Što se televizije tiče, vreme je više prijatelj nego dželat. Splet čudnih okolnosti mi je dozvolio da se mesec i po dana pre diplomskog opustim i vratim onome što sam radio u pauzi spremanja prethodna 32 ispita – besomučnom gledanju serija. Kada je serija Mr. Robot došla na red pre dve nedelje, bio sam oduševljen načinom na koji reditelj Sem Esmail nevidljivo ubacuje seriju u četvrtu brzinu, potcenjenim performansom skandinavskih glumaca, cameom repera Joeya Badassa i još jednom efektnom upotrebom klavirske obrade pesme Where Is My Mind benda Pixies, u izvođenju pijaniste Maxencea Cyrina.
Zvučni spomenik iz 1988. godine lansirao je karijere hiljadu nirvanastih bendova na koje je sećanje pomalo zamrlo. Ono što je i dalje živo je osećaj koji Where Is My Mind instantno budi – prevrtanje stomaka od smene visokih i niskih oktava Franka Blacka i Kim Deal, koje su tako dobro zaokružile poslednju scenu trilera Davida Finchera Fight Club, da su stale rame uz rame nihilističkoj The End benda The Doors iz filma Apocalypse Now. Sedamnaest godina od kako je Edward Norton uhvatio za ruku Helenu Bonham Carter i rekao joj da će sve biti u redu dok im se prizor pred očima rušio, treba postaviti pitanje da li je ova pesma Pixiesa postala velika zbog poslednje scene tog filma, ili je ta scena Fight Cluba postala velika zbog pesme.
Where Is My Mind je korišćena u odjavnim špicama dva filma koji su ostali nezapaženi, pre nego je David Fincher iskoristio 1999. za poslednju scenu svog najboljeg dela, tako da bi kraj Fight Cluba definitivno zadržao svu svoju epskost i da je muzički bio pokriven špicom drugog Dnevnika RTS-a. Ali, testa radi, zamislite u glavi sledeće scene iz domaćih serija i filmova koja bi pratila najpoznatija pesma Pixiesa i izmerite pojačavanje celokupnog efekta: 1) Kada Nikola Kojo saznaje u prvom delu Anđela da Marina nosi njegovo dete; 2) Kada Miodrag Petrović Čkalja po drugi put okine sedmi razred; 3) Kada NATO bomba ruši teren u Nebeskoj udici koji je Nebojša Glogovac gradio po vrućini i za vreme vazdušne opasnosti; 4) Kada se Radoš Bajić u ulozi Radašina Rakovića vozi ka svom sinu u Kragujevac nakon nedelje u kojoj je saznao da mu je žena teško bolesna, a bratanac u bekstvu od kuće. Kakav god rezultat bio u vašoj glavi, Where Is My Mind nakon premijere Finčerovog remek dela nije imala isti tretman, već je džokerski ubacivana u reklamne kampanje, dokumentarce, serije i filmove. I šljakala nepogrešivo:
1) HBO reklama za film „Batman: The Dark Knight“
Uopšte ne čudi što je baš za promociju drugog dela Batman franšize Christophera Nolana HBO izabrao baš ovu pesmu Pixiesa. Horizont Gotama se rušio bar tri puta u samom filmu na jednako spektakularan način kao Los Anđeles u Fight Clubu, ali je ipak ovde Where Is My Mind označio udarac u gong za start borbe u merenju šizofrenija između lika Tylera Durdena i lika Jokera.
2) Microsoftova „Kinect Effect“ reklama
Fenomenologija Microsoftovog „Kinecta“ za Xbox je sadržana u jednostavnosti i sofisticiranosti koju je i Where Is My Mind nosila. Proširenje zabavne namene proizvoda kakav je Xbox na polja medicine i obrazovanja označilo je početak još bolje komunikacije proizvoda sa korisnicima, a ksilofonsko-gudačka obrada Pixiesa je možda bila okidač prodaje koji je kasnije oborio Ginisov rekord sa preko osam miliona kupovina.
3) Reklama za video-igru Dark Souls II
Kao video-igra koja govori o prokletstvu civilizacije, kolektivnoj civilizacijskoj amneziji, kao i gubitku identiteta, izbor muzike za trejler drugog dela Dark Souls se savršeno uklopio u sam plot igrice koji je u globalu bio identičan radnji filma Fight Club. Where Is My Mind je bila deo soundtracka video-igara u još dva navrata: 2010. godine u video igri Rocksmith i šest godina kasnije u Rock Band 4.
4) Film Mr. Nobody
Uključujući Fight Club, Where Is My Mind je zabeležila pojavljivanje u 12 filmova i imala isti status koji je imala muzika prve sezone serije True Detective – gost-zvezda o kome nije potrebno trošiti previše reči. Najskorije se pojavila u romantičnoj komediji sa Simonom Peggom i Lake Bell (Man Up), a poseban sentiment ima u ovom filmu koji sa Fight Clubom deli Jareda Letoa.
5) Dokumentarni film Madness in the Fast Lane – Swedish Sisters
Kada pravite dokumentarac o dve švedske sestre, Sabini i Ursuli Erikssen, poznatim po uletanju u brzu traku auto-puta s ciljem samopovređivanja, izbor soundtracka je zicer. Ako vam je potrebna situacija u kojoj biste tražili komparativ od reči „zicer“, radnja BBC-jevog dokumentarca se nastavlja tako što Sabina nožem izbada na smrt potpunog stranca na mostu nakon čega skače s tog istog mosta, lomi obe noge i zadobija frakturu lobanje. I da stvar bude još bizarnija, za sve to nema objašnjenje na sudu.
6) Serije Veronica Mars, Criminal Minds, Covert Affair, Californication, The Good Wife
Sve pomenute serije koje možete svakodnevno pratiti na Fox Lifeu ili Fox Crimeu su u razmaku od 2005. do 2014. godine koristile sedmu pesmu sa albuma Surfer Rosa Pixiesa na različite načine. Veronica Mars, Criminal Minds i Covert Affair su je u originalu upotrebile u svrhu odjave pojedinih epizoda, dok su kreatori serije Californication i The Good Wife zamislili svoje heroje, Hanka Moodyja, odnosno Aliciu Forrick, u sopstvenim Tyler Durden verzijama, pa otuda i različite Where Is My Mind obrade koje sažimaju Moodyjev i Forrickin duh.
7) Serije The Leftovers i Mr. Robot
Maxence Cyrin je za potrebe svog albuma Novo Piano iz 2010. snimio klavirsku obradu Where Is My Mind. Pet godina kasnije su kreatori serija Mr. Robot i The Leftovers, Sam Esmail i Damon Lindelof, odlučili da pošalju svojevrsni namig liku i delu Davida Finchera. Sam Esmail je moćni klavir Maxenc-a Cyrina uklopio u osmoj epizodi prve sezone hakerske drame o Elliotu Aldersonu (Rami Malek) u trenutku kada je sama radnja serije počela da neodoljivo podseća na Fight Club, dok ju je Lindelof koristio četiri puta. Jednom u originalu i tri puta u klavirskoj obradi, ekskluzivno kada je Kevin Garvey (Justin Theroux) bio na pragu nekog otkrića, ali najefektnije onda kada je eho mučnine međuljudskih odnosa junaka The Leftoversa nakon velike civilizacijske tragedije bio najupadljviji.
Autor: Andrija Savić
COMMENTS