Pre par dana dobio sam mail od drugara koji glasi ovako:
Nakon godinu dana života u Berlinu navikao sam na ovakve mailove. Ne na mailove bez svih slova azbuke, nego na mailove gde me neko pita za neku uslugu. Generalno, ne vidim ništa čudno u tome. Ljudi su za mene ranijih godina švercovali hardver, vinil i knjige, a ja sam im uvozio lekove, garderobu i namaze iz Australije (true story).
Ova usluga je značajno drugačija. Govorimo o momku koji, u mojoj glavi, treba da prođe kroz sličan pakao selidbe kroz koji sam sam ja prošao pre nešto više od godinu dana. Naravno da ću probati da uradim sve što je u mojoj moći, da mu pomognem.
Nakon čitanja maila i brze razmene poruka sa devojkom (sa kojom živim), koja zatim obavlja razmenu poruka sa svojim drugarima sa Balkana, plemenski savez dolazi do zaključka. Zaključak je, da je sa ovim zahtevom sve ok i da bismo nas dvoje mogli da mu pomognemo, tako što ćemo mu dozvoliti da se prijavi kod nas.
Sednem i sastavim mail:
Pre nego što sam kliknuo send, odlučim da još jednom prodiskutujem ceo plan, sa ortakom koji je rođeni Berliner. On pristane da se nađemo na kafi istog popodneva da bi saslušao moj problem.
– So Goran what’s troubling you?
– Well you see…
I počnem da mu prepričavam ceo problem na engleskom.
This guy, friend of a friend, wants me to open up…
A phantom firm…
His wife is from Croatia…
After two weeks we would shut down the company…
Već nakon pete rečenice, znoj počinje da me obliva, jer shvatam da to što pričam, apsolutno nema smisla. Što se više trudim da objasnim situaciju, sve se više uplićem, vrtim u krug i zamuckujem. Dok se petljam da završim rečenicu shvatam da je ovo muljanje mnogo bolje zvučalo na mom jeziku. Čak i pre nego što je ortak dao svoj sud, apsolutno sam bio siguran: Jezik nam je stvoren za prevaru!
On je samo odgovorio, na engleskom doduše: Kako vam je samo to palo na pamet? Nisam stručnjak, ali za sada ga samo posmatra imigraciono. Ako se prijavi počeće da ga posmatra poresko, opština i imigraciono. To znači da će barem tri institucije da ga proveravaju. Pa čak i da možete sve to da izvedete, tebi je ugovor za stan za dve osobe. Prijavljivanjem više ljudi kršiš ugovor, bla bla bla najebaćeš, bla bla bla totalno suludo, bla bla bla ništa mi nije jasno…
Samo sam klimao glavom i u sebi umirao od smeha. Naravno da ti ništa nije jasno, jer ne pričaš srpski matori!
To što Berliner ne priča srpski dovelo je do toga da bar meni jedna stvar bude jasna.
Izvinio sam se zemljaku i objasnio da ne mogu da mu pomognem oko prijave, jer je rizik previše veliki. Preneo sam mu sve što mi je rekao drugar Nemac, dao mu kontakte koji su meni pomogli oko prijave i poželeo mu sreću.
Od tada, svaki put kad mi padne nešto pametno na pamet, prvo prevedem sebi to na engleski i vidim da li i dalje ima smisla. Čisto kao mehanizam da se zaštitim od samog sebe.
Autor: Najgoricovek
COMMENTS
možda zanimljiva tema za neko antropolingvističko istraživanje 😀
Jogurt
Potpuna budalaština.
Engleski jezik ima više reči za prevaru, krađu i ubistvo nego srpski.
Na srpskom pasiv zvuči neprirodno, dok se u engleskom obilato koristi.
A pasiv sakriva subjekat radnje i nečije motive i prisustvo.
Taj “srpski” je ništa drugo do “pravimo kombinaciju matori” način izražavanja.
Svaki jezik ima svoje polu-kriminalno podzemlje i sivu zonu. Svaka država.
Zaključak potpuno netačan.
@Nikola šta reći osim: Promašio si poentu texta.