Najbolje pesme domaće muzike XXI veka (10-1)

I to je to. Stigli smo do najboljih deset u ovom veku, po našem neskromnom mišljenju. Podsetimo se šta smo sve imali na listi.

10. Veliki Prezir – Moram da znam

Za polovinu ove liste zaslužne su jedna (poluigrana) serija i dve emisije. To su Oko moje glave, Dodatno ubrzanje i MTB program na žutoj B92 (žuta se odnosi na boju logoa, a ne na pripadnost političkoj partiji). Za drugu polovinu je zaslužan internet. Ali pre kablovskog (ili bilo kakvog) neta smo željno iščekivali pomenute TV programe, da bidmo u njihovim top listama čuli za neke nove stvari. Tako je Toma Grujić jednom u svom MTB-u zavrteo Moram da znam, tada novi singl, još uvek neobjavljenog albuma Velikog Prezira Brazde. Pustio je pesmu sigurno pet puta, što je verovatno i previše za emisiju od 45. Morate da znate da je pesma odmah postala apsolutni hit, doduše u mojoj glavi. Tek kasnije je došlo njenog masovnog obožavanja na certovima. Šta reći o pesmi, a da ne bude suvišno. Verovatno najbolje korišćenje gudača u novijoj istroiji domaće pop muzike. Najverovatnije pesma koju sam najviše vrteo u svojim prepodnevnim saundtrecima. Ima tu neku dozu jutarnjeg optimizma. Kad smo nas trojica nekad davno puštali muziku u jednom pabu (RIP Brod) na kompu je postojao folder Vojvo-pop. E pa, ekipa iz Prezira je posle Moram da znam, prilično odskočila od svih svojih kolega iz tog foldera.

Autor: MimiKraljMamba

9. Tanja Savić – Zlatnik

Tanja Savić ne dozvoljava da je stavimo na sajt. Za pesmu kliknuti ovde.

Početkom godine sam dobio ponudu da pokupim prnje i odem za Australiju. U toj izmaglici raznih razmišljanja, ne znam kako sam prelomio da ipak ne odem, ali možda je i neslavna epizoda pokušaja Tanje Savić da tamo živi, kumovala da ostanem. Tanjica je verovatno omiljena pevačica većini Tegline redakcije (#TeamTanjica4Life) i žao nam je što joj je karijera krenula strmoglavo na dole od preseljenja na drugi deo sveta. Zato radimo sve što je u našoj moći, da se u vrati u top ekipu naše estrade. Pratimo je još od prvog dana, od britnispirsovske ode mladosti u Tako Mlada i walk of shame himne Stani tugo sačekaj, pa sve do mračnije dark wave intonirane linčovske Hotel za izgubljene duše. Zlatnik zvuči kao old school klasik koji izvode Silvana i Lepava za neku Novu 1978, za koji vam stariji kažu e to je bila muzika, a ne ovo danas. Ceo Grand je u tom nekom periodu pokušao da progura neki retro stil kod novijih izvođača, ali svi su ga izduvali osim ove pesme. Ultimativni hit za naručivanje u nekoj prigradskoj kafani, ostavljanje para pevaljci za ljubav staru, ceo fazon.

Autor: MimiKraljMamba

8. Nežni Dalibor – Kratka šetnja

Kada su krenule da izlaze kompilacije sa novim mladim bendovima, neki su već tada počeli da se izdvajaju. Kada su ti sastavi počeli da snimaju prve albume, izgledalo je kao da ne mogu da urade kompletnu ploču. Da su pored par singlova, ostale pesme tu da popune prostor. Svi, sem jedne grupe i jedne ploče – Nežni Dalibor, Sredstva i veštine. Od početka albuma sa Samo magli, do kraja i Sve biće u redu, nije bilo ničega što smeta ili fali. Pogotovo se izdvajala Kratka šetnja, hvaljenu i od ljudi van tog miljea, koji su slušali totalno drugačiju muziku. Oduvek sam govorio da je velika nepravda što više ljudi ne sluša ovaj bend, jer je on po meni nešto najbolje što se dogodilo srpskoj muzičkoj sceni (ako ona uopšte postoji) u poslednjih 10 godina. Ali možda je ipak ovu pesmu čulo jedno sedam miliona više ljudi, jer Jutjub komentari tvrde da mnogo podseća na I Can’t Be With You od Cranberriesa. Na krađe i slične priče se uvek zgražavam, jer ljudi realno – muzika postoji toliko dugo, da kvota da dva benda iz suprotnih krajeva sveta imaju iste akorde teško da ide preko 1.5. Šta, hoćete još da mi kažete i da je Brega krao? No, nema veze, čak i da su pozajmili ovu stvar od Cranberriesa, može im se oprostiti, jer Dalibori realno zvuče deset puta bolje, a i rif iz Vranja je mnogo bolji, od aranžmana iz Irske.

Autor: Moma_ludilo

7. Duboka Ilegala – Svemirski traktor

Nema mnogo stvari koje su me usrećile u ovoj godini kao Fesram. Za neupućene, u pitanju je Festival sranje muzike, koji se odvija dva puta godišnje na 20/44 splavu, koji se tom prilikom zove 13/89. Tako smo ove godine prisustvovali jednom kolektivnom ispiranju mozga, gde smo na delu imali DJ-a koji je puštao pesmu Moj grad Alexa i Breskvice dva sata zaredom. Bilo je divno. Ali pre par godina sam na nekom Fesramu bio na nastupu Duboke Ilegale i bilo je jasno da će mi ovo postati jedna od omiljenijih domaćih grupa. Preslušao se album Plitka magistrala i na njemu smo našli 12 pesama i 13 hitova. Pravi (i jedini) predstavnik treš hopa, koji zvuči kao kada bi Triki bio rođen negde između motela Era i onog drveta gde su ’99 stradali članovi SPO-a, u narodu još poznatija kao Ibarska. Za ovu pesmu smo se odlučili jer je ona otvorila taj nastup, a i otvara album, pošto šalje poruku šta ćeš sve ovde čuti, i direktno govori – Matori, ako ti se ovo ne sviđa, nemaš ti ovde šta da tražiš!

Autor: Moma_ludilo

6. Eyesburn – Fool Control

Možda najgora stvar, kad smatrate da imate najsavršeniji muzički ukus na svetu (a potpisnici ovih redova sigurno spadaju u takve), jeste što često izbrišete sebi iz glave da ste nekad slušali neke stvari. Napustite nešto, kao da vas je sramota i da to prlja vašu auru čoveka sa nepogrešivim uhom za kul. E, onda malo porastete, pa neke pesme slučajno čujete, pa shvatite da ste budala, da je to što ste nekad gotivili zapravo super i da još bolje pokazuje koliko vam je ukus prokleto besprekoran (skromnost je jedna od nuspojava toga, da). To se i desilo pre nekoliko godina, kada smo sva trojica potpuno slučajno čuli ovu pesmu, poskočili na prve taktove i shvatili da je i dalje znamo od početka do kraja. Vratili smo se i na album, za koji smo ponovo konstatovali da je jedan od onih koje i dalje možete da pustite čak i strancima, a da ne morate ništa da im objašnjavate. Nije škodilo naravno ni što se Fool Control pojavila u Munjama (aka najboljem domaćem filmu svih vremena). Tako da, koliko god da radi hipsterčina u vama, ili vam se ne sviđa šta Kojot radi poslednjih godina, ili mislite da ovo nikad nije ni bilo kul, pustite album, naročito ovu pesmu i sve će vam se kasti samo. Nikad ni u jednoj pesmi, hardkor i rege nisu ovoliko dobro išli zajedno.

Autor: RadomirZvoncek

5. Željko Šašić – Mali je ovo grad

Tamo negde na 40. mestu mogli ste da vidite kako Mimi spominje, da je najbliže što je Lukas mogao da priđe našoj listi, sempl na hip hop pesmi. Ali to nije značilo da nam smeta njegova muzika, već je problem što nije poštovao bro code. Ako ne znate, današnja gospođa Vuksanović je nekada bila gospođa Šašić, dok ga nije zamenila uspešnijom dugokosom verzijom i od njega napravila ranjenu zver koja je počela da prima sve osobine glavnih likova filmova Džona Hjuza i Kamerona Kroua. Ključalo je dugo u njemu, a onda je napravio ovu pesmu, koja je u književnom smislu imale sve karakteristike balade. Jednostavan jezik, najčešće tragična tema, objedinjuje lirsko, epsko i dramsko načelo, iako je njena emocionalna boja naglašeno lirska. Znali smo svi da Željko ume da otpeva tužnu, jaku pesmu (videti pod Ona je priča života moga), ali ovo remek delo niko nije očekivao, pogotovo u trenutku kada su već svi počeli da zaboravljaju priču o kojoj pesma govori. Ali kao što kaže Noel Galager – neki bendovi su dobri, a neki bendovi su jebeno dobri, tako i ja kažem da neke pesme jesu dobre, ili odlične, ali neke su jebeno epske. E pa, ova stvar je upravo to!

Autor: Moma_ludilo

4. Vlada Divljan – Odnesi me

Do izlaska ove pesme, nisam baš bio siguran ko je to Vlada Divljan. Znao sam da je nekad svirao u Idolima, što mi tada nije nešto mnogo značilo, jer mi je taj bend i dalje bio samo šminkeraj tipa Kenozoik, Baby, baby i Devojko mala. Odbrana… će doći mnogo kasnije. Moram da priznam i da me je pesmi privuklo to što su u pratećem bendu bili Gile iz Orgazma i (po tadašnjoj logici) onaj zubati iz reklame za C market. A onda sam pao na svoje prilično veliko dupe i narednih sto godina ubeđivao najbliže prijatelje, opčinjene hard rokom, zašto treba da im se svidi jedna po njima njanjava stvar. Neki se kunu i u ceo album, mada osim naslovne Sve laži sveta, nema tu nečeg posebnog, ali ova pesma ostaje jedan od vrhunaca Divljanove karijere. Možda i najlepša koju je napisao. Prva mi je prošla kroz glavu, kada sam ga video posle samo sat vremena boravka u Beču. Znao sam da je tamo živeo, ali koja je bila verovatnoća da ga sretnem. A opet, to je delovalo kao nešto najnormalnije na svetu. Kad su mi javili da je iznenada umro, nisam znao šta da radim. Nisam mogao da shvatim, zašto se tako osećam prema čoveku koga sam samo jednom video uživo i to u stranoj zemlji. A onda sam pustio Odnesi me i sve mi je bilo jasno.

Autor: RadomirZvoncek

3. Dječaci – Maci

Jedan moj prijatelj je umeo da kaže da narodnjaci postaju bolji sa godinama i da se svaka hip hop pesma dva puta zavrti. E pa, sa ovim bendom je u našoj kući počelo to hip hop pravilo. Posle smo retroaktivno prešli preko onoga što smo propustuili. Prvi album Dramu smo znali napamet, u bit i u sempl i plašili smo se da će sa drugim sve to pasti u vodu, jer neće moći da održe raniji kvalitet. Budale! Već sa prvim Jutjub linkom i kadrom mladića koji pokazuje srednji prst ispred kordona policije, sve naše sumnje padaju u vodu. A Maci je od prvog stiha i Njihove svete dužnosti da budu tvrdi, pa sve do Zondovog pokliča C’mon everybody na kraju, njihov master rad na temu kako napraviti hip hop pesmu, koja nema neku određenu temu, a opet kaže o njima sve što morate da znate. Ako se služimo Mominom analogijom o Bad Copyju gde je Ajs onaj smešni, Vikler onaj talentovani i Timbe onaj treći, ovde bi to bilo Ivo je onaj pritajeni ludak, Zondo onaj koji želi u prvi plan, a Vojko verovatno najbolji MC na ovim prostorima. Pritom ovde je i Kid Rađa, favorit fanova i originalni Dječak, koji je zbog obaveza na brodu, samo dopsini član. I to mantrično ponavljanje Maci, maci, maci, što ne mora apsolutno ništa da znači, a može da znači sve živo. Sо c’mon everybody!

Autor: MimiKraljMamba

2. Euforia – Blokovi

Svako ko je ikada hteo da bude muzički kritičar, želeo je to da bi makar jednom mogao da izgovori parafrazu one čuvene Video sam budućnost rokenrola i to je… 2005. je godina i domaćoj muzici je potreban hit. Pesma koju će da vole svi, singl koji će da pomiri, već tada, debelo podeljene supkulture i natera ljude da se ponovo lože. Dobio sam telefonski poziv u kome mi je rečeno da se nalepim na TV i radio i čekam da čujem opasnu stvar. I bila je opasna, i bila je hit, i delovalo je kao da će da napravi čudo i vrati rokenrol u mejnstrim. I prvi put da sam imao zajedničku pesmu sa nekim ljudima raznoraznih fela, sa kojima sam se tada družio. Kako da sve ne uspe? E pa nekako nije, bend se posle nekoliko godina raspao, a muzika nam je generalno otišla u pizdu materinu. Ok, Uroš je posle osnovao Threesome, sa kojima razbija koncertne prostore i po zemlji i po svetu, ali mi je nekako i dalje žao, što od Euforie nije ispalo nešto više. Možda i zato što sam sebično želeo da stalno ponavljam A jesam vam rekao da će od ovoga da bude hit…

Autor: RadomirZvoncek

1. Obojeni Program – Kad se neko nečem dobro nada

– Oko mnogih stvari smo se svađali, praveći ovu listu. Trebalo je uskladiti kriterijume, odabrati pravih 50 pesama, koje će imati sve – akciju, dramu, ljubav, strast, Bobana Rajovića… Ali kada smo se dogovorali šta ide na prvo mesto, bilo smo jednoglasni. I to ne kao aj da vidimo šta imamo, pa da odlučimo koja će. Za dva minuta je bilo – ovo ćemo na prvo, a dogovorićemo se šta će na ostalih 49. Postojali su ljudi među vama čitaocima, koji nisu mogli da dočekaju petu sredu i odmah su nam tražili da im kažemo šta će biti na prvom mestu. Njihova reakcija je uvek bila aha, pa da, realno šta drugo. Ako vam ovo nije dovoljno da se složite sa našim prvim mestom, ja ne znam šta je.

Autor: Moma_ludilo

– Neke pesme su veće od života. To obično vole da napišu muzički kritičari, kad žele ozbiljno da se proseru. Sva sreća pa mi to nismo. Ali neke pesme vas vežu za neki momenat, neki detalj, nešto zbog čega dobijete potpuni zaokret u razmišljanju i o samom bendu i njihovim nastupima. Na EXIT-u 2007. slušali smo Obojeni program prvi put uživo, pošto smo ih do tada vešto izbegavali. Počinje svirka i shvatamo da smo sve one godine bili budale i da je ovo jedan jebeno odličan bend. A onda je počelo da sviće, krenuo ovaj divan rif i nastupilo je pet minuta, koje sad stvarno ne mogu da vam prepričavam, ali verujte mi na reč – bio je to jedan od onih top 5 momenata u životu. Od tada, svake godine idem barem na jedan koncert Obojenog programa, iako više ne umeju da sviraju ovu pesmu. Nešto lepo kao čokolada.

Autor: MimiKraljMamba

– Ne sećam se da mu je neko nekad postavio to pitanje, a da sretnem Kebru prvo što bih ga pitao je – Kako se oseća što njihov najveći hit, gotovo da ne liči na njihove ostale pesme? Iako je OP imao brdo hitova kroz karijeru, teško da ijedan može da nadmaši ovaj. A umesto preovlađujućih kratkih, brzih i jezgrovitih pesama, ovde imamo sporu, psihodeličnu, meditativnu stvar, koja fenomenalno ide uz putovanje i lutanje okolo, što su nam i pokazali u spotu. A ide odlično i uz malopre pomenute momente svitanja, ili sumraka, ili bilo kakvog prelaza. Svaka promena je lakša kad zatvorite oči I pustite Kad se neko nečem dobrom nada.

Autor: RadomirZvoncek