Nešto kao recenzija: Turbotronik, Muzika iz filma i još po nešto

Neki od naših omiljenih izvođača su ušli u mainstream medije. Ovo je naš poslednji pozdrav njima pre nego krenu da pune arene, ili barem folkoteke u Kosjeriću.

Nekako se i više obradujete kad neko vaš uspe, nego kad sami postignete nešto. Valjda uz uspeh ide i neka odgovornost, pa je lakše da ostanete u pozadini i hvalite se u kafani. Tako smo bili baš uzbuđeni kad smo shvatili da će se u produkciji onog densera i pevača iz devedesetih, što je pevao Gde si ti, pojaviti film o našoj omiljenoj domaćoj muzičkoj sceni, koju smo promovisali gde god smo stigli. Način na koji je scena prikazana je jedan od osnovnih aduta filma, ali o tom delu nešto kasnije. Prvo o muzici, od koje je sve krenulo. Kao što smo već pomenuli, već nekoliko godina širimo reč o muzičarima (da, muzičarima, ako ne mislite da jesu, bolje prekinite odmah, da se ne svađamo) iz najdubljih predela Soundclouda, koji izbacuju neverovatne kombinacije elektronske muzike i narodnjaka. I to narodnjaka svih fela. Od Safeta Isovića, preko Miroslava Ilića, do u kulturnoj eliti omraženog opusa Južnog vetra i još omrznutije Svetlane Cece Ražnatović. Malo šta je skorije delovalo toliko sveže, muzički moćno, a istovremeno potpuno autohtono kao trekovi koje su isporučili Mangulica FM, Lenhart Tapes, Prženo, Skreč majstor Ljuban i njihove kolege. Osim malog broja zaluđenika (poput nas), među kojima se našao i veliki broj domaćih underground umetnika, ti projekti nisu naišli na širu publiku, te su retke nastupe održavali uglavnom po mračnim klubovima, gde je njihova muzika u stvari najbolje i radila. Kao svojevrsni otpor svim kultur-fašistima naše lepe domovine. Na taj talas, prateći tradiciju koju su donekle započeli Juice i Prti Bee Gee, nalepila se i gomila mladih repera, kojima su rep, rejv i narodnjaci, bili prirodan izraz podneblja u kojima su odrastali. I tako nam s jeseni leta gospodnjeg 2017. u živote uđe Turbotronik. U filmu, i na pratećoj kompilaciji, učestvuju već pomenuti muzičari, pa I još neki, dok su čast hip hopa odbranili momci iz Bombi devedesetih, stari prijatelji redakcije Tegle. Autori vizuelnog dela projekta su uspeli da ekipu koja kontaktira, ali ne i stalno sarađuje, predstavi kao najbolje izdanke nekog masovnog pokreta, koji to još uvek nije. Ali posle ovog hajpa, zašto ne bi postao?

Sve je snimljeno u maniru najboljih muzičkih dokumentaraca, pa mu, ako poredimo sa istorijom, Mega Denke dođe kao neki Toni Vilson, koji nadgleda sve iz svog zemunskog Fektorija. Pojava i jačina stavova Bombi podsećaju na nekog besnog Caneta iz ’84-te. Imamo i povučenog Beefhearta, u vidu Lenhart Tapesa, a Mangulica kao da samo čeka da u engleskoj pripizdini pored Bristola zavrti Hell is round the corner. A opet, ovo je samo da bi neki stručnjaci skapirali otprilike sa čime se susreću, nisu ovim ljudima potrebna bilo kakva poređenja. Tek ako potpuno iskreno provalite šta vam nude, skapiraćete njihovu muziku do kraja. Mi jesmo, i to davno, pre nekih drugih, ako do sada niste shvatili. Ali pošto ovo nije tekst o nama, nego o Turbotroniku, ‘ajde da čujemo šta nam se nudi na meniju.

 

Mega Denke

Kako ga već nazvasmo, Toni Vilson ove scene zbog njegovog ugostiteljskog miljea, zastupljen je na tri kompozicije, od kojih dve: Nemački dani, koji otvara kompilaciju i Nisam ja biro ovakav život. To su pesme kultnog benda Srašni haremski čuvari. Benda koji je, u vreme dok je postojao, bio trn u oku tadašnje Popboks scene, iz koje je nastala današnja cela alterntivna scena. Na pesmama ga prati DJ Brando, i ako zažmurite, aranžmani ovih pesama mogu lako da vas vrate u vreme maraka, šuškavaca i kajli Borisa Bizetića.

 

Bombe Devedesetih

Posetiocima Teglinog sajta ne moramo ponovo da pričamo o semplovanju Sneki Rap-a u Žakilinoj Kad me fazon uhvati. Gudrijeva Dozvoli da se zapalim je možda i njegova najjača snimnjena stvar, sa toliko već odavno citiranih versova od Kiflice vruće ti jedem na sahrani do koks prva ruka direktno od Aranđela. Ovde smo zbog saradnje sa gore navedenim Mega Denkeom. Pošto su snimili spot u Matrijaršiji za rstva Bebi Dol, sad muzički sarađuju i sve ovo predstavlja pravu eksploziju i hit uz koji bi mladi đuskali polugoli na manifestacijama poput Leto na Adi i Poselo 202 u Železniku.

 

Mangulica FM

Smrtno ozbiljni lik iz dokumentarca. Možda najveći umetnik sa kompilacije, i lik čije trake zaslužuju da se zavrte od najvećih rupa Berlina do najvećih klubova Tel Aviva. Udahnuo je svežinu velikoj elegiji Milo Moje od Dragane Gage Mirković, a Ludi kamen je samo pokazatelj gde cela ta muzika moze da ode i u kom pravcu kad bi se njome pozabavili ljudi koji je iskreno vole, a ne oni koji od nje samo zarađuju.

 

Đani Druid

Ako neko može da priđe veličini gospodina Mangulice, to je ovaj dečko. Na našoj godišnjoj listi je bio zastupljen sa singlom Isuse, ovde je zastupljen sa nešto hermetičnijim Boroboros i Even if i were as clean as tear. Nemojte da vas uplaši ovaj malo mračniji ton ovih pesama, jer ispod njih se krije sve ono što će vas terati da đipate u kolu. Možda malo satanskijem, no dobro. A kad smo kod đipanja u kolcu…

 

Prženo

Lik se zove Prženo, po južnjačkoj hrani u koju idu paprike, paradajz i jaja, i sve ono što želite da dodate pride. Pritom i muzika mu nalikuju ovom jelu, jer ide par osnovnih sastojaka, a i sve ono što vam duši ište. Otvori oči, otvori dušu sa repetitivnim ponavljanjem noćas mi se pije, nakon koga ne možete a da ne popijete neku čašicu, i Kiselo kolo koje zvuči kao neki srbizovani Super Mario, u  kom Mario napada i kolje se sa bratom Luiđijem nakon nekoliko flaša rakije, a princeza, ma koje je jebe, kurvetina, kad je pobegla sa aždajom onom.

 

Opa Opa/ Iva and Toy George

MIA, Santigold, Peaches, sve ovo vam nekada padne na pamet kad slušate ovaj srpsko-albanski dvojac. Drugo ono što ih povezuje, je što ove 3 gore pomenute bi 100 posto uživale u domaćem trashu i turbo folku, evo dajem ruku, a boga mi dajem i dve.  Jedino što što ću se muzički verovatno najmanje zadržavati na ovim pesmama, jbg ne može baš sve ovde da mi legne.

 

VIS Tetini/ Fokus

Jedini momci za koje nisam znao i koji su mi otkrovenje, su ekipica ovih repera (dobro, za Fokusa sam znao). Jedina prepreka da ovi momci dotaknu svetsku slavu, ili makar da ih citiraju klinci po fb grupama posvećenim hip hopu je to što su sve na južnoprugaškom dijalektu u 5 brzini. Tako da će ovo ostati poslastica samo za one koji su imali babu ili dedu u tim krajevima, pa su leti išli i naslušavali se svega i svačega.

 

Skreč Master Ljuban

Svi mi koji smo nekad u detinjstvu imali dodir sa pločama i gramofonima smo skrečovali ono što su u svojim privatnim fonotekama naši roditelji prikupljali, i tako upropaštavli sate i sate dobre muzike. E, pa zamislite da niste dobili batine i nastavili to da radite, radite, i na kraju dobijete nadimak Skreč Master s kojim možete da se kurčite. Kapiram da je metre i metre ploča Južnog Vetra Ljuban sjebao, ali sad kontam da retko ko može da mu izaše na crtu.

 

Lenhart Tapes

Lik koji je deo ove ekipe ludaka ali i entitet za sebe. Gospodin Lenhart je ipak bolji uživo nego ovde predstavljen, jer kad vidite šta radi sa vokmenima tek onda ste spremni da spoznate pravu umetnost. Ovako, nepažljivom uhu sve ovo može da prođe kao zbrda zdola buka.

 

Autori: Radomir Zvoncek i Miloš Dašić 

Nešto kao recenzija: Turbotronik, Muzika iz filma i još po nešto

COMMENTS

WORDPRESS: 0