Sunce piči mi roštiljamo
Cure gule krumpir u ladovini
Nedeljom se mi planirano
Utapamo u harmoniji
Petak veče, pred sam koncert Hladnog Piva, odlično vreme za odgunđati sebi u bradu danas pomalo zaboravljeni akustični hit ovog benda Roštilj. A i odlično vreme za posetiti neki gril u gradu (ja sam posetio Pljeskavica bar, koji ovom prilikom pozdravljam). Mada ne valja ići praznog stomaka na pivo. A ni na bend.
Sve je pre ove svirke, a i za vreme, vuklo na neku nostalgičnu notu. Pa tako i sam prostor u kom se održao cert, Hala Sportova. Poslednji put sam je posetio nekad je Max Cavalera otkrio Srbiju i pravoslavlje i posle toga postao naš stalni gost.
Mi znamo sve već o životu
I šta ti meni imaš pričati
Koliko trošim benzina u zimskim uvjetma
I koji je limar najjeftini
Ne pamtim kad sam ovoliko rano ušao na neku svirku, skoro da nije bilo ni osam. Valjda zbog svega toga, videli smo prazne tribine, pored bine, koje su nekako primamljivo izgledale i kao da su imale naša imena ispisana po sebi. Tako da umesto prvih redova, šankova i mase, odabrali smo fina penzionerska mesta, gde smo mogli da se fino ispričamo i posavetujemo o standardnim temama tipa kad planiraš da uzmeš kredit i je l’ vidiš šta nam ovi rade. Kad smo već kod ovih, za razliku od ostalih pankbruarskih svirki, narodna krilatica Vučiću pederu se ove večeri nije čula.
Divlje izlaske u grad zamenio je sad
Lagani dvokorak uz puni želudac
A sada zreli i debeli iscrpljenoj ženi
U prolazu delimo poljubac
Definitivno nam se osladilo sedenje na tribini, a i strateška blizina šanka, pa smo ostali tu i sa fine distance posmatrali predgrupe. Raskid 13 zvuči kao melodičan pank na kom smo svi odrastali, Pop Star je nešto malo tvrđi rok, koji možda ne odgovara kao predgrupa koja ide tik pre glavnog pank benda, mada i Hladno Pivo već neko vreme nie baš pank. Publika je baš bila prošaranih godišta. Nas dvojica nismo bili najstariji, čak smo bili klinci za gomilu ekipe, ali isto tako smo bili okruženi decom koja imaju izlaz do ponoći i koja su se nadala da će se svirka završiti dok idu dnevni prevozi.
A na roštilju zna se, ćevapi i kobase
Derbi sezone svira na radiju
Sa škembom napred i brade masne
Jurimo ka trećem infarktu
Otvaraju svirku sa novim pesmama, koje sve nešto znam, čuo sam, ali ne znam baš kako se zovu, ili znam kako se zovu (Mesi), a bolje da ne znam. Prva pesma koju prepoznajem i pevam je Kaži stari šta nam fali sa Knjige žalbe, poslednjeg albuma koji sam ustvari i zainteresovano preslušavao. Izgleda da je Hladno Pivo svoju pravu popularnost doživeo sa poslednja tri albuma, jer klinci znaju sve one malo pritupaste pesme ko kome gura u svjetu glamura. Te stvari su propraćene sa velikim oduševljenjem, dok pesme poput Šanka ili Bačkizagreb stuhpa šeja nisu propraćene na najboljem nivou. Inače kad smo već kod ovog zagrebačkog narodnjaka, mislim da bi Hladno pivo moglo da skupi hrabrost i konačno izbaci jedan gogolbordelast album, pošto nekoliko pesama koje su odsvirali podsećaju na ove njujorške džipsi pankere. Još jednom su potvrdili da je jedna od jačih pesma koje su izbacili u poslednjih nekoliko godina Lijepa reč koja i uživo odlično zvuči, a i dali smo im skoro nešto baš lepo Sarsova. Vrhunac svirke je svakako bio kad su jednu od svojih glupljih pesma sa poslednjeg albuma, u kojoj pevaju kako imaju majice sa natpisima, prekinuli i počeli da sviraju Ima nas, uz specijalni pozdrav Golubu i Goblinima. Tako su napravili odličnu formulu – kad god im pesma ne valja, nek odsviraju nešto od šabačkih kolega. Kad smo kod majica, verovatno sam jedini lik ikada koji je na svirku Piva išao u majici Neutral Milk Hotela. Ostali smo bez Bubašvaba i Ne volim te, ali zato smo čuli Par pitanja, za koju smo mislili kad smo bili klinci da je zabranjena u Srbiji, zbog svoje škakljive teme. Ali ne zamerite nam, tad nismo bili baš najbolji sa internetom. Uz Pitala si me smo rešili da polako krenemo ka izlazu, pevušeći ova pesma o tebi. Realno, vreme je da krenemo ka trećem infarktu. Ili trećem poluvremenu, ili afteru koji se nastavio u nekoj kafani, tako da tu negde stavljamo tačku na ovaj Pankbruar, a nadamo se još jačem sledeće godine.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS