Mrzim tehnologiju. Još od samih njenih početaka s kojima sam upoznat, ne sjećam se da sam ikad išta toliko mrzio. Kao ditetu nije mi bilo gore stvari, nego čut kućni telefon kako zvoni i onda se dizat, dobar dan dio, pa mama nije doma ili slične pizdarije. U kontaktu smo kao djeca ostajali zvoneći na parlafon, ili jebeš i to – dolazimo ti direkt na vrata. Bilo je to lijepo i spontano. Nije mi bilo gore stvari zato, nego dobivanje prvog mobitela, jer je to sam smatrao produženim lancem. Sad svako može znat di san, i može znat jel lažen. Sjebano! Godine su prolazile, a ja sam i dalje ima isti mobitel dok su tuđi mobiteli postajali pametniji – mogli su slikavat, slušat muziku itd. I onda smo odjednom došli u fazu da svaki lapan i lapača, bez obzira na godine, imaju laptop u džepu. Kad kažem laptop mislim na smart phone, ili na tablet jer ono skoro pa isti kurac. Sad imam skoro 25 i neki mobitel kojeg znam izgubit po stanu i na par tjedana, pa ga nađen, a baterija skoro puna. Ne bi ni njega ima, ali ajde treba neko poslat signale da san živ. Dok sam studirao u Mostaru promjenio sam bar jedno 30 brojeva, jer je jednaka bila cijena bona i novog broja sa uračunatim bonom. I dok su tete na trafici vjerovatno mislile da sam kakav diler, ja sam uživao u anonimnosti i činjenici da se ja mogu svima javit kad oću, a meni ne može nitko smetat. Taj dio me zapravo najviše muči, jer nema šanse da me se nagovori na nešto šta ne želim, a znam da će glas s druge strane često pokušati bar to. I onda se dovodim u situaciju da se ja moram opravdavat nekome, jer se meni nešto neda radit. Realno jebeš to. Sve se promjenilo jednog kišnog dana prošlog miseca, kada su moju djevojku obavjestili da je na nagradnoj igri osvojila Smartphone. I tako se taj čudan svemogući uređaj tiho ušuljao u naše malo kućanstvo. Oboje smo ga s početkom gledali sa nekim strahom, u paranoji smo gledali postavke da nebi nešto zajebali i onda da nas amerikanci počnu špijunirat.
U zadnjih misec dana upozna sam se malo s tim čudom i ovo su neka moja iskustva. Čitatelji su vrlo vjerovatno puno iskusniji od mene u ovim stvarčicama pa se nemojte ljutit na pogrešne informacije.
1) Whatsapp & Viber
Čudno jebote – ej jel znaš da su poruke priko ovoga mukte – prvo je šta sam uzviknuo djevojci. Kul stvar jer se možeš čut i slat slike s bilo kim na cijelom svijetu. I onda mi je prva loša stvar zapela za oko – seen opcija. Aha, sada ako nešto pročitam odmah se od mene očekuje odgovor, ili će se znat da sam nešto vidia i sad moram iako vjerovatno ne želin. Nije trebalo dugo ni za drugu lošu stvar, mater sada šalje slike robe koja misli da se meni sviđa, a isto tako oće da mu slikajem zanimljive stvari i šaljem. Istu stvar bi možda i napravio da sam prvi put u nekom gradu s kojim oni nisu upoznati, ali pošto sam u Zagrebu nema mi taj dio baš smisla. Treća loša stvar je iako sam ja do sada znao da su te poruke mukte samo ako si online ili imaš MB za trošit, mislio sam da će se uređaj usprotivit nekako i upozorit me na činjenicu da se dopisujujći s nekim trošim bon. Popušio sam tako cijeli jedan bon ne znajući da ga trošim i to me iživciralo jako. Vraćam se zato na SMS poruke, jer one iako se naplaćuju nikad me nisu iznervirale.
2) Deezer
Još jedna kul stvar. Upišeš ime izvođača i onda s jednim klikom puštaš muziku koju želiš. Vidi ima i ovo pokreni flow pa će ti on sam predlagat izvođače, a možeš i stavljat srca ako želiš. Simpatični program ubrzo mi je postao omraženi pojam. Na kraju jednog jako teškog dana, odnio sam pametnu spravicu u wc, ostavio ju na mašini za veš i ona će sad svirat dok se ja tuširam. Lakše je nego raspalit laptop u dnevnom boravku. Upišem ja tako nekog domaćeg izvođača i eto ti je na 4. pjesma je cajka. I to ne neka priglupa cajka na koju ću se ja smijat, nego neko uporno zavijanje. Rukom ću otvorit tuš i samo prebacit na drugu pjesmu.Oću kurac. Govno od ekrana neće da reagira moram gasit tuš brisat ruke, otključat govno, uć u govno a cajka je već odavno završila. Nemam se volje vraćat pod tuš ne bi mi više bilo lijepo. Prođe tako koji tjedan, nekad dok čistim kapulu ili perem suđe, upalim ja deezer neka svira i ubije tišinu kad odjednom obavjest. PREĐI NA FULL PACKET ZA SAMO SEDAM EURA MJESEČNO. SAMO?! Prvo sam mislio da je neka zajebancija, ali ova stvar stvarno želi mojih 50 kuna mjesečno da mi svira muziku. Pa jebote imam za to radio i Youtube, doviđenja Deezer – javi se kad budeš mukte.
3) Društvene mreže
Ja jako volim Twitter. Dobra stvar je šta ga sada imam na predavanjima i na kavama da ubijem dosadu. Čitam tako šta vi pišete, pišem ja neke stvari i dosadni dio života brže završi. Dođem kući na kraju dana, a iz džepa odbačenih rebatinki na stolici čuje se zvižduk wi wu wihu (autorova interpretacija) . Neko je biće posla poruku ajmo vidit kad ono twitter javlja da imaš notifikaciju. Ajde dobro nije to toliko bitno da ti meni sad tu zviždiš kad on opet wi wu wihu. Došla je tako noć i krenuo je Renato na zasluženi počinak, kad ono negdje iz stana wi wu wihu, nema veze ne isplati se dizat sada zbog toga. Ali notifikacije i zvižduci nisu prestajali pa su me na kraju natjerali da se dignem i ugasim ton. Sad san ti jeba mater – pomsilia san čim san to uradia i vratia se spavat. Stvar koju nisam očekivao da taj isti mobitel sad ujutro ne može zvonit i da sam ja zbog toga prespavao sve ikad obaveze, jer glupi mobitel nije zvonia. Ton ni vibraciju na njemu više ne palimo, razne Twitter i Facebook objave me lagano maltretiraju, pa tako propustim i većinu poziva. Prokleti wi wu wihu.
4) Prokleta baterija
Navikao sam puniti mobitel 1-2 puta tjedno ako baš zatreba i to jer sam slučajno naiša na punjač. I kako sam ja mislio da su Smartphoni pametna stvar tako sam bio sretan šta ću i sada to malo punjenja smanjit. Nema više potrage za kablovima, imat ćemo taj jedan punjač ako baš zatreba. Nakon cijelodnevnog punjenja malo sam igrao neke igrice na njemu, otišao na Twitter, bla bla i ostavio čudo na stolu. Ujutro me dočekao bez baterije, aja treba izać vani i ovaj put mi treba mobitel. Možda sam ja nešto zajeba sinoć i ostavia upaljeno, nema šanse da se tako brzo ispraznia sam od sebe nema mi logike. Ajde ipak mogu bez njega nek se on ostane doma punit, razbio sam laptop pa da navečer mogu gledat nešto na njemu. Prošao je i taj dan, opet mobitel ugašenog tona ostavljam na stolu, opet mu je ujutro baterija mrtva. Pizda ti materina jel ovo mene neko zajebava? Idućih tjedana postao sam rob koji štuje ovo čudo, uključi me punit –šapne mi svako par sati, a ja pokorno tražim punjač i ispunjavam mu želju. Nije zabavno.
Smartphoni su po meni previše za nas. Ljudi kao civilizacija nisu još došli toliko daleko da djelimo ove uređaje budućnosti svakome na korištenje. Previšeje te odgovornosti, a ja ne želim svoje gole slike da mi ih se krade ili procure na internet. Ne želim niti Facebook notifikaciju, jer me netko želi pozvati u magični svijet Candy Crusha. I ne treba mi Instagram, da slikajem svoje cipele u crno bijelom efektu, ili neko stablo u sepiji pa da stavljam hashtagove.
#stablo #nebo #beautiful #love #hvalaidovidenja!
Autor: RenaUsklicnik
COMMENTS