U roditeljskom profilu svake majke stoje pokušaji da se svaka manje dobra (majke retko označavaju situaciju lošom) životna okolnost olakša floskulom „Ko zna zašto je to dobro“. This Is Us od samog početka dobija debatu protiv nas koji smo oduvek protivurečili toj tezi, i svaki uzrok i posledicu stavlja na konto sudbine. Jacku i Rebecci Pearson (Milo Ventimiglia, Mandy Moore) umire jedno od troje dece na porođaju, koji je izveo doktor Katowski (Gerald McRaney). Kasnije saznajemo da je i akušer porodice Pearson na identičan način izgubio dete i usvojio drugo, koje je, napušteno od roditelja, dospelo u bolnicu na dan porođaja njegove žene. Porodica Pearson je pre 36 godina ipak izašla iz bolnice kao petočlana, Jackovom odlukom da usvoji Randalla, podstaknutom dirljivim monologom doktora Katowskog.
Svaka teška odluka ili okolnost koja se dalje dešava u životima dece Jacka i Rebecce Pearson, služi višem cilju: Kate (Chrissy Metz) se pridružuje mučnim seansama Weight Watchersa, što je stavlja na emotivni radar Tobyju (Chris Sullivan), divnom čoveku s kojim je publika u sličnom odnosu, kao Renee Zelwegger sa Tomom Cruiseom u filmu Jerry Maguire – He had us at „Hello“. Kevin (Justin Hartley), Katein brat blizanac, daje otkaz kao glumac u lukrativnoj, ali profesionalno i ljudski degradirajućoj seriji The Manny, što ga odvodi u Njujork, kako bi se profesionalno ostvario u pozorištu i pokušao da emotivno stane na noge, pomirenjem sa bivšom ženom. Usvojenik porodice Pearson, Randall (Sterling K. Brown), najveći je emotivni underdog serije i ujedno emotivna srž svih 18 epizoda. Na samom početku, pronalazi svog biološkog oca Williama (Ron Cephas Jones), koji boluje od raka želuca. Ta tužna činjenica znatno ubrzava proces stvaranja prirodnijeg otac-sin odnosa, iako je ostavljanje ispred vatrogasne službe pre 36 godina bilo sve, samo ne prirodni očinski instinkt.
This Is Us predstavlja vrstu serijske anomalije. Visoki rejtinzi i popularnost su izgrađeni prostim narativnim obrtima, bez strogog koncepta, i bez nuđenja oprobanih mamaca publici, sem zadnjice Mila Ventimiglie viđene u trejleru. Kao jastuk utehe, serija je stigla u trenutku kada gotovo svi koje poznajem misle da su njihovi problemi veći od problema drugih ljudi. Kreator serije, Dan Fogelman, jednostavno ima pregršt kečeva u rukavu. Govoreći o temama poput žalosti, napada panike, bolesti, gojaznosti, pokajanja, bez žonlgiranja sa instrumentima koji bi seriji garantovali kategorizaciju ozbiljne umetnosti, Fogelman nam prizemno dozvoljava da postanemo privremeni članovi porodice Pearson, a ne voajeri bez srama, koji će rado gledati u tuđu dnevnu sobu.
U monologu ili dijalogu, uz muzičku pratnju Sufjan Stevensa i Paula Simona, serija koristi sećanja svojih likova, kako bi opisala ulogu sudbine u donošenju odluka, kao prekretnice u njihovom sazrevanju. U iskrenom razgovoru dugačkom 18 epizoda sa Jackom, Rebeccom, Kate, Kevinom i Randallom, zaplakao sam više od deset puta. Suze su bile neophodne i prijatne, pre nego tužne, i funkcionisale su kao imaginarni zagrljaj razumevanja. A takve suze nema smisla zadržavati:
1) Rasplet prve epizode
Uz tonove pesme Death With Dignity Sufjan Stevensa, pilot počinje striptizom trudne Rebecce, u čast Jackovog rođendana. Nedugo zatim, Rebecca počinje da se porađa, a rizičnu trudnoću dodatno komplikuje saznanje da doktor koji je pratio Rebeccu proteklih osam i po meseci nije na poslu. Najbolja stvar koja se desila porodici Pearson je njegova zamena, doktor Katowski. Uz lošu vest o trećem detetu koje nije preživelo porođaj, doktor K donosi neizmernu zalihu empatije svojom verzijom „making lemons into lemonade“ priče. Za samo 45 minuta, svi akteri serije pokazali su višedimenzionalnost, a način na koji je This Is Us pokazao njihovu međusobnu povezanost i sudbinski začetak porodice Pearson, bio je dovoljan za prvi šmrc.
2) Prvi otac-sin razgovor između Jacka i Randalla
U ispodprosečnih 45 minuta za standarde same serije, saznajemo da je Randall nadprosečno dete, koje beleži prosečne ocene, u nedostatku intelektualnih izazova u školi, zbog kojih deluje nezainteresovano. Nakon razgovora Pierson roditelja sa direktorkom, dešava se scena slična situaciji kada položiš vozački ispit pred komisijom, ali vaš otac zna da je on relevantnija komisija od policijske. Jack testira Randalla koji prikriva svoj talenat zato što ne želi da se izdvaja od Kate i Kevina, da ga oni ne bi mrzeli. Izvinjava mu se što ga je doveo do pomisli kako treba da se oseća drugačije i govori mu da ga voli onoliko koliko je ljudsko srce u stanju da voli i tako šalje naše suzne kanale na trening.
3) Jackovi sklekovi
Epizoda The Trip je majstorski prikazala Randallovu tridesetšestogodišnju zbunjenost. Kao devetogodišnjak, kruži samoposlugom i tera nasumične ljude da uvijaju jezik kako bi našao svoje biološke roditelje. Kao tridesetšestogodišnjak, ispija smuti od halucinogenih pečuraka, usled čijeg dejstva tripuje razgovor sa Jackom, u kojem svoj perfekcionizam pravda strahom da je uvek nepoželjan. Jack mu govori kako nikada nije bio izbor, već činjenica, a dokaz u vidu flešbeka nas vodi u osamdesete, kada Jack upisuje Randalla na karate, kako bi podstakao pripadnost crnačkoj zajednici. Proces inicijacije je uključivao očeve sklekove sa sinom na leđima, pa je Jack, determinisan i slomljen u isto vreme, tako pokazao da će Randalla uvek gurati napred.
4) Randallov spisak
Randallovi strahovi iz detinjstva, poput onih o odbacivanju i nepoželjnosti, reaktivirani su na Dan Zahvalnosti, njegov omiljeni praznik. Nastanak tradicija za Dan Zahvalnosti ove porodice objašnjen je u osmoj epizodi serije (Pilgrim Rick), pa je pored tradicionalnih jela, za večerom poslužena i surova doza suza. Raspad Randallovog života je počeo njegovom željom da praznik učini još specijalnim, vožnjom do Filadelfije, gde bi pokupio demo snimke benda svog oca, ali je pored snimaka pronašao Rebeccino pismo Williamu, sa njegovom slikom kad je imao osam godina. To je Rebeccine tvrdnje da nije poznavala Williama učinilo lažnim, a rasprava za stolom u kojoj je Randall praktično bacio svoje srce je samo predstavljala uvijanje noža, koji je već bio u stomaku gledalaca.
5) Epizoda „Big Day“
Dvanaesta epizoda je ona koja vas pobeđuje u obaranju ruku. Epizoda nakon koje naglas izgovorite: „Ovo je najbolja serija na svetu!“. Oni stručniji, sa prizemnijim emocijama, razmišljaju o genijalnosti direktora kastinga. Epizoda pokriva svaki sekund 36. rođendana Jacka Piersona, u kojima je velika trojka došla na svet. Rebecca menja raspoloženja, od entuzijastične buduće mame, preko trudnice kojoj je dosta svega, do cisterne pune pokajanja, jer je zaboravila Jackov rođendan. Kao prequel prvoj epizodi, nastavlja priču o dva sporedna lika koji proživljavaju (verovatno) najveća životna očajanja: doktoru Katowskom, čiji dnevni odlazak na ženin grob prekida poziv iz bolnice, i vatrogascu Joeu, koji se ranije ispoveda svešteniku, tražeći čudo koje bi mu spasilo brak. Nakon bolnog Rebeccinog saznanja da je izgubila treće dete, doktor K i Joe dolaze kao prva dva koraka u procesu žalosti. Katowski je lečio rečima, dok je Joe bio odgovoran za donošenje Randalla u bolnicu iz vatrogasne stanice. U dogovoru sa ženom da im dete neće spasiti brak, omogućio je Jacku da ispuni Rebeccinu želju da iz bolnice izađu kao petorka.
6) Kevinovo žrtvovanje karijere
This Is Us predstavlja cigaretu Ronhilla. Sporo gori, dugo nešto slično nisam konzumirao, ali kada posegnem za njom, shvatim zašto moj stric ne menja proizvođača nikotinskih štapića poslednjih 25 godina. Slojevitost Kevinovog i Randallovog odnosa počiva na Kevinovom verovanju da roditelji nisu obraćali dovoljno pažnje na njega, i Randallovoj ubeđenosti da je nemoguće dugoročno osvojiti bratovljevu ljubav. Kao i Ronhill, odnos Kevina i Randalla je dugo goreo. U petnaestoj epizodi, Randallu se ruka nezadrživo trese, teško diše prilikom jutarnjeg trčanja, nestrpljiv je prema bolesnom ocu i anksiozan na poslu. Kevin se u bezazlenijoj varijanti anksioznosti priprema za svoj debi ozbiljnog glumca. U toj pripremi, dobija poziv od zbunjenog Randalla, koji se stoički raspadao, da neće doći. Kevin se u tom trenutku setio najboljeg saveta koji je ikada dobio: da je sin Jacka Piersona. U romkom maniru trčanja ulicama Njujorka, Kevin traži svog brata kojeg nalazi na podu kancelarije kako plače nepokretan na podu. Kada neko tiho plače, znaš da je stvar ozbiljna. Kada Randall plače, plačemo svi.
7) Epizoda Memphis
Drama oko porodice Pierson je u sedamnaestoj epizodi bila na zasluženoj pauzi, ali to nije bio razlog da ostanem suvih očiju na njenom kraju. Nije bilo lako boriti se protiv Williamove rečenice: „Voleo bih da sam upoznao oca svog sina“, flešbeka u kom William odustaje od karijere muzičara da bi brinuo o bolesnoj majci, njegove tranzicije od pesnika iz autobusa, preko zaljubljenog pesnika iz autobusa, do zaljubljenog pesnika i narkomana iz autobusa. Savršen dan po Lou Reedu je u epizodi Memphis dobio novu interpretaciju. Odvođenjem oca u rodni grad, Randall upoznaje svoje rođake i pomaže ocu u precrtavanju poslednjih par stavki sa „Before I Die“ liste. Nakon pogleda na patke kod Peabody hotela, William izgleda bolesnije nego ikada, ali u bolničkom krevetu na samrti nalazi snage za jedan jedini savet koji je uputio Randallu: “Roll all your windows down, Randall. Crank up the music. Grow out that fro. Let someone else make your bed.” Uz otkriće da su dve najbolje osobe u svačijem životu ona koju vidiš prvu i ona koju vidiš poslednju, This Is Us je Williamu priredio jako emotivan ispraćaj.
8) Govor Jacka Piersona
Finale sezone nije otkrilo kako je Jack umro, već ostavlja cliffhanger na odnos Jacka i Rebecce koji će provesti neko vreme odvojeni. Epizoda koja otkriva da su se upoznali nakon obostranog ispaljivanja dejtova za to veče, nakon Jackovog povratka iz rata u Vijetnamu i Rebeccine borbe za umetničkim ostvarenjem, završava se Jackovim odlaskom kod Miguela, pre kojeg drži ubistveni govor koji neću citirati, jer osećam da je nepravedno. Jack nakon govora ponavlja Rebecci da je to samo početak njihove ljubavne priče, nakon čega podiže torbu i odlazi.
Autor: Andrija Savić
COMMENTS