, njegovo pisanje je bilo dovoljno ubedljivo da pomislite da Prince muva i že lisamo vas. Na albumu Sign O’ the Times iz 1987. godine, oprobao se u roleplay zavođenju, kao heroj Looney Tunesa, Pepe L’ Tvora. Poput Pepea, Prince je takođe bio u konstantnoj potrazi za ljubavlju. Kao što danas imamo Tinder, osamdesetih je vaš emotivni profil sa ličnim lajkovima i dislajkovima mogao biti smešten u sekciji ličnih oglasa dnevnih novina. Princeov lični oglas i tačka ključanja njegovog napaljenog duha je bila pesma Kiss – uokvirena vrištećim stihom Ain’t no particular sign I’m more compatible with, sugeriše da je prošao kroz 42 dosadna dejta i da samo hoće da ode kući sa pravom osobom.
Strast, seksualni apetit i otvorenost u pričanju o tome su Prince-u bili isto što i zamršeno ubistvo Horejšiju Kejnu. Inspiracija i hrana. Umetnički promiskuitet koji se ogledao u sviranju svakog instrumenta na svakoj pesmi dopunio je seksualnim promiskuitetom, pokrivajući svaki mogući scenario koji prethodi ili sledi nakon seksa. Raskid nije bila omiljena tema, ali Purple Rain je tako tiho vrištala „gotovo je“ da Prince više nije morao da se bavi tom neprijatnošću.
Definicija neprijatnosti „one night standa“ se u Princeovom stvaralaštvu oblikovala godinu dana, od 1984. do 1985. Od mučnine na Darling Nikki, do virtuoznih metafora na Raspberry Beret, koja ima tu moć da vas jako brzo ubaci u „raspoloženje“. Upravo je to najbitnije za realizaciju Princeovih saveta: raspoloženje i manjak stidljivosti. Prince je bio najmanje stidljiv na albumu Love Symbol, sa pesmama poput The Continental i Sexy MF. Tell me how you want it to be done – stih koji smešta Princea u ulogu kakvog majstora iz porno-filmova koji dolazi na dužnost vodoinstalatera, čistača tepiha ili bazena, sa spremnošću da za tebe uradi još nešto čim dovede u red kućne instalacije.
Pored ohrabrivanja miliona ljudi širom sveta u prigrljivanju svojih seksualnih apetita i želja, Prince je bio veliki pesnik. Obezbedivši generacije stihovima koji su se pisali na iscepkanom papiru iz sveske i distribuirali simpatijama na drugom kraju učionice. Od 1978. do danas, Princeova seks riznica je toliko bogata da će mu sledećih 20 generacija biti zahvalno jer su smuvali nešto zbog njega, ali kako vreme bude odmicalo, još zahvalnija će mu biti trojica njegovih najboljih muzičkih učenika: D’Angelo, Miguel i The Weeknd. Zbog Princea, ova trojica superheroja modernog RnB-a se spominju u kontekstu renovatora pojma seksa u smislu sve njegove kompleksnosti i značaja.
Kao izbeglica neo-soul pokreta iz devedesetih, D’Angelo je album Voodoo učinio studijskim mitom na nemoderan i nekozmetički način, obuhvatajući raspon osećanja od tuge prazne sobe i slomljenog srca, do ekstatične sreće. Sa 26 godina koliko je imao 2000. godine, poznavao je sve strane ljubavi, demonstrirao empatiju prema ženama i davao optimističku šansu vezama. D’Angelo je svoj ljubavni kvadrat konstruisao od ekskluzivno ljubavne strane Boba Dylana iz „Lay, lady lay“, odlučnosti Michaela Hutchencea iz Need You Tonight, intenziteta strasti Chrisa Isaaka iz Wicked Game i Springsteenove jurišničke I’m on Fire strane.
Album zavodi svojim introm i izgovorenim rečima koje se jedva čuju ispod muzike i glasa, ali je upravo tu otac RnB-a poveo sa 1-0, jer nas je naterao da budemo voajeri. Voajerisanje po D’Angelovom mozgu nas dovodi do direktnog uticaja Princea, balade koja bi mogla ozbiljno da oznoji autoritet svake balade koju je Prince napisao. Untitled (How Does It Feel?) je D’Angelova izjava o tome da su požuda, ljubav i seks tri odvojene trake kompaktnog auto-puta. U spotu koji tera na preispitivanje seksualne orijentacije, stoji zgodni i mišićavi D’Angelo, ali milimetarski precizno izvajano telo kao ubedljiv atribut uspeva da nadjača određena ranjivost u njegovim očima kao uverljiviji argument. Sa kamerom koja majstorski tempira kadar ka D’Angelovom donjem abdomenu, on izgovara reči najbolje ljubavno-erotske taktike, u smislu da ljubav i seks ne postoje da bi se požurivali, već će priroda uraditi sve.
Do sledećeg D’Angelovog albuma je prošlo gotovo 15 godina. Alt-rok heroji su se svojski trudili da raščlane sve slojeve ljubavi: Ariel Pink je podario soundtrack predigri jecajućim saksofonom u pesmi Hot Body Rub kojom preklinje devojku na kupanje u kadi, Strokesi su potrebu za seksom na neuglednom javnom mestu potkrepili sa Meet Me in the Bathroom, Grimes i Kurt Vile su pevali o seksu kao nečemu što nikako ne bi trebalo da bude rezultat dosade, na pesmama Skin, odnosno Baby’s Arms, dok je Alex Turner sa Arctic Monkeys snimao ploče koje su muzički odgovarale ‘vatanju u ćaletovim kolima. Ženski front su u svojstvu radikalnog samopoštovanja branile Erykah Badu, Lauryn Hill i Fiona Apple, trudeći se da nastave duhovno učenje Joni Mitchell koje bi danas moglo da okupi brojčano značajnu huntu.
Ubrzo se pojavio još jedan sveobuhvatan pristup temi, jednako štreberski poput onog koji je imao D’Angelo u odnosu na Princea. Taj pristup je izneo muzičar, koji se zove sasvim obično – Miguel. Do svoje tridesete, već je nosio titulu kustosa R’n’B-a, čijim se slušanjem munjevito upada u When Harry Met Sally mod. Pored Princeove muzike, Miguel je najveći živi podsetnik na njegov lik i delo, a kao i minesotanski bog, ni Miguel ne mari previše za svoje prezime, nosi autfite u koloritu od zaslepljujuće narandžaste boje do tigrastog printa dok miksuje soul, rok, R’n’B i sve ostalo što prija njegovom uhu. Fizički i muzički izvajan kao D’Angelo, Miguel je shvatio seks veoma ozbiljno i bio ozbiljnije shvaćen od još jednog lika sa trbušnjacima koji je u falsetu pevao o svakakvim prljavštinama, Ushera.
Adorn, prvi singl sa Miguelove uspostave identiteta, albuma Kaleidoscope Dream, demonstrira udobnost u vezi sa stavom o monogamiji i koristi skromnost i nenametljivost kao tajno oružje. Kao da poručuje „evo ja ću vam reći kakvo je moje iskustvo a vi vid’te šta ćete“. Nežnom Use Me priznaje nervozu praktikovanja seksa sa upaljenim svetlima (My body waving a white flag), a tačno u centar pogađa pesmom Pussy is Mine. Naslov koji sugeriše konvencionalno „zapišavanje teritorije“ nastavlja muzika koja miroljubivo povlači trupe sa pomenute teritorije simpatičnom neodlučnošću – Tell me that pussy is mine/ Cause I don’t wanna believe that anyone is just like me. Potvrda Miguelovih reči i stavova iz 2012. je došla u leto 2015. sa albuma Wildheart, i još jednom ke prošarala univerzalni vajb muških R’n’B muzičara koji su seks primarno shvatili kao zadovoljstvo muškaraca i glasnije i ponosnije nego što bi trebalo govorili o nedostatku emocija. Na albumu je ideja vodilja postala savršeni inženjering stvaranja koncepta čiji je vrhunac jedini singl sa albuma nazvan Coffee (Fucking). U prevodu na srpski – Kafa (Jebanje). Briljantna „jutro posle“ pesma je Miguelova uverljiva naracija o tome da bi trebalo zaboraviti preventivno neslanje poruke odmah nakon prvog dejta i da sam čin seksa ne treba tretirati kao maramicu u koju ste prethodno izduvali nos. Miguel je svoju karijeru počeo stvaranjem materijala za tri mikstejpa, kao i njegov komercijalniji muzički parnjak koji o seksu razmišlja malo sirovije i malo više mrzi sebe – The Weeknd.
U poslednjih 5 godina je Abel Tesfaye a.k.a. The Weeknd postao žanrovski i uopšte muzički bitan, što mi je došlo do glave tek krajem februara ove godine na dodeli Oskara, kada je njegov nastup možda mogao da ponese odgovornost za bebe napravljene u toj noći. Izvedbom valcerske Earned It sa soundtracka filma 50 Shades of Grey, nastup Weeknda je stao rame uz rame kao okidač za pravljenje dece poput novogodišnje noći ili međunarodnog praznika rada.
Žanrovska i muzička bitnost Weeknda se odlikuje u modifikaciji one poznate krilatice koja zbog njega može da zvuči „Seks, droga i R’n’B“. Sa ovakvom modifikacijom nemam apsolutno nikakav problem, jer Weeknd živi to sranje. Kada se pojavio, nije izgledao fit kao D’Angelo, niti je bio lep kao Miguel. Izgledalo je kao da vreme provodi u udobnoj tami seks-samice natopljene drogom i muzikom benda Beach House, koji dobro služe njegovoj inspiraciji. Konfliktna lična iskustva i isključivo pesimističan ugao gledanja na žene i veze, kao implikacija prethodnog perioda života, pomešan sa Tumblr art pornjavom, izneli su Weekndov ofanzivni šarm van granica interneta i obezbedili mu radijski prostor. Album House of Balloons je bio suprotan svemu što se u 2011. moglo čuti na radiju. High for This je naracija u kojoj Weeknd grandiozno najavljuje svojoj aktuelnoj partnerki da je pre svega čeka napijanje, a zatim i pijani seks, dok je mračniju dinamiku međuljudskih odnosa isporučio na pesmi Initiation, sa trilogije u kojoj opisuje nekonvencionalnu inicijaciju devojke u svoje društvo, koju će ona proći i ostati sa njim na duže, tek ukoliko je svi njegovi ortaci prethodno „isprobaju“. Od tog trenutka, Weekndova magla od marihuane je evoluirala u nepotpuna sećanja uzrokovana kokainom. Pakao koji je sam sebi stvorio proživljava na pesmi The Hills u okviru horora koji za njega predstavlja booty call.
Weeknd je radio stvari zbog kojih je mrzeo sebe i sa kojim je normalno prestati ukoliko one tako rezultuju, ali njega to nije zanimalo. Uživao je u tome. Potvrda tome je stigla od najvernije imitacije Off the Wall ere Michaela Jacksona, pesme Can’t Feel My Face, gde je Weeknd srećan zbog overdoza od kokaina, ili overdoza ljubavlju žene koju voli. Lagao on nas ili ne, majstorski je prodao priču.
Autor: Andrija Savić
COMMENTS