Između prolećnih titana televizije kao što je Gejmotron i svima drag vispreni advokat iz Novog Meksika, letnjih blokbastera u bioskopu, i zimske plime sadržaja (što filmova što serija), u svaku jesenju šemu se ugrade i pilot epizode šarenih novih projekata ambicioznih producenata sa uglavnom srednje-do-malo-ambicioznim budžetima. Budući da se HBO već izborio za svoje lovorike momentalnim probojem Westworlda – još jednog reboot/remake/memberberry projekta iza kog su se uglavili Abrams, Nolan (onaj drugi) i mnogo drugih zvučnih imena – o toj seriji nećemo pričati (više). Ako jednog dana u njoj nešto počne i da se dešava, ovaj stav će možda biti revidiran. Do tada, okrenimo se moru ostalih novih (svežih!) naučnofantastičnih naslova koje nam šarena kutija interneta nudi ovih dana.
Zombiji su, čini se, prestali da budu u žiži pažnje, kako na televiziji, tako i u drugim medijima, te ovi sporohodni nosioci Romerovog nasleđa sada jašu silazni talas popularnosti, na čelu sa The Walking Dead (koji je odavno odlutao u domen brbljive ljudske drame sa par hodajućih leševa) – a i svi drugi pokušaji uhlebljavanja u istom žanru su manje-više uhvatili sličan, nepogodan vetar. No, tu i tamo se i dalje pojave neki vrli novi stvaraoci sa novom suludom post-apokaliptičnom idejom (koja može, a ne mora, sadržati nemrtve aktere), te je tako i ekipa sa Space mreže plasirala svoj novi pokušaj porodične drame smeštene u vreme smaka sveta – Aftermath. O čemu se tu, u stvari, radi? Joshua Copeland je univerzitetski profesor svetske kulture koji u navali elemetarnih katastrofa prepoznaje svuda protkane elemente apokaliptičnih mitova iz celog sveta te brže-bolje grabi svoju ženu (Anne Heche, jedina prepoznatljiva osoba ovde), sina i kćeri bliznakinje, pakuje u RV i odvodi dalje od svekolikog uništenja, demona i ljudi podivljalih kao da je u toku Black Friday rasprodaja. Ako zvuči uvrnuto, to znači da ste uhvatili generalni šmek ovog naslova – a konfuzija se pojačava što dublje ulazite u priču. Biblijskih referenci ima tušta i tma, uključujući i prezabavne starozavetne motive kao što je kiša žaba, te će se lovci na skrivene (i ne toliko skrivene) detalje možda i usrećiti ovom serijom. Možda. Ipak, dobra je šansa da ovaj naslov neće doživeti svoju drugu sezonu – pretežno zbog konfuznog, eratičnog i bestidno sumanutog scenarija i nadasve jednodimenzionalnih likova. Ali ako ste u fazonu za malo transfera blama – samo navalite.
S druge strane, od momenta kada se Doctor Who probio u mainstream povećanjem budžeta i dolaskom na američki BBC ogranak, količina time-travel tematike na televiziji je počela da se povećava. U pokušaju da ugrabe deo kolača, razne umetničko-producentske skupine su se trudile da inkorporiraju svoju viziju ševrdanja kroz vreme-prostor, sa više ili manje uspeha – kako komercijalnog, tako i pripovedačkog. Ispostavlja se da su se postavci TV time-travelera ove jeseni priključile dve nove klike – Timeless i Frequency. Nećemo gaziti u duboke vode dekonstrukcije vremenskih paradoksa u ovim serijama jer su ipak mnogo više u domenima fantastike nego nauke. Svako počinjanje, makar i laičke, analize ovih mehanizama bi sa sobom povuklo još nekoliko stranica teksta, nervoze, vrtenja teorija u krug, i pozivanja na Doka i Martija, Rika i Mortija, Švarcenegerov kibernetski avatar i pitanje da li je Žikina Dinastija zaista smeštena u naš tajmlajn ili u neki paralelni univerzum. No, ako ostavimo sve to sa strane, možemo se, za početak, okrenuti ka Frequency i kušati prvi zalogaj ove vremensko-pandurske drame. Dakle, junakinja priče je Raimy Sullivan (Peyton List, na koju smo imali kraš gledajući Mad Men, barem svi mi koji nismo toliko ludeli za enormnim poprsjem Christine Hendricks). Raimy je njujorška detektivka koja jedne olujne noći shvata da koristeći staru radio stanicu u svojoj garaži može da komunicira sa svojim ocem – dvadeset godina u prošlosti, nekoliko dana pre njegove smrti na zadatku (da, i tata je detektiv). Premisa sama po sebi nije toliko loša ukoliko volite detektivske priče sa par kapi fantastike, mada ostaje da se vidi kako će scenaristi da se isčupaju iz potencijalnih čvorova u koje bi mogli upasti već koliko u drugoj epizodi. Igranje sa prošlošću je vrlo nezgodan posao, naročito kada je u pitanju priča koja bi trebalo da traje desetak jednočasovnih epizoda koje se dešavaju u istom, a promenljivom svetu.
Ako se okrenemo ka drugom članu ovog dvojca za vremenske nepogode, ekipa koja radi na Timeless se čini kao sposobnija u mršenju i potencijalnom otpetljavanju zamršenog. Čak, od svih ovomesečnih premijera, ovaj novitet iz NBC kuhinje deluje kao najviše obećavajući u ovom trenutku. Uvodna epizoda nas upoznaje sa Lucy Preston, profesorkom istorije koja zna napamet sve godine koje smo u školi pisali na puškice, ali još uvek to nije unovčila učešćem u Milijunašu ili nekom sličnom kvizu. Jedne noći, na vrata joj dolaze ozbiljni momci koji je odvode u tajno postrojenje u kome crni Elon Musk krije prototip pravog pravcatog vremeplova. Tu dolazimo do konačnog postavljanja scene na kojoj će se predstojeće avanture odigravati – kada nam Elon otkriva da je bolju, napredniju verziju vremenske mašine ukrao glavom i bradom Goran Višnjić, i da Lucy uz pomoć emo vojnika i crnog naučnika-pilota mora da se vrati u prošlost i spreči Višnjića da menjanjem istorije promeni sadašnjicu. Kao što smo već rekli, nećemo ulaziti u suludost mehanike menjanja univerzuma čeprkanjem po njegovoj prošlosti, jedino što je potrebno da znate jeste da jurimo Gorana Višnjića. Smatraćemo ovo karmičkom osvetom za to što nam je svojim nekuvanim akcentom upropastio gledanje Extanta (koji, ruku na srce, nije bio baš toliko dobra serija, ali šta sad). Prva epizoda nas vozi na ground zero tragedije Hindenburga koja iz nekog razloga ima veze sa sadašnjom geopolitičkom slikom, Amerikom kao velesilom i Iluminatima, ili nekom njima sličnom tajnom organizacijom. Prva epizoda postavlja temelj za zanimljivu veću mitologiju, a pritom je fino začinjava humorističnim momentima u kojima Rufus (modern-day afroamerikanac, pilot i geek iz ekipe protagonista) dolazi u neprijatne situacije kao crn čovek iz sadašnjice u pred-emancipacijskoj istoriji prepunoj diskriminacije, robovlasništva i opasnosti. Deluje šašavo, ali zapravo funkcioniše.
Pomerićemo se malo u stranu od putovanja kroz vreme, ali ćemo ostati u domenu zavera i nadnaravnih elemenata uz Falling Water. Ako ste već pogledali prethodno pomenute premijere i bilo vam je previše uvrnutog, zbunjujućeg i generalno nekoherentnog za ovaj mesec, godinu i život, onda ovo nije serija za vas. Naime, F.W. vrlo ambiciozno počinje priču o maksimalno PC trojcu – blago sociopatičnoj trend-spotterki, jeftinoj verziji Idrisa Elbe i asian-american NYPD mega-baksuznom detektivu. Njih troje, ispostavlja se, iz nekog razloga sanjaju fragmente istog velikog sna. Kao što bi se i dalo pretpostaviti, svaki kadar je obilato nakrcan vizuelnom simbolikom “đe treba i đe ne treba”, te se stiče utisak da, režiserski barem, ovaj pilot poleće visoko, a onda maestralno tresne na nos, budući da nam nakon pogledane prve epizode uopšte nije bilo bitno da li će i kada izaći druga. Izvinite, padovodi, ali udica vam je slaba.
Pored svih ovih pokušaja dark&gritty pristupa fantastici, u raspored se uglavila i nova britanska fantasy-komedija pod naslovom Zapped! Kako bismo stvari razjasnili u startu, autor ovih redova je veliki ljubitelj britanskih komedija. Takođe je veliki ljubitelj fantastike u većini njenih oblika. Autor ovih redova vam preporučuje da ne gledate Zapped! osim ako baš želite da vam bude neprijatno (ali ne na dobar način, kao kad gledate The Office). Ova priča o klasičnom luzeru koji se greškom nađe u sumorno-bajkovitom svetu među gomilom drugih luzera koji bleje u lokalnoj krčmi pokušava da nađe svoje mesto negde između apsurdističkog humora The Mighty Boosh i društveno-kritičke komedije Terija Pračeta, i u tom pokušaju samo ukopava sebe u jamu bezukusnog i mlakog mediokritetstva. Od silnog truda da se predstavi kao urnebesna, serija uspeva samo da ispadne onaj lik koji se trudi da bude najsmešniji na žurci dok vi maštate o tome kako ga neko baca sa terase u kontejner. Izbegavajte takve ljude. I serije.
LAST MINUTE PONUDA
Zaustavite prese! U poslednjim trenucima revizije ovog teksta, u raspored (a i kontekst) uletela je još jedna premijera vrlo vredna pomena. Travelers je, nakon čitanja kratkog sinopsisa, delovao kao gomilica nonsensa – ljudi iz budućnosti projektuju svoje svesti u osobe iz sadašnjosti i infiltriraju se u današnji svet koristeći informacije sa interneta i društvenih medija kako bi sprečili istrebljenje čovečanstva. Na sve to dodajmo i glavnu njušku koju tumači Eric McCormack (Will iz Will & Grace), i na papiru deluje kao dobar potencijalni promašaj. No, nakon pogledane prve epizode čak se ispostavlja da je u pitanju možda i najbolja pilot epizoda koju smo ovde predstavili. Kvalitetan world-building, dobro predstavljeni karakteri i savršeno postavljena scena za nastavak sezone, sa klifhengerom koji ostavlja gledaoca u onom prijatno-neprijatnom stanju odloženog užitka zato što će do sledeće epizode čekati celu sedmicu. Preporuka jaka kao kiselo mleko uz sarmice od zelja – nikako ne propustiti!
Autor: Nenad Jovanović
COMMENTS