Pankbruar nam stiže – Doghouse

Nikad nisam vozio skejt. Six Pack kaže da je u ovom gradu glupo voziti skejt. Dobro, oni tu valjda misle na Smederevsku Palanku, ali bez obzira. Iako se generalno plašim svega što ima veze sa točkovima, sve propratne skejterske saundtrekove sam propratio u srednjoj. Od kalifornijskog panka, do nešto kul hip hopa i onog sad već prevaziđenog Mighty Mighty Bostons ska talasa.

U srednjoj sam isto tako mrzeo i skinhede, onu naci struju. A kad sam čuo da je nekad s početka veka na svirci u KST-u basista Doghouse-a sišao sa bine da bi se obračunao sa ćelavom ekipom, od tad gajim masivni rispekt za ovu ekipu pankera i jedno vreme su mi zaista bili na vrhu liste omiljenih bendova.

Iako već neko vreme ponovo radi bioskop i Doghouse ponovo svira, u istoj postavi, do sada ih nisam gledao. Jednom smo čoporativno izduvali za karte, jer je mali klub Doma Omladine bio mali da prihvati sve nas (osim @shakraf) željne pseće kućice. Tako da kasno Mimi na Kosovo stiže, ali bolje ikad nego nikad. I dobro, nije Kosovo, nego Zemun i Klub Fest. Sramota me je da priznam, ali za 30 godina svog bivstvovanja, tek sam sada prvi put ušao u ovaj kultni klub.

Dok je ostatak ekipe sa Tegle bio u Soul Society-ju i na snimanju live podcasta pričao o nekim drugim vremenima, nas trojica smo mogli da ih se podsetimo uz idiličan saundtrek. Pre svirke je bio pušten dokumentarac o turneji Doghouse-a iz novembra meseca, ali jbg, dok smo se sastavili i skupili, pojeli popili i stigli do Festa, Against the Odds, gosti te večeri, već su bili na bini. Novosadski HC pankeri su fino zagrejali masu, a ja sam utefterio da bi lepo bilo da skinem njihov novi album Let Friends Be Friends.

Nakon ATO-a, nije prošlo ni par minuta, a Doghouse je već bio na bini i krenuo sa veselom porukom svim političarima, jer jbg, idu nam izbori, valja se. Brzo, tvrdo i zajebano, sve je prštalo sa bine, u publici kreću prve šutke. Ja se prisećam tekstova nekih pesama koje nisam čuo mali milion godina. Prvi put me zaista grunulo kad su krenuli My Sorrow, pesmu koja je najbolji ortak sa onom od KBO-a Samoća. Preporučujem ih zajedno u privatnim YouTube DJ iskustvima. Doghouse je uvek kidao sa obradama. Ovog puta su iskulirali Love Song od Cure-a ali su zato odsvirali Here Comes the Rain Again i Boy of Summer Dona Henlija. Na Better This Way bacamo telefone, ulećemo u šutku, a i realno, telefonima možemo da napravimo sranje i okrenemo bivše srednjoškolske ljubavi koje danas verovatno imaju decu. Atmosfera na My Best Friend malo podseća na ono kad se kumovi izgrle na svadbi sa sve onim ti si moj kum, ne ne, ti si moj kum. Za kraj je ostavljen specijalitet za odabrane. Obrada Gaslight Anthema i The ’59 Sound, gde mi koji smo prepoznali, krećemo da urlamo i penjemo se jedni po drugima. Nakon ovog iskustva nam uopšte nije bilo teško što se nalazimo u Zemunu i do kuće nam treba tri dana jahanja. Možda bih vas počastio nekim svojim slikama sa eventa, ali sam bio zauzet prolivanjem piva, što po sebi, što u sebe. Vadi me što je i ekipa sa bine bila podjednako pijana. Evo neke fotke Kluba Fest, valjda smemo da ih koristimo.

Ovaj koncert je bio odlična uvertira, jer će celog februara će biti sjajnih pank svirki u Beogradu i u Novom Sadu, tako da ćemo gledati da ih ispratimo sve. Proglašavamo februar mesecom panka. Pankbruar!!!

Autor: MimiKraljMamba