Da se odmah razumemo – Zana je najbolja domaća pop grupa svih vremena. Ova rečenica stoji na početku da bi jasno pokazala stav redakcije prema bendu i oterala muzičke puritance koji nisu spremni da prihvate takvu tvrdnju kao činjenicu.
Kada ste prvi put čuli neku Zaninu pesmu? Ja dok još nisam znao da pravilno izgovaram sva slova, ali sam znao da se pitam zašto se ona kovrdžava riba hvali da nije devojka njegovog druga. Od tada je prošlo nekoliko desetina Bajrama, naučio sam sva slova, ali i svaku pesmu Zane. Wikipedia kaže da Radovan i Žika sviraju od 1976, a da je ovaj prvi na svirku za Svetog Savu doveo svoju tadašnju devojku Zanu Nimani da im peva. Četrdeset im je tek, a kao da su vek radili, samo ono što smo hteli mi. Za to vreme su prešlu put kao malo koji bend (ako je to iko ikada i uspeo). Od dark new wavea do kafane, od pop hitova do navijačkih himni, od spajanja nespojivog do odgovora recentnoj svetskoj muzičkoj produkciji. Mislim, koji bend može da se pohvali time da je imao u samoj postavi (a ne unajmio da naškraba nešto na parčetu papira za flašu viskija) veliku i jedinstvenu – Marinu Tucaković? Bend koji je jurio krivinama bivših nam država sa dva volana, levim i desnim krilom pop sveta, Radovanom i Žikom. A legende tek postoje o svim Zanama koje su pevale. Od prve, titularne Zane, u vatri rođene, sa vokalom u kojem se mešaju melanholija i erotika, gde nikad ne znaš da li bi da zaplače, ili da te zavede, do naslednice Nataše Gajović, najlepše žene koja je hodala planetom ’80-ih godina, do mistične Nataše Živković, verovatno najhipsterskije pevačice ovog benda, pa do najpotcenjenije, Jelene Galonić, koja prevelik teret svojih prethodnica, nosi jako dobro.
Kako bismo obeležili jubilej, odlučili smo da rangiramo sve Zanine albume. Od remek dela, do onih manje dobrih. Od Da li čuješ, da li osećaš do Modrica tvojih. Mada, sve mi to volimo, jer čaša žuči ište čašu meda, a iz svake čaše sećanje maše.
12. 21/Kao nekad
Nešto mora da bude i na poslednjem mestu, nema ljutiš. OK, priznajem da nisam pažljivo pratio šta se dešavalo u proteklih 15 godina, od kako je Radovan napustio bend, jer mi je uvek bio omiljeniji u dvojcu Radovan – Kikamac. Preletanjem preko track lista prepoznao sam neke stvari, koje pokušavaju da se na mala vrata uvuku u kafanski repertoar (Rane), ili osvoje ”prestižne” nagrade, na odavno zaboravljenim festivalima, kao što su npr. Sunčane Skale (Peti Dan). A i ništa ne dočarava onu prosjačku floskulu daj neki dinar, živa ti deca, kao kad se na novom albumu nađu remiksi starih hitova, pa na Kao nekada imamo Dodirni mi kolena i Vejte snegovi.
11. Nisam, nisam
Ne znam da li se sećate, ali devedesete su bile baš sranje. Onako, siromašno sranje. Ovaj album možda nije sranje, ali je jako siromašan. Iz ove perspektive zvuči kao da se svo troje zguralo oko jednog sintisajzera, sa kog su puštali matrice i đuskali okolo. Ima tu simpatičnih pesmičica, ali one su upravo to, pesmičice. Nije baš da Nisam nisam devojka tvoga druga i Hej prinče moj možemo da nazovemo pesmama. Ako me neko napadne da nije baš tako i da su u pitanju opasne pesme, da, i meni su bile omiljene. Kad sam imao šest godina.
10. Natrag na voz
Poslednji album originalne Zane. Snimljen je u Švedskoj, gde se Zana kasnije preselila. Njen pravi oproštaj, sa nekim od najvećih hitova koje su ikada napravili. Mada, ovo je i onaj album gde bend konačno može da izgura sve što želi, pa sve pršti od prezasićenja. A i realno, ma koliko veliki hitovi bili, da li još uvek neko zaista za svoju dušu pusti Jabuke i vino, ili Mladiću moj? Prva će ostati karaoke pesma na kojoj se tipovi glupiraju u pokušajima da imitiraju Bebeka, dok se za drugu nadamo da će ostati zapamćena kao pesma kojoj su Oružjem protivu otmičara doneli neophodnu svežinu, a ne pesma navijača Crvene zvezde o Ratku Mladiću. Za kraj, poslednja pesma na albumu, Osećam i znam, ostaje kao divna ispisnica iz benda gospođice Nimani.
09. Tražim
Da se razumemo, ovo je možda njihov najgori album, ali je toliko divno užasan, da ima posebno mesto u srcu svih ljubitelja trasha. Pogledajte mesto broj 11, muzički je sličan utisak, s tim što su tekstovi kao da ih je Minimaks pisao u pauzama smišljanja vesti sa teleksa i lažnih zajebantskih pitanja koja su mu stizala na pejdžer. Ipak je bila 1993, jedna od gorih godina u istoriji naših naroda i narodnosti, pa tekstovi poput nemam virus nemam sidu zato imaj me u vidu, priđi čik mi priđi imam tozla imam keš, ili priča se priča da Rusi dolaze, mogu da se podvedu kao nuspojava tog vremena, jer se mnogo pilo i ko zna šta još.
08. Zanomanija
Ako je Tražim najgori, ali se našao na boljem mestu nego što zaslužuje, tako je Zanomanija na goroj poziciji od realne. Jedna od prednosti posleratne Zane (‘ajde, znate na šta mislim) je što su pratili šta se dešava u muzici preko bare, pa su pesme poput Nije sve tako crno ili Sama sam mogle da stanu rame uz rame sa MTV pop/r’n’b scenom, dok su uticaji Bristola na Ne mogu više baš očigledni. Ali, sve mora da ima svoje ali, pa album ka donjem delu liste vuku humoristički pokušaji poput Modrica, Gušti se gušti i tako to, koje bismo im oprostili četiri godine ranije na onom inflacionom nemam sidu albumu, ali ovde tome stvarno nije bilo mesta. Ipak, ova ploča, uz K2, i još par pokušaja, ostaju svetli primeri domaćeg popa u drugoj polovini devedesetih.
07. Otkinimo noćas zajedno
Od ovog albuma počinje rangiranje samo na osnovu nijansi i finesa. Ništa ne vrišti “osamdesete” kao poziv otkinimo noćas zajedno. Od tri albuma moje omiljene Zane, prvi na listi, a drugi hronološki. Ujednačena ploča ’80s hitova sa pesamama kao što su Skloni se kad prolazim, Drugarice sa Čukarice (???) ili PMS himna Mesec dana. Ipak, najveći hitovi su Da li čuješ da li osećaš, pesma koja kao da je ispala sa nekih albuma nežnijih izjava ljubavi Zane Nimani, i Vejte snegovi, koja donosi prvu veliku pesmu ex-Yu rocka sa solom na klarinetu, i prvi korak ka folki aranžmanima i rešenjima na koje će se sve više oslanjati u kasnijim godinama.
06. Zana (1985)
Prvi album sa kojim su skočili u hladnu, duboku vodu, jer Nimani Zane više nije bilo, dok je ime benda ostalo, došla je nova pevačica, muzika krenula u pravcu Kim Wilde se seli u Jugoslaviju jer tu žive najlepši muškarci. Ovo je lako mogla da bude i poslednja ploča benda, nakon čega bi muzičari morali da grade karijeru od početka, ili da se prebace na svadbe. Sva sreća pa su tu šarm Nataše Gajović, nekoliko odličnih pesama (Crvene lale, Još ovaj dan) i jedna vanvremenska himna kao što je Nikad nedeljom, gde je Marina Tucaković najavila koji joj je najneomiljeniji dan u sedmici, dok će tu ideju do kraja ostvariti sa Džejom nekoliko godina kasnije.
05. Zana (1989)
Top pet počinjemo najhipsterskijim od svih albuma. Kao što je Džordž Lejzenbi jednom glumio Bonda i onda shvatio da mu to nije potrebno i nastavio dalje, tako je Nataša Živković otpevala samo jedan album kao Zana, i onda nastavila dalje. Doduše za razliku od Lejzenbija koji je probao da bude glumac, Nataša je otišla u pravcu Hare Krišne. Razni tekstovi će vas ubeđivati da je prestala da se bavi muzikom, ali Jućub govori suportno, pa je tamo možete videti u Poljskoj kako peva ciganske standarde od Sao roma babo babo do Đelem đelem. Inače, da se razumemo, ovo je prvi pravi narodnjački album Zane. Ali to su oni bezopasni narodnjaci, koje vole stari hipsteri, gejevi i pederuše, kao što vole Brenu, ili Draganu Mirković. Kad smo već kod nje, Dragana je učestvovala u pesmi E moj doktore. Ipak, ovaj album ćemo pamtiti po pesmama Noćni voz za Istanbul (to oni koji baš vole Zanu) i Rukuju se rukuju (realno, po ovoj će svi da ga pamte).
04. Dodirni mi kolena
Drugi album, ali prvi benda kakvog smo navikli da gledamo kroz kasnije godine, jer koliko god debitantska ploča bila genijalna, ipak je anomalija. Iz new wavea su uskočili u power i sinth pop. Ovde je njihov najveći hit ikada, naslovna numera, kao i najveći karaoke hit za timbildinge Majstor za poljupce, koji su možda i pojeli ostale sjajne pesme – Čamac na vodi, Noć u šatoru uzdaha, Via America. Nakon ovog albuma postaju “onaj drugi” srpski bend. Prvi je bila Čorba.
03. Prijatelji
Vratimo se na početak teksta, kad sam rekao da je Jelena najpotcenjenija Zana. Dosadašnjim poretkom njenih albuma, to baš i nisam pokazao. Do sada. Pravi pop album s kraja prošlog veka, skoro pa gitarski. Album obeležen pesmama koje su komotno mogle da se nađu na nekom albumu Natali Imbrulje ili Šeril Krou. Od ove ploče otišao je Radovan, pa možemo da je posmatramo kao njegov bendovski epitaf. Tu su i spotovi snimljeni na Kubi, pa deluje kao da su se baš tu Jelena i Žika smuvali (nisu). Kontradiktorno je to što se album zove Prijatelji, u trenutku kada je Radovan skontao da se ovo dvoje sve vreme jebu njemu iza leđa, shvatio da tu nema šta da traži, pokupio prnje i otišao u Ameriku. Hteo sam da izdvojim neku pesmu, kao što sam i do sada u tekstu to radio, ali ovde ima toliko bisera, a vi niste svinje da ih prosipam pred vas. Ovaj album treba konzumirati studiozno, od početka. Od prve, naslovne, preko Kućice i Balkanske, do poslednje, Kejvovske, 40 (ne, ozbiljno, slušajte pesmu, zvuči kao Into My Arms) na kojoj Kikamac prvi put peva.
02. Loše vesti uz rege za pivsku flašu
Znate ono kad sam rekao da je Zana iz 1989. najhipsterskiji album benda? Tehnički, ipak je ovaj, ali kako već rekosmo, on je neka vrsta anomalije. Potpuno new wave album, u skladu sa prethodećim singlovima Nastavnice i Ti si neko staro lice, kojima ste jedno vreme mogli da zbunjete ljude rečima e, nikad nećeš provaliti koji je ovo bend. Sećam se nekog Radovanovog intervjua gde je rekao da su u tom trenutku postojala tri bitna beogradska benda – Šarlo, Idoli i Zana. Ok, kao i svi gitaristi, nije ga krasila skromnost, ali Jutro me podseća na to i Rege za pivsku flašu stvarno stoje u vrhu tadašnje muzike i još uvek zvuče sveže. Doduše, verovatno zbog toga što nisu izlizane kao Maljčiki ili Niko kao ja, ako već moramo da ih poredimo sa bendovima sa kojima je Radovan želeo da se poredi.
01. Zana (1988)
Dugo sam vagao i odlučio da je ovaj album ipak najbolji. Album kojim se Zana uhvatila u koštac sa ozbiljnim temama, kao što je nadolazeći raspad Jugoslavije, metaforično prikazan kroz raskid dvoje mladih, kojima je očigledno jedna od osnovnih prepreka da li koriste reč “vlak” ili “voz”, ali je ipak nebitno jer se više uopšte ne vole i neka ide s vragom sve. Zveckanje oružjem bratskih naroda predstavljeno je i pismima koja se šalju na nepostojeću vojnu poštu 100/3. Na kraju ostaje da oženićeš se ti i udaću se ja, ali plakaćemo znaj, kad god se sretnemo, kao himna jugonostalgičara koji i sad zaplaču kad se sretnu i sa setom razmišljaju o tome kako bi bilo da nam u reprezentaciji igraju i Bogdan i Bojan Bogdanović. Album zatvara pesma Stadion, a svi znamo da je stadion mesto gde se SFRJ nezvanično raspala. Nakon toga, Zana je postala skoro pa narodnjački bend, Nataša se preselila u Saudijsku Arabiju, a ja sam upisao predškolsko i čuo prvi put čuo Nisam nisam, devojka tvoga druga.
Autor: Miloš Dašić
COMMENTS